https://lat.sputnikportal.rs/20241101/sjedinjene-drzave-objavile-rat-rusiji-na-crnom-moru-olivera-ikodinovic-1179063400.html
Sjedinjene Države „objavile rat“ Rusiji na Crnom moru
Sjedinjene Države „objavile rat“ Rusiji na Crnom moru
Sputnik Srbija
Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Državama, pokušava da oslabi i umanji ulogu Rusije u crnomorskom regionu u kontekstu politike usmerene na nanošenje strateškog... 01.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-01T22:22+0100
2024-11-01T22:22+0100
2024-11-01T22:22+0100
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
crno more
analize i mišljenja
sad
nato
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111794/21/1117942157_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_4692dffd7b0c0f503eeac4b9b52dd867.jpg
Pomoćnik predsednika Rusije i predsednik Pomorske komisije Nikolaj Patrušev je upozorio da Amerika želi preko Dunava da dobije pristup Crnom moru u vojne svrhe, a stručnjaci objašnjavaju da je razvoj „dunavskog pravca“ privlačan za Sjedinjene Države, jer preko dunavskih luka mogu direktno da šalju vojni teret u Ukrajinu i obezbede njihovu zaštitu, što će dovesti do još većeg mešanja Zapada u ukrajinski sukob. Međutim, takve akcije prete američkim NATO saveznicima u Evropi, jer povećavaju tenzije i mogu da izazovu mere odmazde, ističu eksperti.Ruski vojni ekspert Konstantin Blohin ocenjuje da takav plan Amerikanci nameravaju da sprovedu uz pomoć NATO saveznika. Turska, Bugarska i Rumunija su tri NATO zemlje koje imaju izlaz na Crno more, dok je Ukrajina za SAD prijateljska, ili bolje rečeno vazalska zemlja.Blohin upozorava da pokušaji pritiska na Moskvu u crnomorskom regionu preko NATO saveznika mogu da stvore rizike od direktnog sukoba sa Rusijom.Ipak, ističe on, teško da će Sjedinjene Države moći da ostvare svoje namere.Uspeh ruske specijalne operacije rešava sve problemeNa pitanje kako Rusija reaguje na jačanje vojnog prisustva SAD u regionu, odnosno koje akcije preduzima da spreči pristup SAD Crnom moru, Blohin kaže:Crno more, kao nikad pre, ima ogroman (geo)strateški, bezbednosni i ekonomski značaj. Još za vreme carske Rusije, a kasnije i tokom sovjetskog perioda, to more je predstavljalo južno krilo velike sile i do danas se na to more gleda kao na uporište odakle Rusija ima izlaz na topla mora.Na Krimu, koji se u sastav Rusije vratio 2014. godine, stacionirana je i ruska Crnomorska flota, koja od 1783. godine ima sedište u Sevastopolju.Međutim, NATO zemlje, na čelu sa SAD, imaju ambiciozne planove za jačanje vojnog prisustva u tom regionu i jačanja konfrontacije, a vojni eksperti u tom kontekstu postavljaju retoričko pitanje - šta bi se desilo da Rusija dođe u američke vode kao SAD u Crno more?Sjedinjene Države još od devedesetih godina, nakon raspada Sovjetskog Saveza, pokušavaju da nametnu svoju dominaciju u Crnom moru i tu aktivnost nastavljaju da sprovode uprkos ograničenjima nametnutim Konvencijom iz Montrea usvojenom 1936. godine.Pored toga, SAD nameravaju da u zemljama Crnomorskog regiona podižu logističke centre za brže isporuke oružja Ukrajini i raspoređivanje oružja velikog dometa.I za Ukrajinu je Crno more važna trgovinska ruta. Pre rata više od polovine ukrajinskog izvoza žitarica odvijalo se preko njene najveće luke na Crnom moru – Odese.Patrušev je sada upozorio da NATO kuje planove da prošire vojno-pomorsko prisustvo u Crnom moru, izmeni režim crnomorskih moreuza, utvrđen Konvencijom iz Montrea, da u vojne svrhe koriste unutrašnje vodene puteve Evrope u cilju pristupa Crnom moru preko Dunava.