https://lat.sputnikportal.rs/20241111/komitet-ga-un-usvojio-rusku-rezoluciju-o-borbi-protiv-velicanja-nacizma-1179393588.html
UN usvojile rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, jedan od koautora i Srbija
UN usvojile rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, jedan od koautora i Srbija
Sputnik Srbija
Treći komitet Generalne skupštine UN usvojio je rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma. 11.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-11T18:59+0100
2024-11-11T18:59+0100
2024-11-12T07:40+0100
svet
svet
svet – politika
generalna skupština un
rusija
rezolucija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0b/1179393441_0:166:3072:1894_1920x0_80_0_0_0938ef7459d8990e94a3b2625c88e573.jpg
Koautori rezolucije su desetine država, među kojima su Belorusija, Jermenija, Južna Afrika Kina, Mali, Severna Koreja i Srbija.Za dokument je glasalo 116 zemalja, protiv je bilo 54, uključujući Ukrajinu, SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Kanadu, Mađarsku i Japan. Među onima koji su glasali protiv rezolucije su i Albanija, Andora, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Letonija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Finska, Holandija, Hrvatska, Češka i drugi.Jedanaest država je bilo uzdržano, među kojima su Turska, Švajcarska i Panama.Dokument koji je pripremila Rusija sastoji se od 74 tačke. U njemu se „preporučuje državama da preduzmu odgovarajuće konkretne mere, uključujući u zakonodavnoj i obrazovnoj oblasti, u skladu sa njihovim međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava, kako bi se sprečila revizija istorije i rezultata Drugog svetskog rata“.Autori dokumenta takođe najoštrije osuđuju incidente vezane za veličanje i propagandu nacizma, konkretno crtanje grafita i crteža pronacističkog sadržaja, uključujući i na spomenicima žrtvama Drugog svetskog rata. Odvojeno se u tekstu ističe preporuka da se zabrani „svaka svečana proslava“ nacističkog režima i njegovih saveznika.Dokument apeluje na države da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije svim odgovarajućim sredstvima, uključujući zakonodavstvo ako okolnosti to zahtevaju.Osim toga, nacrt rezolucije najoštrije osuđuje upotrebu obrazovnog materijala, kao i retoriku u nastavi, koja promoviše rasizam, diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu etničke pripadnosti, nacionalnosti, vere ili uverenja.Istovremeno, treći komitet je uključio amandman na rusku rezoluciju u kojem se navodi da je Rusija navodno borbom protiv neonacizma nastojala da opravda potrebu izvođenja Specijalne vojne operacije. Za amandman je glasalo 66 zemalja, protiv su bile 43, a uzdržano 51 (prošle godine je 66 zemalja glasalo za sličan amandman, 26 je bilo protiv, a 67 uzdržano).Autori ovog amandmana su Albanija, Australija, Japan, Južna Koreja, Maršalska ostrva i Norveška. Grupa zapadnih zemalja unela je amandman u nadi da će Rusija, ukoliko bude usvojen, odustati od teksta svoje rezolucije i neće glasati za njega. Međutim, to se nije dogodilo.Direktor Odeljenja za multilateralnu saradnju za ljudska prava ruskog Ministarstva spoljnih poslova Grigorij Lukjancev napomenuo je da amandman politizuje rezoluciju i da predstavlja „otvoren trik i provokaciju“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, generalna skupština un, rusija, rezolucija
svet, svet – politika, generalna skupština un, rusija, rezolucija
UN usvojile rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma, jedan od koautora i Srbija
18:59 11.11.2024 (Osveženo: 07:40 12.11.2024) Treći komitet Generalne skupštine UN usvojio je rusku rezoluciju o borbi protiv veličanja nacizma.
Koautori rezolucije su desetine država, među kojima su Belorusija, Jermenija, Južna Afrika Kina, Mali, Severna Koreja i Srbija.
Za dokument je glasalo 116 zemalja, protiv je bilo 54, uključujući Ukrajinu, SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Kanadu, Mađarsku i Japan. Među onima koji su glasali protiv rezolucije su i Albanija, Andora, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Letonija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Finska, Holandija, Hrvatska, Češka i drugi.
Jedanaest država je bilo uzdržano, među kojima su Turska, Švajcarska i Panama.
Dokument koji je pripremila Rusija sastoji se od 74 tačke. U njemu se „preporučuje državama da preduzmu odgovarajuće konkretne mere, uključujući u zakonodavnoj i obrazovnoj oblasti, u skladu sa njihovim međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava, kako bi se sprečila revizija istorije i rezultata Drugog svetskog rata“.
Autori dokumenta takođe najoštrije osuđuju incidente vezane za veličanje i propagandu nacizma, konkretno crtanje grafita i crteža pronacističkog sadržaja, uključujući i na spomenicima žrtvama Drugog svetskog rata. Odvojeno se u tekstu ističe preporuka da se zabrani „svaka svečana proslava“ nacističkog režima i njegovih saveznika.
Dokument apeluje na države da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije svim odgovarajućim sredstvima, uključujući zakonodavstvo ako okolnosti to zahtevaju.
Osim toga, nacrt rezolucije najoštrije osuđuje upotrebu obrazovnog materijala, kao i retoriku u nastavi, koja promoviše rasizam, diskriminaciju, mržnju i nasilje na osnovu etničke pripadnosti, nacionalnosti, vere ili uverenja.
Istovremeno, treći komitet je uključio amandman na rusku rezoluciju u kojem se navodi da je Rusija navodno borbom protiv neonacizma nastojala da opravda potrebu izvođenja Specijalne vojne operacije. Za amandman je glasalo 66 zemalja, protiv su bile 43, a uzdržano 51 (prošle godine je 66 zemalja glasalo za sličan amandman, 26 je bilo protiv, a 67 uzdržano).
Autori ovog amandmana su Albanija, Australija, Japan, Južna Koreja, Maršalska ostrva i Norveška. Grupa zapadnih zemalja unela je amandman u nadi da će Rusija, ukoliko bude usvojen, odustati od teksta svoje rezolucije i neće glasati za njega. Međutim, to se nije dogodilo.
Direktor Odeljenja za multilateralnu saradnju za ljudska prava ruskog Ministarstva spoljnih poslova Grigorij Lukjancev napomenuo je da amandman politizuje rezoluciju i da predstavlja „otvoren trik i provokaciju“.
