Briselske birokrate se tresu zbog Trampa - šta će biti sa „projektom Ukrajina“
© AP Photo / Omar Havana
Pratite nas
Pripreme evropskih zvaničnika za eventualnu pobedu Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima pokazale su koliko je rat u Ukrajini projekat globalista koji su preuzeli kontrolu nad EU i kojima je važno da se „projekat Ukrajina“ održi u životu koliko god je to moguće, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.
Evropski zvaničnici koriste rat u Ukrajini i kao povod da se EU pretvori u federaciju, odnosno u Ujedinjene Države Evrope i onda im eventualni Trampov izbor dođe kao dobar izgovor da se druge neposlušne članice nateraju da prihvate nekakvu centralizaciju, dodaje Pavić.
EU na čistini – militaristički projekat
„Tačno se vidi da je EU jedan globalistički projekat iz svega ovog što ih brine oko Trampovog izbora. U stvari, njih više brinu interesi briselske birokratije i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu nego interesi same Evrope. Znači, tu nema reči da će možda morati da nađu zajednički jezik sa Rusijom, nego da se drži u životu, veštački ako treba, ovaj 'projekat Ukrajina'. Međutim, s obzirom da nacionalisti i tradicionalisti postaju sve jači faktor u EU, teško će im ovaj projekat uspeti. To su više njihovi pusti snovi, ali oni više nemaju ni za šta drugo da se uhvate.“
Osim toga, tu je i neprijateljstvo prema Kini gde su na istoj strani kao i Donald Tramp, što govori da se EU u punom sjaju pokazuje kao jedan militaristički i klasično merkantilistički projekat koji ima malo veze s onim što oni žele da prikažu kroz svoju meku moć, dodaje Pavić.
A to su floskule o tome da je EU najveći i najuspešniji mirovni projekt svih vremena i da bi svi koji žele mir, prosperitet i srećnu budućnost trebalo da budu u EU, objašnjava Pavić.
„Trampov izbor kao što je naterao američku duboku državu na čistinu, tako tera i evropsku duboku državu na čistinu i to je najjači utisak iz ove njihove nervozne reakcije na mogućnost Trampove pobede.“
EU bez šansi u trgovinskom ratu
Evropski zvaničnici pripremili su i nacrt recipročnih trgovinskih tarifa u slučaju da Tramp ponovo počne da nameće carine na proizvode iz EU, ali prema Paviću, pitanje je da li će moći da obezbede konsenzus za tu odluku.
A ako bi i došli do konsenzusa, u tom slučaju bi SAD imale ogromnu prednost, između ostalog jer je evro derivat dolara, a EU nema moć da se nosi sa Amerikom u trgovinsko-carinskom ratu. Naravno, čelnici iz Brisela se sada hvataju za slamke u želji da očuvaju svoj „EU projekat“ ali u slučaju trgovinsko-carinskog rata sa SAD tek ne bi imali nikakve šanse, naglašava Pavić.
„Zato što su oni sebi odsekli zdravu nogu time što su se priklonili Ukrajini u ratu i tako sebe odsekli od jeftinih izvora energije. A vidi se da EU bez tih jeftinih energenata jednostavno nema šansu da bude konkurentna i da gubi na konkurentnosti. Oni misle da mogu da naprave neku 'Tvrđavu Evropu' ali ovako raznorodna EU nema šanse da to uradi. Jednostavno, nemaju dovoljno ekonomskih osnova i poluga, ali oni će to probati u svakom slučaju zato što je alternativa raspad ili vraćanje na ono što je trebalo da bude EU. A to je dobrovoljno udruženje Evrope nacija a ne jedan veliki konglomerat kojim se upravlja iz Brisela“, zaključio je Pavić.
Pripreme EU birokrata za Trampovu pobedu
Zemlje Evropske unije spremaju se na promene u američkoj vojnoj podršci Ukrajini u slučaju da na predstojećim predsedničkim izborima u SAD pobedi republikanski kandidat i bivši predsednik Donald Tramp, piše „Vašington post“, pozivajući se na evropske zvaničnike.
„Najbliži saveznici Vašingtona u Evropi pripremaju se za mogući prekid transatlantskih odnosa ako bivši predsednik Donald Tramp pobedi na izborima u utorak... Da bi se zaštitili od moguće preorijentacije Bele kuće po pitanju Ukrajine, evropski zvaničnici postarali su se da proguraju pakete pomoći pre novembarskih izbora. Nova komanda NATO je takođe preuzela deo odgovornosti Pentagona za koordinaciju vojne pomoći Kijevu“, navodi se u članku.
Osim toga, prema rečima člana nemačkog Bundestaga Tomasa Erndla, Evropa mora da preuzme više odgovornosti u pitanjima sopstvene bezbednosti, pošto je aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden verovatno „poslednji transatlantski predsednik u tradicionalnom smislu te reči“.
Pogledajte i:
