https://lat.sputnikportal.rs/20241101/krajnje-je-vreme-da-se-genocid-nad-srbima-u-hrvatskoj-tako-i-nazove-1179065090.html
Krajnje je vreme da se genocid nad Srbima u Hrvatskoj tako i nazove
Krajnje je vreme da se genocid nad Srbima u Hrvatskoj tako i nazove
Sputnik Srbija
Iako je ustaški logor smrti Jasenovac mesto nezamislivog stradanja i strave, priča o njemu odvlači pažnju sa činjenice da on nije bio izolovana pojava već deo... 01.11.2024, Sputnik Srbija
2024-11-01T17:30+0100
2024-11-01T17:30+0100
2024-11-01T17:31+0100
srbija
srbija
srbija – politika
region
region – politika
hrvatska
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1c/1154901873_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_bd3ecb20ebc79d28b13a010eb9a821df.jpg
Mile Bosnić, predsednik Pokreta, koji se bavi negovanjem tradicije, istorije i kulture sećanja, veruje da će do kraja novembra Narodnoj skupštini biti predata peticija sa 10.000 potpisa za donošenje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH. Bosnić za Sputnjik kaže da je njegov pokret smatrao neverovatnim da Srbi koji su najveći stradalnici i žrtve genocida u Drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske još nisu doneli rezoluciju o svom stradanju, poput Jevreja, Roma, Jermena...„Mislim da dosta našeg naroda nije svesno obima strahota koje su se dešavale širom cele NDH, a celu sliku zamagljuje priča o Jasenovcu. Pokušava se sve svesti na samo jedno mesto. Bez obzira koliko je to strašno bilo, kada je reč o Jasenovcu, tu se pominju i Jevreji i Romi i antifašisti Hrvati, a gubi se suština. Svaka kuća, svaka šuma, svaka crkva, svaki potok, svaka jama u NDH je bila mesto genocida nad Srbima i tek kada se tako sagleda, uviđa se koliko je stravično i da zapravo takav monstruozan sistem za uništenje jednog naroda nije postojao u istoriji ljudskog roda“, izjavio je Bosnić za Sputnjik.Upravo je iz ovog razloga, naglašava on, potrebno osuditi genocid nad Srbima u NDH na isti način na koji su Jevreji i Romi osudili Holokaust. Jedini koji to još nisu uradili su Srbi, ujedno i oni koji su na tom prostoru daleko najstrašnije prošli. Iako je, naravno, ružno porediti stradanja, Bosnić naglašava da radi potpunog razumevanja situacije treba podsetiti da su drugi narodi stradali u gasnim komorama i od mitraljeza, dok su Hrvati izmislili više od 200 načina za mučenje i ubijanje Srba. To je, kaže on, prosto nepojmljivo za ljudski mozak.„Krene se sa Jasenovcem, brojem stradalih, hronologijama i priča se odvuče od suštine, a suština je da se desio genocid nad srpskim narodom na teritoriji cele NDH.“ Poseban naziv i poseban danJoš jedan cilj rezolucije, prema rečima Bosnića, jeste da Vlada u roku od šest meseci uradi sve šta je potrebno da se ova činjenica uvrsti u školske udžbenike i programe, televizijske emisije, da se odrede datumi obeležavanja sećanja i da se obeleže sva mesta na kojima je vršen genocid na prostoru današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine.Udruženje je tražilo i određivanje specifičnog dana kada bi se obeležavao genocid, a predložili su 28. april – dan kada su stradale prve kolektivne srpske žrtve u Gudovcu kod Bjelovara. Uz ovo se zalažu i da genocid nad Srbima dobije svoj poseban naziv, poput Holokausta, a njihovi predlozi su „zatiranje“ i „pokolj“, po sistematskom državnom istrebljivanju Srba i najčešćoj metodi ubijanja.„Ne treba ništa više da radimo, već samo da vidimo kako to rade Jevreji. Takođe, trebalo bi izgraditi i odgovarajući memorijalni centar, budući da ovo što je do sada izgrađeno nije adekvatno.“Šta se dosad čekaloJedan od razloga što je udruženje Pokret Srba Krajišnika baš sada krenulo u ostvarivanje svoje zamisli jeste sve učestalija i bezobzirnija revizija istorije, ali i nedostatak inicijative kod odgovornih ustanova.Možda se nekima čini da prikupljanje potpisa ide sporo, ali Bosnić ističe da su želeli da lično stupe u kontakt sa svakim potpisnikom, da sa njim porazgovaraju i objasne značaj njihove ideje. Nije, kaže, bilo dovoljno pokrenuti običnu onlajn peticiju, već su hteli da ljudima koji stavljaju svoje ime na papir objasne koliko podrška svakog čoveka znači u borbi za istinu.„Reakcije su i više nego zadovoljavajuće, ljudi nas zovu, traže da dođemo do njih, da im pošaljemo da potpišu, hoće da se uključe u akciju, da doprinesu... Oni shvataju da ovo nije samo „problem“ Srba Krajišnika, već da je problem svih Srba i zato nam je drago što je dobar odziv naroda sa obe strane Drine i iz Republike Srpske i iz Srbije, od Niša, Čačka, Kraljeva, Kragujevca pa nadalje“, kaže Bosnić.Pogledajte i:
srbija
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija, srbija – politika, region, region – politika, hrvatska, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, region, region – politika, hrvatska, analize i mišljenja
Krajnje je vreme da se genocid nad Srbima u Hrvatskoj tako i nazove
17:30 01.11.2024 (Osveženo: 17:31 01.11.2024) Iako je ustaški logor smrti Jasenovac mesto nezamislivog stradanja i strave, priča o njemu odvlači pažnju sa činjenice da on nije bio izolovana pojava već deo čitavog sistema Nezavisne države Hrvatske osnovan u cilju sprovođenja genocida nad srpskim narodom. Upravo je podsećanje na genocid nad Srbima u NDH i cilj peticije Pokreta Srba Krajišnika.
