Ko je zadovoljan a ko treba da stavi prst na čelo posle lokalnih izbora u BiH
19:50 07.10.2024 (Osveženo: 20:06 07.10.2024)
© Tanjug / AP/Armin DurgutLokalni izbori u BiH
© Tanjug / AP/Armin Durgut
Pratite nas
Rezultati lokalnih izbora u Republici Srpskoj govore dve stvari: da je Stranka nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika ojačalai drugo, da bi opozicija trebalo da stavi prst na čelo i da se zamisli jer građani ne prihvataju njihovu politiku.
Ovako politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara ocenjuje rezultate lokalnih izbora u Republici Srpskoj, na kojima je Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) osvojila 47 od 63 opštine i grada.
„Znamo da je opozicija stalno koketirala sa američkom ambasadom i nelegalnim Kristijanom Šmitom. Narod to ne priznaje i ne prihvata. I to im je u nedelju na najubedljiviji način pokazano“, ocenjuje naš sagovornik.
Građani Srpske zadovoljni, građani Federacije nezadovoljni
Prema Kozomarinim rečima, čak i u celoj BiH niko nije dobio toliko glasova kao Stranka nezavisnih socijaldemokrata, iako je entitet Federacija BiH teritorijalno veća.
Stranke koalicije „Trojka“, koju čine Socijaldemokratska partija, stranka Narod i pravda i Naša stranka, a koje su na vlasti u Federaciji BiH i na nivou BiH, drastično su pale u odnosu na prethodne izbore, dok je SDA Bakira Izetbegovića ojačala.
„To znači da su građani Federacije nezadovoljni radom „Trojke“, a da su građani Srpske zadovoljni radom SNSD-a na lokalnom nivou. Izbori za lokalni nivo su veoma bitni za građane. Nije to samo stvar puta ili vodovoda, nego i drugih uslova za život koje je SNSD napravio – škole, ambulante u seoskim područjima, vrtiće. Sigurno da to birači cene i nagrađuju svojim glasom“, ističe Kozomara.
Za profesora Fakulteta političkih naroda u Banjaluci Miloša Šolaju svaki izbori su korak dalje u razvoju demokratije, a protekli lokalni izbori, kao i kampanja koja im je prethodila, s obzirom na odsustvo incidenata, pokazuju da društvo u Republici Srpskoj sazreva u smislu političke kulture.
„Ono što je, prema mom mišljenju, značajno i novo, bile su umerene izjave nakon izbora“, kaže on i dodaje da je SNSD time što je povećao broj opština i gradova u kojima je dobio izbore napravio dobru osnovu za naredne opšte izbore koji očekuju BiH za dve godine.
Štaviše, čak se i izborni neuspeh SNSD-a u Banjaluci mogao posmatrati kao relativan politički uspeh, s obzirom da je kandidat ove stranke izgubio izbore za gradonačelnika, ali je stranka ostvarila izborni uspeh za skupštinu grada.
Dodikova najava politički logična
Iz izbornog uspeha proizilazi i najava Milorada Dodika da će se na sledećim opštim izborima ponovo kandidovati za predsednika Republike Srpske – to je politički logična odluka nakon ostvarenog uspeha, smatra Kozomara.
„On nema ozbiljnog protivkandidata na tom nivou. U ovom trenutku ne vidi se nijedan političar, niti javna ličnost koja bi mogla da mu izađe na megdan 2026. Možda je malo prerano najavio kandidaturu, ali on je takav političar, takav tip da ništa ne zadržava za sebe, nego javno i otvoreno govori o svemu“, navodi on.
Uz to Dodik najavom o nameri da se ponovo kandiduje za predsednika Srpske šalje poruku i onima koji vrše pritisak na Sud BiH da mu se zabrani politički rad zbog procesa koji se protiv njega vodi, kaže Kozomara. Podsećamo, Milorad Dodik je optužen pred sudom BiH zbog nepoštovanja odluka navodnog visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita.
„Dodik je zaista personifikacija svega onoga što Republiku Srpsku čini državom i što je čini prepoznatljivom, ne samo u BiH, nego i u okruženju“, kaže Kozomara.
Društvene mreže kao sredstvo privlačenja glasača
Ipak, u dva najveća grada Srpske, Banjaluci i Bijeljini, gradonačelnici će ostati iz opozicionih redova – obojica, i Draško Stanivuković, i Ljubiša Petrović, porazili su kandidate SNSD-a, dr Nikolu Šobota i Mikajla Lazića.
Prema Kozomarinom mišljenju, Stanivuković je uspeo da privuče mlade glasače veštim korišćenjem društvenih mreža, preko kojih je promovisao rezultate svog rada – među njima je i desetak kružnih tokova koji su rasteretili saobraćaj u najvećem gradu Srpske.
„Protivkandidat Nikola Šobot je izvanredan lekar i čovek, ali je potpuno anoniman. Za njega, ko nije imao problema sa srcem, nije ni čuo i on nije bio u ravnopravnom položaju sa Stanivukovićem. Bez obzira na moćnu infrastrukturu koju ima SNSD, Banjaluka je, na žalost SNSD-a i Milorada Dodika ostala opozicioni grad. U javnosti, ovde u gradu, smatra se da je Dodik bio vrlo surov prema Banjaluci i da je to razlog zbog čega su ponovo glasali za Stanivukovića“, navodi Kozomara.
Sa druge strane, SNSD je pobedio na izborima u moćnim opozicionim „tvrđavama“ kao što su Sokolac i Ugljevik. To je zato što su, prema Kozomarinom tumačenju, dosadašnji načelnici ovih opština tesno sarađivali sa vladom Republike Srpske, što su kandidati SNSD-a iskoristili.
U Srebrenici, pak, srpske stranke su se ujedinile i njihov kandidat za načelnika opštine, Miloš Vučić je pobedio. Srpske stranke se u Srebrenici udružuju pred lokalne izbore već duži niz godina i staju iza jednog kandidata. Srebrenica je na taj način postala srpski grad i bošnjačke stranke tu nemaju šta da traže, zaključuje Kozomara.
Pogledajte i: