Veliki znak očaja: Kamala Haris u minut do 12 potegla za svojim antisrpskim „čedom“ sa Balkana
20:23 04.11.2024 (Osveženo: 16:30 05.11.2024)
© AP Photo / Jacquelyn Martin
Pratite nas
To što je Kamala Haris otvoreno podržala Albance i lažnu državu Kosovo tek u finišu američke predsedničke kampanje znak je očaja. Očigledno, rano glasanje ne ide dobro po Demokratsku stranku i Harisova se hvata za svaku slamku spasa, pa i za Albance, kaže za Sputnjik novinar Nebojša Malić.
Od avgusta, kada je Aljbin Kurti prisustvovao konvenciji Demokratske stranke, pa sve do finiša američke predsedničke kampanje, čekalo se da Kamala Haris otvoreno podrži Albance i kosovsku nezavisnost. Ona je to učinila otvorenim pismom tek u predvečerje izbora.
U pismu američko-albanskoj zajednici Harisova ističe da su SAD podržale kosovsku nezavisnost i da će nastaviti sa podrškom i nakon 5. novembra ukoliko ona bude na čelu Bele kuće.
„Sjedinjene Države su takođe vodile evropske saveznike i partnere da podrže nezavisnost i istorijski suverenitet Kosova i nastavljaju da podržavaju multietničko i demokratsko Kosovo, potpuno integrisano u međunarodnu zajednicu“, poručila je Harisova u pismu koje je objavio politički aktivista u SAD i bivši ambasador u parlamentu privremenih institucija u Prištini Faton Bisljimi.
Podrškom Albancima, Kamala se hvata za poslednju slamku
„Činjenica da je dan-dva pred izbore objavila tu svoju podršku i usvojila politiku Hilari Klinton, meni sugeriše da su stvari dosta loše i da se trudi da svakoga privuče, ko bi i teoretski mogao da glasa za nju“, smatra Malić.
Prema njegovim rečima, Harisovoj nije stalo ni do Albanaca niti do Kosova, koliko joj je stalo da pobedi na izborima, a to što se tek sada odlučila da se obrati albanskoj zajednici u Americi sugeriše o mogućem ishodu izbora.
Albanska dijaspora u Sjedinjenim državama dosta je dobro organizovana i povezana i uglavnom je koncentrisana u Njujorku i saveznim državama Mičigen, Masačusets i Nju Džerzi. Najbrojniji su u Njujorku, kako Malić kaže, tvrđavi Demokratske stranke, gde ih je oko pedeset hiljada. U drugim sredinama, njihov broj je manji.
Međutim, kako naglašava, broj nije toliko važan, koliko je važno to što je albanska dijaspora u SAD glasna i aktivna u sakupljanju sredstava za predsedničke kandidate Demokratske stranke. Posebno su bili organizovani u sakupljanju novca za kampanju Džona Kerija 2004.
„Nisu oni toliko uticajni koliko su glasni, a jako su glasni. Oni su povlašćeni klijenti američke imperije u smislu da već dvadeset i pet godina uživaju blagodeti blanko čeka iz Vašingtona, pogotovo u odnosu na Srbe. Ove godine su bili nervozni zato što ih niko ništa nije pitao, ni zarezivao. Mislili su da su sigurni, prvo sa Bajdenom, pa onda sa Kamalom, međutim, ispostavilo se da je Tramp mnogo jači nego što su mislili i zato Kamala u cajtnotu glasanja kaže da ih podržava“, objašnjava Malić.
Sa Trampom može da se razgovara
Kao što podrška Keriju nije urodila plodom, nije urodila plodom ni podrška koju su Albanci pružili Hilari Klinton protiv Donalda Trampa 2016, a Hilari Klinton je govorila kako je kosovska nezavisnost njen privatni projekat. Sada Harisova nastoji da poruči nešto slično.
Sa druge strane, srpska zajednica u Americi podržava Republikansku stranku i Donalda Trampa zato što je vidno da se sa njima može postići barem neki dogovor. Sa Demokratama, koji su lično ostrašćeni, to je neizvodljivo, kaže Malić.
„Što se tiče Srbije i Srba uopšte, ispada da je Tramp bolji kandidat zato što njemu lažna država Kosovo nije privatni projekat, nego oko toga može da se dogovara. A za Demokrate, odnosno ljude koji su već trideset i više godina u američkoj politici, projekat razbijanja Srbije i protivpravnog odvajanja jednog njenog dela je lični karijerni projekat od koga ne mogu da odustanu sve i da hoće. A neće“, navodi Malić.
Ako bi Kamala Haris postala predsednik SAD, njena balkanska politika biće klintonizam na steroidima, ocenjuje naš sagovornik. Ona će biti identična kao i politika Hilari Klinton, Buša mlađeg, Baraka Obame i Džoa Bajdena – Srbi bi, kao i ranije, bili za sve krivi, forsiranje natoizacije regiona, oslonac na Hrvatsku i Albaniju kao ključne igrače i bespogovorna podrška Albinu Kurtiju – ali i ekstremnija u odnosu na prethodnike.
„Evo šta je opasnost Kamale Haris: ona će morati da se dokazuje. Po pravilu, svaki novi američki predsednik mora da se dokaže u prvih šest meseci. Najlakši način je nekom intervencijom. Pretpostavljam, da bi, pošto ne može da se kači sa Hutima u Jemenu, ne može da se kači sa Rusima, mogla da podrži Kurtija u nadi da smo mi laka meta“, kaže Malić.
Udar ne bi bio vojni, jer SAD za to nema kapacitete, ali mogao bi da bude politički tako što bi odobrila neki Kurtijev „pasjaluk“ za šta bi imala podršku Stejt departmenta i nevladinih organizacija, koji su od devedesetih investirali u banku srpske krivice, dodaje on.
Što se Trampa tiče, on nema fiksiranu balkansku politiku. Balkan mu nije na radaru i u najgorem slučaju bi, po inerciji mogao da nastavi sa trenutnom politikom. Međutim, ako bi Ričard Grenel postao uticajna ličnost u Trampovoj administraciji, kao što se govori po vašingtonskim kuloarima, sa Trampovom administracijom će moći da se razgovara.
„Trampu neće biti potrebno da se dokazuje ako uđe u Belu kuću, ali će mu biti potrebna nekakva mala pobeda kojom bi Amerikancima mogao da dokaže da je sve krenulo kako treba. On za to ima raznorazne mogućnosti i kod kuće. Ali ako bismo mu mi servirali predlog koji bi bio dobar i za nas i za njih, uz to da o njemu ne bi moralo mnogo da se misli to bi bila velika stvar“, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
