https://lat.sputnikportal.rs/20241016/opera-vampir-koja-je-inspirisala-i-velikog-vagnera-veceras-pred-srpskom-publikom-1178381424.html
Opera „Vampir“ koja je inspirisala i velikog Vagnera večeras pred srpskom publikom
Opera „Vampir“ koja je inspirisala i velikog Vagnera večeras pred srpskom publikom
Sputnik Srbija
Ljubav, izdaja i drugi poroci prate čovečanstvo odvajkada, hiljadama godina. I svaki umetnik, bez obzira na to u kojoj je epohi stvarao svoja dela, bavi se tom... 16.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-16T15:25+0200
2024-10-16T15:25+0200
2024-10-16T15:25+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
jurij aleksandrov
opera sankt peterburga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/10/1178381278_0:164:3059:1884_1920x0_80_0_0_8e8c1f292865b47b2835a583f0917ded.jpg
Gosti iz Rusije, koji su već odavno postali miljenici srpske publike, izvešće večeras na Velikoj sceni Opera-teatra „Madlenianum“ operu „Vampir“ nemačkog kompozitora Hajnriha Mašnera, u postavci uglednog ruskog reditelja i umetničkog rukovodioca Opere Sankt Peterburga Jurija Aleksandrova.„Reč je o gotskoj operi, koja je u Sankt Peterburgu poslednji put bila izvedena 1885. godine. Posle toga, međutim, više nije izvođena. Možda je to bila posledica istorijskih događaja koji su se zbivali kod nas, možda je prosto gotika pomalo izašla iz mode, uglavnom, ta opera je nestala iz muzičke istorije Rusije, a u sovjetsko vreme nije izvođena“, kaže Evgenije Maligin.Libreto za „Vampira“ napisao je Vilhelm Avgust Volbrik, na osnovu istoimene drame Hanjriha Ludviga Ritera iz 1821. godine. Premijera je održana 29. marta 1828. godine u gradskom pozorištu u Lajpcigu, a među gledaocima je bio i Rihard Vagner, čiji je „Leteći Holanđanin“ inspirisan upravo ovom operom.Vampir kao simbol čoveka koji patiUmetnički rukovodilac Opere Sankt Peterburga Jurij Aleksandrov poznat je, pored ostalog, po tome što često i rado, uz veliku dozu hrabrosti, ali i nadahnuća, bira komade koji su manje poznati publici, ali uspeva da je osvoji svojim produbljenim istraživanjem ljudske psihologije, kao i sposobnošću da iz izvođača izvuče najveći mogući potencijal.„Danas se veoma promenio ritam. Živimo u 21. veku, muzika je napisana mnogo pre našeg vremena. Vidimo u režiji Aleksandrova da akcenat nije na samom sižeu, koji sadrži fantastiku, budući da je reč o vampirima. Aleksandrov taj siže prenosi na psihologiju junaka, na psihologiju gledalaca“, objašnjava Maligin.Sam Aleksandrov je povodom Maršnerove opere izjavio da je reč o „pravom pozorišnom kompozitoru koji stvara dramski sudar s toliko detalja, tako hrabro, samouvereno i jasno da reditelj može samo da se prepusti talasu emocija i muzike i da natera i sebe i izvođače da se potpuno predaju“.„O predstavi mogu da kažem samo da ne pravimo još jednu horor priču, nemamo scene mučenja. Naša produkcija pre svega prikazuje patnju nesrećnog bića koje je sudbina pretvorila u vampira, monstruma, ali u njemu i dalje postoje ostaci ljudske svesti. Proučavanje pojedinaca podložnih ovoj strašnoj bolesti meni je vrlo interesantno“, naveo je Jurij Aleksandrov.Evgenije Maligin ističe da je takav pristup Aleksandrov iskoristio i u postavci „Fausta“, koji je srpska publika takođe bila u prilici da pogleda pre nekoliko godina, kao i u operi „Ivan Grozni“ Žorža Bizea, koja će, kako se nada, takođe biti izvedena u Beogradu.Neobična sudbina „Ivana Groznog“Kada je reč o operi „Ivan Grozni“ Žorža Bizea, Maligin kaže da je reč o muzičkom delu koje je imalo veoma zanimljivu istoriju.„Veoma bih voleo da izvedemo ovde 'Ivana Groznog'. To je predivna muzika, koja je nastala kao posledica stvaralačkog dueta Šarla Gunoa i Žorža Bizea. Gunou je stigla narudžbina iz Pariske opere da se napiše opera 'Ivan Grozni'. Tada je bilo uobičajeno da se opere pišu paralelno. Nikada nije pisana jedna, nego dve istovremeno. Guno je paralelno pisao 'Fausta' i toliko se uneo u taj posao da je zakasnio s 'Ivanom Groznim'“, kaže Maligin.Kompozitor je zbog toga libreto ponudio Bizeu, koji se oduševio sižeom, jer je bio romantičan, zasnovan na ljubavnoj priči.