Mile Bosnić, predsednik Pokreta, koji se bavi negovanjem tradicije, istorije i kulture sećanja, veruje da će do kraja novembra Narodnoj skupštini biti predata peticija sa 10.000 potpisa za donošenje rezolucije o genocidu nad Srbima u NDH. Bosnić za Sputnjik kaže da je njegov pokret smatrao neverovatnim da Srbi koji su najveći stradalnici i žrtve genocida u Drugom svetskom ratu na teritoriji Nezavisne države Hrvatske još nisu doneli rezoluciju o svom stradanju, poput Jevreja, Roma, Jermena...
„Mislim da dosta našeg naroda nije svesno obima strahota koje su se dešavale širom cele NDH, a celu sliku zamagljuje priča o Jasenovcu. Pokušava se sve svesti na samo jedno mesto. Bez obzira koliko je to strašno bilo, kada je reč o Jasenovcu, tu se pominju i Jevreji i Romi i antifašisti Hrvati, a gubi se suština. Svaka kuća, svaka šuma, svaka crkva, svaki potok, svaka jama u NDH je bila mesto genocida nad Srbima i tek kada se tako sagleda, uviđa se koliko je stravično i da zapravo takav monstruozan sistem za uništenje jednog naroda nije postojao u istoriji ljudskog roda“, izjavio je Bosnić za Sputnjik.
Upravo je iz ovog razloga, naglašava on, potrebno osuditi genocid nad Srbima u NDH na isti način na koji su Jevreji i Romi osudili Holokaust. Jedini koji to još nisu uradili su Srbi, ujedno i oni koji su na tom prostoru daleko najstrašnije prošli. Iako je, naravno, ružno porediti stradanja, Bosnić naglašava da radi potpunog razumevanja situacije treba podsetiti da su drugi narodi stradali u gasnim komorama i od mitraljeza, dok su Hrvati izmislili više od 200 načina za mučenje i ubijanje Srba. To je, kaže on, prosto nepojmljivo za ljudski mozak.
„Krene se sa Jasenovcem, brojem stradalih, hronologijama i priča se odvuče od suštine, a suština je da se desio genocid nad srpskim narodom na teritoriji cele NDH.“
Poseban naziv i poseban dan
Još jedan cilj rezolucije, prema rečima Bosnića, jeste da Vlada u roku od šest meseci uradi sve šta je potrebno da se ova činjenica uvrsti u školske udžbenike i programe, televizijske emisije, da se odrede datumi obeležavanja sećanja i da se obeleže sva mesta na kojima je vršen genocid na prostoru današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
„Verujem da sada širom Hrvatske postoji bar jedna trećina spomenika koji uopšte i nisu obeleženi i za koja se ne zna, a pored kojih možda baš i prolazite.“
Udruženje je tražilo i određivanje specifičnog dana kada bi se obeležavao genocid, a predložili su 28. april – dan kada su stradale prve kolektivne srpske žrtve u Gudovcu kod Bjelovara. Uz ovo se zalažu i da genocid nad Srbima dobije svoj poseban naziv, poput Holokausta, a njihovi predlozi su „zatiranje“ i „pokolj“, po sistematskom državnom istrebljivanju Srba i najčešćoj metodi ubijanja.
„Ne treba ništa više da radimo, već samo da vidimo kako to rade Jevreji. Takođe, trebalo bi izgraditi i odgovarajući memorijalni centar, budući da ovo što je do sada izgrađeno nije adekvatno.“
Jedan od razloga što je udruženje Pokret Srba Krajišnika baš sada krenulo u ostvarivanje svoje zamisli jeste sve učestalija i bezobzirnija revizija istorije, ali i nedostatak inicijative kod odgovornih ustanova.
„Mi smo se sami pitali zašto se sa pokretanjem ovakve ideje toliko čekalo. Sve vreme smo čekali da to pokrenu država, akademija, crkva, ili sve troje zajedno, ali do toga nije dolazilo. Ne znamo o čemu se radi, priča se da su Hrvati pretili da će nas, ukoliko dođe do slične inicijative, kočiti na našem evropskom putu i sve je stajalo u mestu. Onda smo mi odlučili da je vreme da narod to pokrene“, kaže Bosnić.
Možda se nekima čini da prikupljanje potpisa ide sporo, ali Bosnić ističe da su želeli da lično stupe u kontakt sa svakim potpisnikom, da sa njim porazgovaraju i objasne značaj njihove ideje. Nije, kaže, bilo dovoljno pokrenuti običnu onlajn peticiju, već su hteli da ljudima koji stavljaju svoje ime na papir objasne koliko podrška svakog čoveka znači u borbi za istinu.
„Reakcije su i više nego zadovoljavajuće, ljudi nas zovu, traže da dođemo do njih, da im pošaljemo da potpišu, hoće da se uključe u akciju, da doprinesu... Oni shvataju da ovo nije samo „problem“ Srba Krajišnika, već da je problem svih Srba i zato nam je drago što je dobar odziv naroda sa obe strane Drine i iz Republike Srpske i iz Srbije, od Niša, Čačka, Kraljeva, Kragujevca pa nadalje“, kaže Bosnić.
