https://lat.sputnikportal.rs/20241013/rusija-zna-da-nije-sama-tu-je---srbija-video-1178246443.html
Rusija zna da nije sama: Tu je - Srbija! /video/
Rusija zna da nije sama: Tu je - Srbija! /video/
Sputnik Srbija
Rusija zna da je pozicija Srbije vrlo teška u ovom trenutku, to razumeju političari i stručnjaci. Ne znam koliko to razume šira javnost u Rusiji, ali znam da... 13.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-13T14:52+0200
2024-10-13T14:52+0200
2024-10-13T14:52+0200
osam decenija od oslobođenja beograda
evgenije baranov
ruski dom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/1a/1124729195_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_976bd717186c7e973094fa6994567cf5.jpg
Naredne sedmice obeležava se 80. godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Najavljen je niz naučnih i kulturnih programa u kojima, pored ostalih, učestvuje i Ruski dom u Beogradu.Jedan od centralnih događaja koji će biti organizovan u ovoj ustanovi kulture jeste velika naučna konferencija pod nazivom „Kultura sećanja i negovanje istorijske istine“, koja će biti održana 19. oktobra, a na kojoj će učestvovati eminentni istoričari iz Rusije i Srbije.Cilj ovog naučnog skupa, kao i drugih događaja koji se priređuju povodom godišnjice jeste da, kako kaže Evgenije Baranov, jeste da se obeleži sećanje na žrtve koje su žitelji Jugoslavije, Srbije i Beograda, zajedno s pripadnicima Crvene armije, podneli za oslobođenje od nacističke okupacije, ali i da se svima onima koji pokušavaju da prekrajaju istoriju ukaže na to da se istina, ipak, pamti i da ne može da se sakrije.Dugo živite u Srbiji i u prilici ste da razgovarate s ljudima koji ovde žive. Ističete da je važno sećati se onoga što se zaista dogodilo pre 80 godina. Kakav je Vaš utisak, da li srpski narod pamti svoju prošlost i one koji su mu pomogli da povrate slobodu?- Poznato je da je istorija Drugog svetskog rata bila teška za Srbe, najblaže rečeno. Pitanja u vezi s tim kako se taj rat završio ovde i kakvi su bili njegovi rezultati do sada, hvala bogu, niko nije postavljao. Niko iole ozbiljan ne dovodi u sumnju, nadam se da nikada i neće, činjenicu da je Beograd oslobodila Crvena armija, naravno, uz učešće jugoslovenskih partizana. I najvažnija je, naravno, činjenica da je Beograd oslobođen od zavojevača, od okupatora, od nacista i fašista, a to niko ovde ne dovodi u sumnju. I ogromno hvala Srbima za to što, čak i imajući u vidu teškoće koje postoje u srpskoj istoriji kada je reč o tom periodu, niko ulogu Crvene armije do sada nije doveo u sumnju, naravno, uz izuzetak nekih marginalaca o kojima je besmisleno i govoriti, jer ne treba popularizovati njihove gluposti. To je zato što niko kao Srbi ne zna šta je to sloboda, a šta je nesloboda.Ako imamo u vidu sadašnje globalne događaje u svetu, kako treba razumeti ono što se događalo pre 80 godina? Na koji način Srbi i Rusi treba da povezuju prošlost sa sadašnjošću?- Mi iz nekog razloga sve vreme našu istoriju režemo na epohe, periode, na deliće. I svaki delić se posmatra zasebno, a to je, kako mi se čini, apsolutno pogrešno. Našu istoriju, kako srpsku, tako i rusku, a i našu zajedničku istoriju, treba posmatrati u celini, kao reku, i tada se mogu razumeti procesi koji, kada se razdele, postaju apsolutno nerazumljivi. Nemoguće je razmatrati istoriju Drugog svetskog rata ne razmatrajući istoriju Prvog svetskog rata. Ne mogu se razmatrati srpski i ruski odnosi samo kao odnosi sovjetskih vlasti prema, recimo, Josipu Brozu Titu. To je apsolutno kontraproduktivno. Naši odnosi, koji imaju smisla da budu razmatrani, protežu se na period od 300 godina, najmanje. I ne govorim o nekoj srednjovekovnoj istoriji, mada je i ona važna. Ipak, ne treba posmatrati odnose Srba i Rusa, ako se ne razumeju odnosi Srba na teritoriji Austrougarske ili Osmanske imperije prema ruskom prestolu. To je kompaktna priča i ti odnosi