Ambiciozni projekti Srpskog kulturnog centra u Zagrebu
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Otvaranjem Srpskog kulturnog centra u Zagrebu, srpska zajednica dobila je kapacitete koji će omogućiti odvijanje programa iz sfera kulture i obrazovanja, koji su važni za Srbe u Zagrebu i Hrvatskoj, objašnjava predsednik Srpskog narodnog veća, dr Milorad Pupovac. Prema njegovim rečima, ova institucija važna je i za sam Zagreb i samo Hrvatsku.
Novootvoreni Srpski kulturni centar u Zagrebu od veoma je važnog značaja zato što je, posle dugo vremena, srpska zajednica u Zagrebu i Hrvatskoj natrag dobila nešto što su njihovi preci stvorili. U ovoj instituciji, zahvaljujući pomoći Srbije i Hrvatske, smeštene su ključne medijske, istraživačke, arhivske i kulturne institucije.
Ambiciozni projekti
Prema Pupovčevim rečima, sada se radi o prvoj fazi velikog i ambicioznog projekta. Za sada su u obnovljenoj zgradi u Preradovićevoj smešteni redakcija lista „Novosti“ i Arhiv Srba u Hrvatskoj, kao i Istorijski ulaz sa pričom o prošlosti, galerija, klub i dvorana. Sve su to multifunkcionalni prostori koji će biti na raspolaganju kako srpskim kulturnim institucijama, tako i hrvatskim sa kojima se već i sada dogovara saradnja.
Plan je da se postojeći sadržaji prošire sa većim brojem dvorana u kojima će biti prostora za galerije, muzej, pozorišne predstave, biblioteku, kao i za slobodna javna okupljanja pripadnika srpske zajednice i građana Zagreba.
„Jer reč je o središtu Zagreba, o mestu koje će imati javnu funkciju i biti jedna vrsta novog kulturnog središta samog Zagreba, zagrebačkih Srba i naravno, mesto razmene kulture između Hrvatske i Srbije. Osnovni projekat je osmišljen i u daljnjem je postupku, tako da očekujemo da ćemo moći da napravimo dalje korake koji su neophodni za njegovu realizaciju“, navodi Pupovac.
Dobijena bitka za srpsku imovinu
Srpski kulturni centar nalazi se u samom centru Zagreba, u Preradovićevoj ulici, u kompleksu koji je pripadao srpskoj zajednici još od kraja devetnaestog veka. Međutim, pravna bitka da se prostorije vrate Srbima, trajala je tri decenije.
Srpsku imovinu su 1992, u ratnom haosu i haosu transformacije društvenog i državnog vlasništva u privatnu, uzurpirali ljudi koji za to nisu imali nikakvog osnova, kaže Pupovac.
„Uzurpirali su i ono što je bilo vlasništvo Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, a i ono što je u tom trenutku bilo u vlasništvu Republike Hrvatske, a pre toga, takođe u vlasništvu „Prosvjete“. Dugogodišnjim sudskim sporovima i pregovorima sa vladom Hrvatske da se ta imovina, ako ne vrati, onda daruje onome kome ta imovina pripada, a to je srpska zajednica u Zagrebu imovina je vraćena u posed u dva navrata – 2015. i 2018, tako da je nakon toga trebalo osigurati da se pravnim postupcima uđe u posed, jer uzurpatori nisu hteli da priznaju, ni odluke vlade, niti odluke sudova“, opisuje Pupovac borbu za povraćaj prostorija Srpskog kulturnog centra.
Na kraju smo morali da pravimo vanredne postupke da bismo ušli u svoju imovinu i postali vlasnici i slobodni posednici, dodaje on.
Moć umetnosti spaja Srbe i Hrvate
Prva izložba u novouređenom Srpskom kulturnom centru je „Barbarogenij nadrealizma“ koja u fokus stavlja avangardne umetničke pokrete dvadesetog veka, a stavljen je naglasak na saradnju hrvatskih i srpskih autora.
Izložba u fokus stavlja avangardne umetničke pokrete dvadesetog veka, zenitizam i dadaizam, kulturne veze koje su Anuška Kon Micić, kao i braća iz Majskih Poljana kod Gline, Ljubomir Micić i Branko Ve Poljanski, pokrenuli oko internacionalnog časopisa za umetnost i kulturu „Zenit“.
Pupovac napominje da je i pre obnove centra bilo značajnih i velikih izložbi, ali ova je naročito izabrana za otvaranje obnovljene zgrade. Ove godine obeležava se sto godina otkako je Andre Breton objavio „Manifest nadrealizma“, umetnički pravac koji su prigrlili mnogi progresivni umetnici iz Hrvatske i Srbije.
„To pokazuje moć umetnosti, moć stvaralaštva koje su različite forme avangardnih pokreta koji su stvarani u Evropi, pa i u tadašnjoj Jugoslaviji, trebalo da dobiju priliku da budu prezentovani, da ne budu zaboravljeni. Imali smo sreću i čast što smo imali ljude koji su to mogli da organizuju i da su vrata od zagrebačkih i beogradskih kulturnih institucija, muzeja i galerija, kao i Srpske akademije nauka i umetnosti bila otvorena i što smo prikupili iznimno značajnu građu koja je već pomalo zaboravljena“, ističe Pupovac.
Svečanom otvaranju prisustvovali su i šef srpske diplomatije Marko Đurić, hrvatska ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek, kao i Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije.
Srpska manjina u Hrvatskoj i hrvatska manjina u Srbiji motivišu vlade u Beogradu i Zagrebu na popravljanje međusobnih odnosa kada oni dobiju profil koji nije najbolji za međudržavne odnose. Tako da je otvaranje Srpskog kulturnog centra, koji su pomogle obe vlade, znak koji ne treba precenjivati, ali ga treba tumačiti u smeru iskazane volje za međusobnom saradnjom, zaključuje Pupovac.