„Latio se posla, napisao pet činova i pošao, naravno, s tim delom u pozorišta, ali su ona odbijala da prihvate taj materijal. Prema jednoj verziji, Pariska opera više nije mogla iz finansijskih razloga da postavlja taj komad, jer je to skupa predstava, tu je drago kamenje, zlatni i srebrni vez. Ipak, od 14 evropskih kompozitora koji su pisali dela o Ivanu Groznom, jedino je Bize napisao romantičnu operu. On je napisao delo o caru koji je voleo svoju ženu i o ženi koja je volela cara. Ceo siže je zasnovan na tome. I siže temeljno prati sama muzika. A u tom periodu je bilo poželjno da se Ivan Grozni smatra uzurpatorom. I u tome se nisu složili“, priča Maligin.Bizeova opera je, faktički, bila zaboravljena čitav vek. Pronašao je čovek koji je istraživao rad Gunoa i Bizea, jedan od rukovodilaca pariske muzičke biblioteke.„Nažalost, partitura je bila veoma oštećena, a peti čin je bio izgubljen, nestao je. Kada je bilo deset godina od podizanja Ajfelove kule, opera je postavljena u koncertnom izvođenju sa četiri čina i potom je opera nestala. Nigde nisu mogli da je nađu. I potpuno neočekivano 1942. godine, u vreme nemačke okupacije, izvedena je u koncertnoj formi u teatru u Bordou“, priča naš sagovornik.Nakon toga, opera je ponovo zaboravljena, da bi se potom neočekivano pojavila u Londonu, u verziji od četiri čina.„Veoma poznati dirigent tog perioda bio je ushićen tom muzikom i nije mogao da shvati zašto ona nije postavljena. Zatim je shvatio da je opera nezavršena, da nešto nije u redu. Već 50-ih godina napravio je prvi snimak na Bi-Bi-Siju te muzike sa četiri čina. Odlučio je, međutim, da ipak nekako treba zatvoriti tu priču, kako bi ona bila zanimljiva celom svetu. I sam je dopisao peti čin. Okupio je najpoznatije muzičke kritičare, poznavaoce muzike, dirigente iz celog sveta. Oni su sačinili komisiju i zaključili da peti čin potpuno odgovara Bizeovom stilu i odobrili to“, kaže Maligin.Opera, međutim, nigde nije izvedena, a Kamerna državna opera Sankt Peterburga je prva koja je odlučila da je postavi na svoju scenu.„Mi smo prvi koji smo je izvukli. Čak sam i tog dirigenta lično zvao. Rekao sam mu da bismo veoma voleli da postavimo tu operu. On se rasplakao preko slušalice. Sada ima 88 godina. Kaže, najzad je Rusija odlučila da postavi tu muziku. Rekao sam mu da niko nije znao da ona uopšte postoji. Predivna muzika, predivan materijal! Prosto fantastičan libreto! I ponosni smo na to, jer to je praktično druga svetska premijera u istoriji našeg teatra. Ranije smo u Peterburg doneli Donicetijev 'Rekvijem'. To je u našem formatu bilo izvedeno kao svetska premijera“ ističe Maligin.Nakon premijere u Sankt Peterburgu, opera „Ivan Grozni“ će biti izvedena i pred publikom širom Rusije, a kako kaže Evgenije Maligin, u toku su pregovori s Kinezima da se opera izvede u toj zemlji. Privilegiju da vidi ovu predstavu imaće, kako kaže, i srpska publika, mada ne može da precizira datum novog gostovanja.Uvek se radujemo susretu sa srpskom publikomKomentarišući odnos sa srpskom publikom, s kojom su se umetnici Opere Sankt Peterburga prvi put susreli još pre desetak godina, Maligin ističe da s velikim zadovoljstvom nastupaju u Beogradu, kao i da ih raduje srdačnost i otvorenost srpskih gledalaca.„Zahvalnost srpskog gledaoca posle predstave je ista kao u Peterburgu. Publika na našim predstavama uvek stoji, to su ovacije, viču nam 'bravo'. I srpska publika je ista, tako je bilo i na koncertu koji smo izveli u maju. Bilo nam je veoma teško jer smo imali jedan prekid 2022. godine, kada nismo gostovali ovde. Međutim, kada smo ponovo došli, prilazili su nam ljudi posle koncerta i govorili da se veoma raduju što smo doputovali. Imamo već i svoje poklonike među srpskim gledaocima, koji mi povremeno pišu na društvenim mrežama i uvek pitaju kada ćemo doći. S velikom radošću sam im saopštio da dolazimo u oktobru“, kaže Maligin.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, jurij aleksandrov, opera sankt peterburga
kultura, kultura – vesti, jurij aleksandrov, opera sankt peterburga
Opera „Vampir“ koja je inspirisala i velikog Vagnera večeras pred srpskom publikom
Ljubav, izdaja i drugi poroci prate čovečanstvo odvajkada, hiljadama godina. I svaki umetnik, bez obzira na to u kojoj je epohi stvarao svoja dela, bavi se tom mračnom stranom ljudske prirode, koja se može dešifrovati kroz psihologiju savremenog gledaoca, kaže za Sputnjik direktor Kamerne državne opere Sankt Peterburga Evgenije Maligin.