ostaju do danas. I to je paradoksalno, taj gotovo kultni odnos prema Moskvi, i nekada prema Sankt Peterburgu, prema Rusima kao prirodnim zaštitnicima i spasiocima. Mi to nismo uvek mogli da radimo. A kada smo mogli, mi smo to činili. I Srbi to odlično znaju. I znaju za žrtve koje smo podneli ne samo tokom oslobađanja Beograda pre 80 godina, nego i prilikom zaštite Beograda 1914. i 1915. godine. Kakvu žrtvu je podneo imperator Nikolaj Drugi, koji je broj ljudi, ruskih dobrovoljaca, poginuo ovde tokom prvog srpsko-turskog rata, srpskih ustanaka početkom i sredinom 19. veka, i tako dalje... To se ne sme razdvajati. Samo kada sve to posmatramo zajedno, možemo da razumemo procese koji se događaju čak i danas, upravo sada.Znamo da Srbi vole Ruse, a da li ste u međuvremenu, tokom godina koje ste proveli ovde, uspeli da dođete do odgovora zbog čega je to tako? Ima i onih kojima je to čudno, čak i samim Rusima.- Apsolutno sam ubeđen, a za to postoji mnogo potvrda u istoriji, da je srpski narod uvek doživljavao rusko carstvo i rusku državu kao apsolutno prirodnog zaštitnika svih svojih težnji, koje nisu mogle biti realizovane, s obzirom na to da je Srbija bila pod čvrstom, totalnom okupacijom. To je gotovo religiozan odnos, i to je ona iracionalnost o kojoj svi govore. Odnos Srba prema Rusima je iracionalan, i zbog toga se i ne može objasniti. Svaka religiozna osnova, svako pitanje koje je povezano s verom, ne samo u Gospoda Boga, nego u ovom slučaju i u majku Rusiju, samo po sebi je iracionalno. Pokušaj da se naši odnosi razmatraju s racionalne tačke gledišta obično ne vode ničemu. Razumemo da živimo u racionalnoj epohi, gde sve mora da bude proračunato, gde svaki zadatak mora da ima konkretno rešenje, ali naši odnosi i dalje ostaju u znatnom stepenu odnosi dva naroda koji se vole nezavisno od trenutnih okolnosti. I uzdaju se jedan u drugog.Kada je reč o Ruskom domu i njegovom radu, nesumnjivo je da je u poslednjih nekoliko godina postao mnogo vidljiviji u srpskoj javnosti i da nudi veliki broj raznovrsnih i zanimljivih kulturnih programa. Da li ste zadovoljni rezultatima?- Trudimo se da budemo maksimalno otvoreni za ogroman broj inicijativa, da ne navodimo Srbe da oni to rade. Pre svega, da ne svodimo Ruski dom samo na oblast nekakvih obrazovnih programa i kurseva, mada se i to, hvala bogu, razvija.Sada ima veoma mnogo interesantnih kulturnih programa. Na primer, prošle sedmice, u Ruskom domu je odigrana predstava prema tekstu Evgenija Vodolaskina, savremenog i vrlo poznatog ruskog pisca.- Znatan broj ljudi, među kojima je i Evgenije Vodolaskin, su nam dugogodišnji prijatelji i poznanici i rado dolaze tamo gde se vrednuje njihov rad. Što se tiče drugih programa, nastavljamo i tradiciju humanitarnih koncerata. Veoma smo ponosni i na to što smo, zahvaljujući Fondu za kinematografiju i Ministarstvu kulture Rusije, opremili našu bioskopsku salu, koja je sada apsolutno savremena. Nema više nekakve krpe koja je visila tamo. Računamo na to da ćemo od sledeće godine pokrenuti redovan bioskopski program i da ćemo na taj način delimično nadomestiti, veoma računam na to, odsustvo bioskopskih sala u centru grada. Čekamo potvrdu za to i nadamo se da ćemo imati makar deset, petnaest, dvadeset premijera godišnje. Snimaju se sve bolji i bolji filmovi, industrija raste i želim da Srbi to vide.U oktobru je trebalo da se održi i tradicionalni Rusko-srpski kulturni forum, ali upravo zbog aktivnosti u vezi s 20. oktobrom, da ne bismo sve to trpali na gomilu, odlučili smo da ga malo pomerimo, verovatno negde za kraj novembra, jer je to radna platforma, koju će ove godine, nadam se, predvoditi ministarka kulture Ruske Federacije Olga Ljubimova s ruske strane, a uveren sam da će ona naći zajednički jezik sa srpskim ministrom kulture Nikolom Selakovićem. Oni su se već upoznali na forumu u Sankt Peterburgu i veoma se nadam da će ta platforma dati neki podsticaj, uključujući i problematiku u vezi s prikazivanjem filmova i drugim sličnim pitanjima. Da i ne govorim o tome da postoji gomila tema u vezi sa zajedničkom filmskom produkcijom. To je stara bolna tema, bez obzira na to što imamo zajedničke zvezde poput Miloša Bikovića, Jane Vasiljević, ali to treba dalje da se kreće, da se dalje razvija.Što se tiče aktivnosti Ruskog doma do kraja ove godine, postoje li još neki važni događaji, manifestacije, imate li planove koje sada možete da podelite s nama?- Čekamo Nikitu Sergejeviča Mihalkova. U Narodnom pozorištu u Beogradu će biti premijera njegove predstave „Dvanaest“, uz njegovo učešće, u poslednjim danima oktobra, ako ne grešim, 26. i 27. oktobra. Čekamo i molimo se da sve bude dobro, jer Srbima ne treba pričati ko je Nikita Sergejevič Mihalkov. Zatim nas čeka čitav niz raznih aktivnosti u novembru. Najvažnija za nas će biti velika konferencija u Ruskom domu, od 11. do 13. novembra, posvećena 25. godišnjici bombardovanja Jugoslavije. Grupa mladih ruskih naučnika je počela naučni rad u vezi s posledicama, proučavanjem posledica bombardovanja nakon 25 godina, to je bilo još 24. marta. Prošlo je, praktično, više od pola godine, i oni su pripremili rezultate svojih radova, koje će izložiti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
osam decenija od oslobođenja beograda, evgenije baranov, ruski dom
osam decenija od oslobođenja beograda, evgenije baranov, ruski dom
Rusija zna da nije sama: Tu je - Srbija! /video/
Rusija zna da je pozicija Srbije vrlo teška u ovom trenutku, to razumeju političari i stručnjaci. Ne znam koliko to razume šira javnost u Rusiji, ali znam da ogroman broj Rusa veruje da nisu sami, da u Srbiji imaju braću, i to ne samo na rečima, kaže za Sputnjik direktor Ruskog doma u Beogradu Evgenije Baranov.
Naredne sedmice obeležava se 80. godišnjica oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. Najavljen je niz naučnih i kulturnih programa u kojima, pored ostalih, učestvuje i Ruski dom u Beogradu.
Jedan od centralnih događaja koji će biti organizovan u ovoj ustanovi kulture jeste velika naučna konferencija pod nazivom „Kultura sećanja i negovanje istorijske istine“, koja će biti održana 19. oktobra, a na kojoj će učestvovati eminentni istoričari iz Rusije i Srbije.
Cilj ovog naučnog skupa, kao i drugih događaja koji se priređuju povodom godišnjice jeste da, kako kaže Evgenije Baranov, jeste da se obeleži sećanje na žrtve koje su žitelji Jugoslavije, Srbije i Beograda, zajedno s pripadnicima Crvene armije, podneli za oslobođenje od nacističke okupacije, ali i da se svima onima koji pokušavaju da prekrajaju istoriju ukaže na to da se istina, ipak, pamti i da ne može da se sakrije.
Dugo živite u Srbiji i u prilici ste da razgovarate s ljudima koji ovde žive. Ističete da je važno sećati se onoga što se zaista dogodilo pre 80 godina. Kakav je Vaš utisak, da li srpski narod pamti svoju prošlost i one koji su mu pomogli da povrate slobodu?
- Poznato je da je istorija Drugog svetskog rata bila teška za Srbe, najblaže rečeno. Pitanja u vezi s tim kako se taj rat završio ovde i kakvi su bili njegovi rezultati do sada, hvala bogu, niko nije postavljao. Niko iole ozbiljan ne dovodi u sumnju, nadam se da nikada i neće, činjenicu da je Beograd oslobodila Crvena armija, naravno, uz učešće jugoslovenskih partizana. I najvažnija je, naravno, činjenica da je Beograd oslobođen od zavojevača, od okupatora, od nacista i fašista, a to niko ovde ne dovodi u sumnju. I ogromno hvala Srbima za to što, čak i imajući u vidu teškoće koje postoje u srpskoj istoriji kada je reč o tom periodu, niko ulogu Crvene armije do sada nije doveo u sumnju, naravno, uz izuzetak nekih marginalaca o kojima je besmisleno i govoriti, jer ne treba popularizovati njihove gluposti. To je zato što niko kao Srbi ne zna šta je to sloboda, a šta je nesloboda.