„Jasno je da moreuze ne kontrolišu ni Rusija, ni SAD, već Turska. Najverovatnije je da će oni pokušati da se dogovore sa Turskom, ili će izvršiti pritisak na Tursku kako bi delovala u interesima Zapada. Ne zaboravimo da je Turska NATO država, koja delimično podržava Ukrajinu. I Lavrov je zbunjen pozicijom Turske po pitanju vojne saradnje sa Ukrajinom“, kaže Blohin, aludirajući na izjavu ruskog šefa diplomatije, koji je rekao da Turska izaziva nedoumice kod Moskve željom da posreduje u mirovnim pregovorima Ukrajine i Rusije iako naoružava Kijev.Konvencija iz Montrea je usvojena radi očuvanja slobode kretanja trgovačkih brodova kroz moreuz u vremenima mira i rata, ali uspostavlja različite režime plovidbe. Istovremeno, dokument ograničava boravak ratnih brodova necrnomorskih država u Crnom moru na tri nedelje. U vanrednim situacijama, Turska može zabraniti ili ograničiti vojni prolaz kroz Bosfor i Dardanele.Blohin napominje da je Turska ključni igrač pošto kontroliše moreuze Bosfor i Dardanele i da će zbog toga SAD pokušati da izvrši pritisak na Ankaru, a na pitanje da li će u tome uspeti, ekspert kaže:„To je pitanje vremena, to je pitanje borbe... Turska takođe misli na svoje interese, a mnogi na Zapadu nisu zadovoljni Erdoganovom pozicijom“, zaključio je Blohin.
https://lat.sputnikportal.rs/20241030/moskva-optuzila-veliku-britaniju-da-isporucuje-kijevu-oruzje-preko-crnog-mora-1178963960.html
crno more
sad
ukrajina
dunav
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, crno more, analize i mišljenja, sad, nato, ukrajina, dunav
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, crno more, analize i mišljenja, sad, nato, ukrajina, dunav
Sjedinjene Države „objavile rat“ Rusiji na Crnom moru
Zapad, na čelu sa Sjedinjenim Državama, pokušava da oslabi i umanji ulogu Rusije u crnomorskom regionu u kontekstu politike usmerene na nanošenje strateškog poraza Moskvi. Međutim, to je teško ostvariv plan, ističu ruski eksperti.
Pomoćnik predsednika Rusije i predsednik Pomorske komisije
Nikolaj Patrušev je upozorio da Amerika želi preko Dunava da dobije pristup Crnom moru u vojne svrhe, a stručnjaci objašnjavaju da je razvoj „dunavskog pravca“ privlačan za Sjedinjene Države, jer preko dunavskih luka mogu direktno da šalju
vojni teret u Ukrajinu i obezbede njihovu zaštitu, što će dovesti do još većeg mešanja Zapada u
ukrajinski sukob. Međutim, takve akcije prete američkim NATO saveznicima u Evropi, jer povećavaju tenzije i
mogu da izazovu mere odmazde, ističu eksperti.
Ruski vojni ekspert Konstantin Blohin ocenjuje da takav plan Amerikanci nameravaju da sprovedu uz pomoć NATO saveznika. Turska, Bugarska i Rumunija su tri NATO zemlje koje imaju izlaz na Crno more, dok je Ukrajina za SAD prijateljska, ili bolje rečeno vazalska zemlja.
„Amerikanci mogu da imaju pristup Crnom moru preko svojih saveznika, recimo – preko Bugarske koja je članica NATO-a... Mislim da oni ne razmatraju to da Rusiju odseku od pristupa Crnom moru, već da dodatno ograniče njene mogućnosti na Crnom moru. O tome se ovde radi“, kaže Blohin.
Blohin upozorava da pokušaji pritiska na Moskvu u crnomorskom regionu preko NATO saveznika mogu da stvore rizike od direktnog sukoba sa Rusijom.
Ipak, ističe on, teško da će Sjedinjene Države moći da ostvare svoje namere.
Uspeh ruske specijalne operacije rešava sve probleme
Na pitanje kako Rusija reaguje na jačanje vojnog prisustva SAD u regionu, odnosno koje akcije preduzima da spreči pristup SAD Crnom moru, Blohin kaže:
„Ovde je jedinstven način dalje sprovođenje specijalne vojne operacije. Drugih načina nema, jer realno, ako oni hoće da sprovedu ovaj svoj scenario preko Ukrajine, onda je naš zadatak da im te planove pokvarimo, a to se može sprečiti samo našim aktivnim akcijama u Ukrajini“, ističe Blohin.
Crno more, kao nikad pre, ima ogroman (geo)strateški, bezbednosni i ekonomski značaj. Još za vreme carske Rusije, a kasnije i tokom sovjetskog perioda, to more je predstavljalo južno krilo velike sile i do danas se na to more gleda kao na uporište odakle Rusija ima izlaz na topla mora.
Na Krimu, koji se u sastav Rusije vratio 2014. godine, stacionirana je i ruska Crnomorska flota, koja od 1783. godine ima sedište u Sevastopolju.
Međutim, NATO zemlje, na čelu sa SAD, imaju ambiciozne planove za jačanje vojnog prisustva u tom regionu i jačanja konfrontacije, a vojni eksperti u tom kontekstu postavljaju retoričko pitanje - šta bi se desilo da Rusija dođe u američke vode kao SAD u Crno more?
Sjedinjene Države još od devedesetih godina, nakon raspada Sovjetskog Saveza, pokušavaju da nametnu svoju dominaciju u Crnom moru i tu aktivnost nastavljaju da sprovode uprkos ograničenjima nametnutim Konvencijom iz Montrea usvojenom 1936. godine.
Pored toga, SAD nameravaju da u zemljama Crnomorskog regiona podižu logističke centre za brže isporuke oružja Ukrajini i raspoređivanje oružja velikog dometa.
I za Ukrajinu je Crno more važna trgovinska ruta. Pre rata više od polovine ukrajinskog izvoza žitarica odvijalo se preko njene najveće luke na Crnom moru – Odese.
Patrušev je sada upozorio da NATO kuje planove da prošire vojno-pomorsko prisustvo u Crnom moru, izmeni režim crnomorskih moreuza, utvrđen Konvencijom iz Montrea, da u vojne svrhe koriste unutrašnje vodene puteve Evrope u cilju pristupa Crnom moru preko Dunava.
„Jasno je da moreuze ne kontrolišu ni Rusija, ni SAD, već Turska. Najverovatnije je da će oni pokušati da se dogovore sa Turskom, ili će izvršiti
pritisak na Tursku kako bi delovala u interesima Zapada. Ne zaboravimo da je Turska NATO država, koja delimično podržava Ukrajinu.
I Lavrov je zbunjen pozicijom Turske po pitanju vojne saradnje sa Ukrajinom“, kaže Blohin, aludirajući na izjavu ruskog šefa diplomatije, koji je rekao da Turska izaziva nedoumice kod Moskve željom da posreduje u mirovnim pregovorima Ukrajine i Rusije iako naoružava Kijev.
Konvencija iz Montrea je usvojena radi očuvanja slobode kretanja trgovačkih brodova kroz moreuz u vremenima mira i rata, ali uspostavlja različite režime plovidbe. Istovremeno, dokument ograničava boravak ratnih brodova necrnomorskih država u Crnom moru na tri nedelje. U vanrednim situacijama, Turska može zabraniti ili ograničiti vojni prolaz kroz Bosfor i Dardanele.
Blohin napominje da je Turska ključni igrač pošto kontroliše moreuze Bosfor i Dardanele i da će zbog toga SAD pokušati da izvrši pritisak na Ankaru, a na pitanje da li će u tome uspeti, ekspert kaže:
„To je pitanje vremena, to je pitanje borbe... Turska takođe misli na svoje interese, a mnogi na Zapadu nisu zadovoljni Erdoganovom pozicijom“, zaključio je Blohin.