Gosti iz Rusije, koji su već odavno postali miljenici srpske publike, izvešće večeras na Velikoj sceni Opera-teatra „Madlenianum“ operu „Vampir“ nemačkog kompozitora Hajnriha Mašnera, u postavci uglednog ruskog reditelja i umetničkog rukovodioca Opere Sankt Peterburga Jurija Aleksandrova.
„Reč je o gotskoj operi, koja je u Sankt Peterburgu poslednji put bila izvedena 1885. godine. Posle toga, međutim, više nije izvođena. Možda je to bila posledica istorijskih događaja koji su se zbivali kod nas, možda je prosto gotika pomalo izašla iz mode, uglavnom, ta opera je nestala iz muzičke istorije Rusije, a u sovjetsko vreme nije izvođena“, kaže Evgenije Maligin.
Libreto za „Vampira“ napisao je Vilhelm Avgust Volbrik, na osnovu istoimene drame Hanjriha Ludviga Ritera iz 1821. godine. Premijera je održana 29. marta 1828. godine u gradskom pozorištu u Lajpcigu, a među gledaocima je bio i Rihard Vagner, čiji je „Leteći Holanđanin“ inspirisan upravo ovom operom.
Vampir kao simbol čoveka koji pati
Umetnički rukovodilac Opere Sankt Peterburga Jurij Aleksandrov poznat je, pored ostalog, po tome što često i rado, uz veliku dozu hrabrosti, ali i nadahnuća, bira komade koji su manje poznati publici, ali uspeva da je osvoji svojim produbljenim istraživanjem ljudske psihologije, kao i sposobnošću da iz izvođača izvuče najveći mogući potencijal.
„Danas se veoma promenio ritam. Živimo u 21. veku, muzika je napisana mnogo pre našeg vremena. Vidimo u režiji Aleksandrova da akcenat nije na samom sižeu, koji sadrži fantastiku, budući da je reč o vampirima. Aleksandrov taj siže prenosi na psihologiju junaka, na psihologiju gledalaca“, objašnjava Maligin.
Sam Aleksandrov je povodom Maršnerove opere izjavio da je reč o „pravom pozorišnom kompozitoru koji stvara dramski sudar s toliko detalja, tako hrabro, samouvereno i jasno da reditelj može samo da se prepusti talasu emocija i muzike i da natera i sebe i izvođače da se potpuno predaju“.
„O predstavi mogu da kažem samo da ne pravimo još jednu horor priču, nemamo scene mučenja. Naša produkcija pre svega prikazuje patnju nesrećnog bića koje je sudbina pretvorila u vampira, monstruma, ali u njemu i dalje postoje ostaci ljudske svesti. Proučavanje pojedinaca podložnih ovoj strašnoj bolesti meni je vrlo interesantno“, naveo je Jurij Aleksandrov.
Evgenije Maligin ističe da je takav pristup Aleksandrov iskoristio i u postavci „Fausta“, koji je srpska publika takođe bila u prilici da pogleda pre nekoliko godina, kao i u operi „Ivan Grozni“ Žorža Bizea, koja će, kako se nada, takođe biti izvedena u Beogradu.
Neobična sudbina „Ivana Groznog“
Kada je reč o operi „Ivan Grozni“ Žorža Bizea, Maligin kaže da je reč o muzičkom delu koje je imalo veoma zanimljivu istoriju.
„Veoma bih voleo da izvedemo ovde 'Ivana Groznog'. To je predivna muzika, koja je nastala kao posledica stvaralačkog dueta Šarla Gunoa i Žorža Bizea. Gunou je stigla narudžbina iz Pariske opere da se napiše opera 'Ivan Grozni'. Tada je bilo uobičajeno da se opere pišu paralelno. Nikada nije pisana jedna, nego dve istovremeno. Guno je paralelno pisao 'Fausta' i toliko se uneo u taj posao da je zakasnio s 'Ivanom Groznim'“, kaže Maligin.