Ako imamo u vidu sadašnje globalne događaje u svetu, kako treba razumeti ono što se događalo pre 80 godina? Na koji način Srbi i Rusi treba da povezuju prošlost sa sadašnjošću?
- Mi iz nekog razloga sve vreme našu istoriju režemo na epohe, periode, na deliće. I svaki delić se posmatra zasebno, a to je, kako mi se čini, apsolutno pogrešno. Našu istoriju, kako srpsku, tako i rusku, a i našu zajedničku istoriju, treba posmatrati u celini, kao reku, i tada se mogu razumeti procesi koji, kada se razdele, postaju apsolutno nerazumljivi. Nemoguće je razmatrati istoriju Drugog svetskog rata ne razmatrajući istoriju Prvog svetskog rata. Ne mogu se razmatrati srpski i ruski odnosi samo kao odnosi sovjetskih vlasti prema, recimo, Josipu Brozu Titu. To je apsolutno kontraproduktivno. Naši odnosi, koji imaju smisla da budu razmatrani, protežu se na period od 300 godina, najmanje. I ne govorim o nekoj srednjovekovnoj istoriji, mada je i ona važna. Ipak, ne treba posmatrati odnose Srba i Rusa, ako se ne razumeju odnosi Srba na teritoriji Austrougarske ili Osmanske imperije prema ruskom prestolu. To je kompaktna priča i ti odnosi ostaju do danas. I to je paradoksalno, taj gotovo kultni odnos prema Moskvi, i nekada prema Sankt Peterburgu, prema Rusima kao prirodnim zaštitnicima i spasiocima. Mi to nismo uvek mogli da radimo. A kada smo mogli, mi smo to činili. I Srbi to odlično znaju. I znaju za žrtve koje smo podneli ne samo tokom oslobađanja Beograda pre 80 godina, nego i prilikom zaštite Beograda 1914. i 1915. godine. Kakvu žrtvu je podneo imperator Nikolaj Drugi, koji je broj ljudi, ruskih dobrovoljaca, poginuo ovde tokom prvog srpsko-turskog rata, srpskih ustanaka početkom i sredinom 19. veka, i tako dalje... To se ne sme razdvajati. Samo kada sve to posmatramo zajedno, možemo da razumemo procese koji se događaju čak i danas, upravo sada.
Znamo da Srbi vole Ruse, a da li ste u međuvremenu, tokom godina koje ste proveli ovde, uspeli da dođete do odgovora zbog čega je to tako? Ima i onih kojima je to čudno, čak i samim Rusima.
- Apsolutno sam ubeđen, a za to postoji mnogo potvrda u istoriji, da je srpski narod uvek doživljavao rusko carstvo i rusku državu kao apsolutno prirodnog zaštitnika svih svojih težnji, koje nisu mogle biti realizovane, s obzirom na to da je Srbija bila pod čvrstom, totalnom okupacijom. To je gotovo religiozan odnos, i to je ona iracionalnost o kojoj svi govore. Odnos Srba prema Rusima je iracionalan, i zbog toga se i ne može objasniti. Svaka religiozna osnova, svako pitanje koje je povezano s verom, ne samo u Gospoda Boga, nego u ovom slučaju i u majku Rusiju, samo po sebi je iracionalno. Pokušaj da se naši odnosi razmatraju s racionalne tačke gledišta obično ne vode ničemu. Razumemo da živimo u racionalnoj epohi, gde sve mora da bude proračunato, gde svaki zadatak mora da ima konkretno rešenje, ali naši odnosi i dalje ostaju u znatnom stepenu odnosi dva naroda koji se vole nezavisno od trenutnih okolnosti. I uzdaju se jedan u drugog.
Meni je Andrej Tarasjev svojevremeno pričao potresnu priču o tome kako je njegov deda, koji je bio visoki carski oficir, kada je počeo Prvi svetski rat, služio u Vladikavkazu. I počeo je Prvi svetski rat. I tog dana on se vozio na službu, a njegov vozač ga pita: „Gospodine generale, počeo je rat?“ On kaže: „Da, počeo je rat“. „I ko će biti s nama?“, pita vozač, a on kaže: „Biće Francuzi, Englezi...“ I ne dobija nikakvu reakciju. A onda dodaje: „A, da, i Srbi“. Na to vozač odgovara: „A, pa to je onda u redu“. I šta je mogao znati vozač u Vladikavkazu o tome ko su uopšte Srbi? Ali, znao je. Ljudi znaju. To mnogo govori. To je s tačke gledišta ogromne Rusije mali narod, ali to je posebno sada primetno. U ovom trenutku kada je Rusiji zaista teško, stav Srba i Srbije, aktuelni stav, vraća i same Ruse ka pomisli da oni nisu sami, da još negde imaju braću.
Kada je reč o Ruskom domu i njegovom radu, nesumnjivo je da je u poslednjih nekoliko godina postao mnogo vidljiviji u srpskoj javnosti i da nudi veliki broj raznovrsnih i zanimljivih kulturnih programa. Da li ste zadovoljni rezultatima?
- Trudimo se da budemo maksimalno otvoreni za ogroman broj inicijativa, da ne navodimo Srbe da oni to rade. Pre svega, da ne svodimo Ruski dom samo na oblast nekakvih obrazovnih programa i kurseva, mada se i to, hvala bogu, razvija.
Sada ima veoma mnogo interesantnih kulturnih programa. Na primer, prošle sedmice, u Ruskom domu je odigrana predstava prema tekstu Evgenija Vodolaskina, savremenog i vrlo poznatog ruskog pisca.
- Znatan broj ljudi, među kojima je i Evgenije Vodolaskin, su nam dugogodišnji prijatelji i poznanici i rado dolaze tamo gde se vrednuje njihov rad. Što se tiče drugih programa, nastavljamo i tradiciju humanitarnih koncerata. Veoma smo ponosni i na to što smo, zahvaljujući Fondu za kinematografiju i Ministarstvu kulture Rusije, opremili našu bioskopsku salu, koja je sada apsolutno savremena. Nema više nekakve krpe koja je visila tamo. Računamo na to da ćemo od sledeće godine pokrenuti redovan bioskopski program i da ćemo na taj način delimično nadomestiti, veoma računam na to, odsustvo bioskopskih sala u centru grada. Čekamo potvrdu za to i nadamo se da ćemo imati makar deset, petnaest, dvadeset premijera godišnje. Snimaju se sve bolji i bolji filmovi, industrija raste i želim da Srbi to vide.
U oktobru je trebalo da se održi i tradicionalni Rusko-srpski kulturni forum, ali upravo zbog aktivnosti u vezi s 20. oktobrom, da ne bismo sve to trpali na gomilu, odlučili smo da ga malo pomerimo, verovatno negde za kraj novembra, jer je to radna platforma, koju će ove godine, nadam se, predvoditi ministarka kulture Ruske Federacije Olga Ljubimova s ruske strane, a uveren sam da će ona naći zajednički jezik sa srpskim ministrom kulture Nikolom Selakovićem. Oni su se već upoznali na forumu u Sankt Peterburgu i veoma se nadam da će ta platforma dati neki podsticaj, uključujući i problematiku u vezi s prikazivanjem filmova i drugim sličnim pitanjima. Da i ne govorim o tome da postoji gomila tema u vezi sa zajedničkom filmskom produkcijom. To je stara bolna tema, bez obzira na to što imamo zajedničke zvezde poput Miloša Bikovića, Jane Vasiljević, ali to treba dalje da se kreće, da se dalje razvija.
Što se tiče aktivnosti Ruskog doma do kraja ove godine, postoje li još neki važni događaji, manifestacije, imate li planove koje sada možete da podelite s nama?
- Čekamo Nikitu Sergejeviča Mihalkova. U Narodnom pozorištu u Beogradu će biti premijera njegove predstave „Dvanaest“, uz njegovo učešće, u poslednjim danima oktobra, ako ne grešim, 26. i 27. oktobra. Čekamo i molimo se da sve bude dobro, jer Srbima ne treba pričati ko je Nikita Sergejevič Mihalkov. Zatim nas čeka čitav niz raznih aktivnosti u novembru. Najvažnija za nas će biti velika konferencija u Ruskom domu, od 11. do 13. novembra, posvećena 25. godišnjici bombardovanja Jugoslavije. Grupa mladih ruskih naučnika je počela naučni rad u vezi s posledicama, proučavanjem posledica bombardovanja nakon 25 godina, to je bilo još 24. marta. Prošlo je, praktično, više od pola godine, i oni su pripremili rezultate svojih radova, koje će izložiti.
