https://lat.sputnikportal.rs/20241017/1178416366.html
Ratna bliskoistočna dešavanja izazivaju krizu na globalnom naftno-gasnom tržištu
Ratna bliskoistočna dešavanja izazivaju krizu na globalnom naftno-gasnom tržištu
Sputnik Srbija
17.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-17T16:00+0200
2024-10-17T16:00+0200
2024-10-17T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/11/1178416245_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_55e436ec4d341ee78a8c761975b38eb0.jpg
Ratna bliskoistočna dešavanja izazivaju krizu na globalnom naftno-gasnom tržištu
Sputnik Srbija
Već duže od godinu dana na Bliskom istoku traju sukobi koji se, nažalost šire. Osim što donose ogromne ljudske i ekonomske žrtve u zemljama zahvaćenim ratom ovo je i globlna pretnja. Pored opasnosti da se rat i dalje širi, u opasnosti je celokupna svetska ekonomija jer, bliskoistočne zemlje su bogate sirovom naftom i prirodnim gasom, tako da bi prestanak snabdevanja iz ovih izvora uticao ne samo na cene ovih energenata na svetskom tržištu već, potencijalno, ugrozio i snabdevanje. Iran, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija najveći su svetski proizvođači nafte. Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa. Prestanak plasmana iz ovih država sigurno bi imalo velike ekonomske posledice na svetsku ekonomiju. Posebna opasnost preti ako se Iran odluči da zatvori tranzit kroz Ormuški moreuz. Iran je već najavio da će ako Izrael napadne njihova naftna ili gasna postrojenja blokirati Ormuški moreuz, kroz koji protiče petina svetskih zaliha nafte. Neki analitičari upozoravaju da bi Iran mogao da gađa naftna postrojenja u susednim zemljama ako Izrael napadne njihova. Članice priširenog naftaškog kartela OPEK+ su, doduše, poručile da mogu nadomestiti manjak iranske nafte na tržištu ali, bilo kakvo dalje zaoštravanje situacije sigoruno će imati velike posledice. Kao i u svim krizama čuju se prognoze da bi dalje širenje ratnih sukoba na Bliskom istoku mogli izazvati poskupljenje nafte ne samo na 100 ili 120 već čak 350 dolara po barelu. Ovakve prognoze imaju, naravno, i spekultivni karakter jer će mnogi požuriti da obezbede što veće zalihe. Ali, treba reći da nijedne zalihe ne mogu trajati unedogled. EU je članicama naložila da imaju reserve nafte za 90 dana potrošnje. Neke zemlja imaju uskladišteno nafte i derivate i za duži period. To, međutim, nije dugoročna sigurnost. Treba reći da eventualni manjak na tržištu nafte i gasa neće uticati samo na saobraćj, već sveukupnu svetsku privredu, jer su i nafta i prirodni gas sirovine u petrohemijskoj i mnogim drugim industrijama.
O tome kolika je opasnost u pitanju zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa pofesorom dr Petrom Stanojevićem, stručnjakom za energetsku bezbednost.