Kompozitor je zbog toga libreto ponudio Bizeu, koji se oduševio sižeom, jer je bio romantičan, zasnovan na ljubavnoj priči.
„Latio se posla, napisao pet činova i pošao, naravno, s tim delom u pozorišta, ali su ona odbijala da prihvate taj materijal. Prema jednoj verziji, Pariska opera više nije mogla iz finansijskih razloga da postavlja taj komad, jer je to skupa predstava, tu je drago kamenje, zlatni i srebrni vez. Ipak, od 14 evropskih kompozitora koji su pisali dela o Ivanu Groznom, jedino je Bize napisao romantičnu operu. On je napisao delo o caru koji je voleo svoju ženu i o ženi koja je volela cara. Ceo siže je zasnovan na tome. I siže temeljno prati sama muzika. A u tom periodu je bilo poželjno da se Ivan Grozni smatra uzurpatorom. I u tome se nisu složili“, priča Maligin.
Bizeova opera je, faktički, bila zaboravljena čitav vek. Pronašao je čovek koji je istraživao rad Gunoa i Bizea, jedan od rukovodilaca pariske muzičke biblioteke.
„Nažalost, partitura je bila veoma oštećena, a peti čin je bio izgubljen, nestao je. Kada je bilo deset godina od podizanja Ajfelove kule, opera je postavljena u koncertnom izvođenju sa četiri čina i potom je opera nestala. Nigde nisu mogli da je nađu. I potpuno neočekivano 1942. godine, u vreme nemačke okupacije, izvedena je u koncertnoj formi u teatru u Bordou“, priča naš sagovornik.
Nakon toga, opera je ponovo zaboravljena, da bi se potom neočekivano pojavila u Londonu, u verziji od četiri čina.
„Veoma poznati dirigent tog perioda bio je ushićen tom muzikom i nije mogao da shvati zašto ona nije postavljena. Zatim je shvatio da je opera nezavršena, da nešto nije u redu. Već 50-ih godina napravio je prvi snimak na Bi-Bi-Siju te muzike sa četiri čina. Odlučio je, međutim, da ipak nekako treba zatvoriti tu priču, kako bi ona bila zanimljiva celom svetu. I sam je dopisao peti čin. Okupio je najpoznatije muzičke kritičare, poznavaoce muzike, dirigente iz celog sveta. Oni su sačinili komisiju i zaključili da peti čin potpuno odgovara Bizeovom stilu i odobrili to“, kaže Maligin.
Opera, međutim, nigde nije izvedena, a Kamerna državna opera Sankt Peterburga je prva koja je odlučila da je postavi na svoju scenu.
„Mi smo prvi koji smo je izvukli. Čak sam i tog dirigenta lično zvao. Rekao sam mu da bismo veoma voleli da postavimo tu operu. On se rasplakao preko slušalice. Sada ima 88 godina. Kaže, najzad je Rusija odlučila da postavi tu muziku. Rekao sam mu da niko nije znao da ona uopšte postoji. Predivna muzika, predivan materijal! Prosto fantastičan libreto! I ponosni smo na to, jer to je praktično druga svetska premijera u istoriji našeg teatra. Ranije smo u Peterburg doneli Donicetijev 'Rekvijem'. To je u našem formatu bilo izvedeno kao svetska premijera“ ističe Maligin.
Nakon premijere u Sankt Peterburgu, opera „Ivan Grozni“ će biti izvedena i pred publikom širom Rusije, a kako kaže Evgenije Maligin, u toku su pregovori s Kinezima da se opera izvede u toj zemlji. Privilegiju da vidi ovu predstavu imaće, kako kaže, i srpska publika, mada ne može da precizira datum novog gostovanja.
Uvek se radujemo susretu sa srpskom publikom
Komentarišući odnos sa srpskom publikom, s kojom su se umetnici Opere Sankt Peterburga prvi put susreli još pre desetak godina, Maligin ističe da s velikim zadovoljstvom nastupaju u Beogradu, kao i da ih raduje srdačnost i otvorenost srpskih gledalaca.
„Zahvalnost srpskog gledaoca posle predstave je ista kao u Peterburgu. Publika na našim predstavama uvek stoji, to su ovacije, viču nam 'bravo'. I srpska publika je ista, tako je bilo i na koncertu koji smo izveli u maju. Bilo nam je veoma teško jer smo imali jedan prekid 2022. godine, kada nismo gostovali ovde. Međutim, kada smo ponovo došli, prilazili su nam ljudi posle koncerta i govorili da se veoma raduju što smo doputovali. Imamo već i svoje poklonike među srpskim gledaocima, koji mi povremeno pišu na društvenim mrežama i uvek pitaju kada ćemo doći. S velikom radošću sam im saopštio da dolazimo u oktobru“, kaže Maligin.