Već duže od godinu dana na Bliskom istoku traju sukobi koji se, nažalost šire. Osim što donose ogromne ljudske i ekonomske žrtve u zemljama zahvaćenim ratom ovo je i globlna pretnja. Pored opasnosti da se rat i dalje širi, u opasnosti je celokupna svetska ekonomija jer, bliskoistočne zemlje su bogate sirovom naftom i prirodnim gasom, tako da bi prestanak snabdevanja iz ovih izvora uticao ne samo na cene ovih energenata na svetskom tržištu već, potencijalno, ugrozio i snabdevanje. Iran, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija najveći su svetski proizvođači nafte. Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa. Prestanak plasmana iz ovih država sigurno bi imalo velike ekonomske posledice na svetsku ekonomiju. Posebna opasnost preti ako se Iran odluči da zatvori tranzit kroz Ormuški moreuz. Iran je već najavio da će ako Izrael napadne njihova naftna ili gasna postrojenja blokirati Ormuški moreuz, kroz koji protiče petina svetskih zaliha nafte. Neki analitičari upozoravaju da bi Iran mogao da gađa naftna postrojenja u susednim zemljama ako Izrael napadne njihova. Članice priširenog naftaškog kartela OPEK+ su, doduše, poručile da mogu nadomestiti manjak iranske nafte na tržištu ali, bilo kakvo dalje zaoštravanje situacije sigoruno će imati velike posledice. Kao i u svim krizama čuju se prognoze da bi dalje širenje ratnih sukoba na Bliskom istoku mogli izazvati poskupljenje nafte ne samo na 100 ili 120 već čak 350 dolara po barelu. Ovakve prognoze imaju, naravno, i spekultivni karakter jer će mnogi požuriti da obezbede što veće zalihe. Ali, treba reći da nijedne zalihe ne mogu trajati unedogled. EU je članicama naložila da imaju reserve nafte za 90 dana potrošnje. Neke zemlja imaju uskladišteno nafte i derivate i za duži period. To, međutim, nije dugoročna sigurnost. Treba reći da eventualni manjak na tržištu nafte i gasa neće uticati samo na saobraćj, već sveukupnu svetsku privredu, jer su i nafta i prirodni gas sirovine u petrohemijskoj i mnogim drugim industrijama.O tome kolika je opasnost u pitanju zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa pofesorom dr Petrom Stanojevićem, stručnjakom za energetsku bezbednost.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/11/1178416245_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_7b429e9a79a41f92807f11f8a941dc9a.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Već duže od godinu dana na Bliskom istoku traju sukobi koji se, nažalost šire. Osim što donose ogromne ljudske i ekonomske žrtve u zemljama zahvaćenim ratom ovo je i globlna pretnja. Pored opasnosti da se rat i dalje širi, u opasnosti je celokupna svetska ekonomija jer, bliskoistočne zemlje su bogate sirovom naftom i prirodnim gasom, tako da bi prestanak snabdevanja iz ovih izvora uticao ne samo na cene ovih energenata na svetskom tržištu već, potencijalno, ugrozio i snabdevanje. Iran, Irak, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija najveći su svetski proizvođači nafte. Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača prirodnog gasa. Prestanak plasmana iz ovih država sigurno bi imalo velike ekonomske posledice na svetsku ekonomiju. Posebna opasnost preti ako se Iran odluči da zatvori tranzit kroz Ormuški moreuz. Iran je već najavio da će ako Izrael napadne njihova naftna ili gasna postrojenja blokirati Ormuški moreuz, kroz koji protiče petina svetskih zaliha nafte. Neki analitičari upozoravaju da bi Iran mogao da gađa naftna postrojenja u susednim zemljama ako Izrael napadne njihova. Članice priširenog naftaškog kartela OPEK+ su, doduše, poručile da mogu nadomestiti manjak iranske nafte na tržištu ali, bilo kakvo dalje zaoštravanje situacije sigoruno će imati velike posledice. Kao i u svim krizama čuju se prognoze da bi dalje širenje ratnih sukoba na Bliskom istoku mogli izazvati poskupljenje nafte ne samo na 100 ili 120 već čak 350 dolara po barelu. Ovakve prognoze imaju, naravno, i spekultivni karakter jer će mnogi požuriti da obezbede što veće zalihe. Ali, treba reći da nijedne zalihe ne mogu trajati unedogled. EU je članicama naložila da imaju reserve nafte za 90 dana potrošnje. Neke zemlja imaju uskladišteno nafte i derivate i za duži period. To, međutim, nije dugoročna sigurnost. Treba reći da eventualni manjak na tržištu nafte i gasa neće uticati samo na saobraćj, već sveukupnu svetsku privredu, jer su i nafta i prirodni gas sirovine u petrohemijskoj i mnogim drugim industrijama.
O tome kolika je opasnost u pitanju zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa pofesorom dr Petrom Stanojevićem, stručnjakom za energetsku bezbednost.