https://lat.sputnikportal.rs/20241006/kako-se-poseta-zelenskog-americi-iznenada-pretvorila-u--oprostajnu-turneju-1177970744.html
Kako se poseta Zelenskog Americi iznenada pretvorila u – oproštajnu turneju
Kako se poseta Zelenskog Americi iznenada pretvorila u – oproštajnu turneju
Sputnik Srbija
Septembarska zasedanja Generalne skupštine UN postaju sve zanimljivija. Ove godine nije bilo nikoga da poput Nikite Hruščova lupa cipelom po stolu, ali se za... 06.10.2024, Sputnik Srbija
2024-10-06T13:55+0200
2024-10-06T13:55+0200
2024-10-06T13:55+0200
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/0d/1177220583_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_f9e0c6096799b84045b9ae1aeca827b3.jpg
Džozef Bajden izazvao je smehotres rekavši da „izgleda kao četrdesetogodišnjak“. Erdogan je nazvao Netanijahua „novim Hitlerom“. Umesto izraelskog premijera, odgovorio mu je argentinski predsednik Havier Milei istakavši kako u sali „sede diktature poput Kube i Venecuele koje glasaju protiv jedine demokratske države na Bliskom istoku – Izraela“...Obraćanje Netanijahua većina prisutnih je bojkotovala, demonstrativno napustivši salu. Predsednik Salvadora Najib Bukele ušao je u oštru polemiku sa Bajdenovom administracijom, rekavši da u ovoj srednjoameričkoj zemlji „niko ne pritvara opozicionare, niko ne cenzuriše opoziciju, niko ne cenzuriše mišljenja onih koji drugačije misle“, aludirajući da se to čini u „dokazanim demokratijama“.Bukele je zaista „četrdesetogodišnjak“, već pola decenije je šef države i predstavlja jednu od „živopisnijih figura“ u latinoameričkoj politici. U cilju borbe protiv kriminala, zapravo borbe protiv kartela koji je do skora faktički upravljao državom i teritorijalno razdelio zemlju bandama za efikasnije „grananje biznisa“, povećao je ovlašćenja snagama bezbednosti i izgradio specijalni zatvor u prašumi iz kojeg je „nemoguće pobeći“.Kao u seriji „Narkos“Pre samo petnaestak godina, za obične građane koji su zabavljeni svojim poslovima i egzistencijalnim bitkama, bilo je čak rizično prelaziti sa teritorije kojom je upravljala jedna banda, na teritoriju pod kontrolom druge. Monstruozni zločini nisu činjeni samo tokom međusobnih obračuna bandi oko plena, nego i protiv tih običnih građana koje su želeli zastrašiti.Scene iz kultnog serijala „Narkos“ nisu fikcija i ne odnose se samo na Meksiko, to je stvarnost sa kojom se suočavaju društva u ovom delu sveta. I dalje se licitira koliko je ljudi „smešteno iza rešetaka“, ta brojka kreće se od 40 do 70 hiljada.Upravnik „salvadorskog Alkatraza“ nije želeo stranim novinarima reći tačan broj, odgovorivši da „u ćeliju u koju možete smestiti deset ljudi, možete i dvadeset“. Surovo ophođenje prema zatvorenicima izazvalo je reakcije brojnih organizacija koje se bore protiv torture i za ljudska prava.U govoru na zasedanju Generalne skupštine UN Bukele je istakao da je „bezbednost građana ispred udobnosti za kriminalce“. Trenutno, Salvador je možda i najbezbednija država na čitavom kontinentu.Zelenski ostao u senciSve u svemu, a zbog mnoga toga interesantnog što se moglo čuti i videti, Vladimir Zelenski potpuno je ostao u „drugom planu“. Primetno, još od druge polovine 2023. godine njegova pojava prestajala je da izaziva veliku pažnju, prestajala su poređenja njegovih govora sa Čerčilovim, nije više bilo dugih i frenetičnih aplauza, nije više dočekivan kao „rok zvezda“. Zato i ovaj njegov dolazak u Nju Jork po mnogo čemu podseća na „oproštajnu turneju“.Tapšanja po ramenima zapadnih diplomata u Ukrajini se i dalje doživaljavaju kao nesumnjiva podrška. Posmatrano sa strane – mogu se shvatiti i kao sažaljevanje.Naravno, ne nedostaje onih koji misle da se ta cena može platiti ili onih koji tvrde kako „Putin blefira“, ne nedostaje ni onih ideološki zaslepljenih koji ništa ne razumeju, ali podosta je i onih koji „sažaljevaju slučaj“ Ukrajine pošto shvataju da posledice dalje podrške Kijevu mogu biti katastrofalne.Amerikanci nisu impresioniraniNeposredno nakon njegovog govora i predstavljanja zamišljenog „Plana pobede“ Džozefu Bajdenu i Kamali Haris, u američkim medijima osvanula je konstatacija visokog (neimenovanog) zvaničnika:„Nisam impresioniran, nema mnogo novog“.Isti izvor tvrdi da taj plan ne nudi „jasan put do pobede za Ukrajinu“, posebno ako se ima u vidu „stabilno napredovanje“ ruskih snaga na frontu.Suma sumarum, ideja se svodi na isporuku i dozvoljavanje upotrebe raketa dugog dometa kojima bi Ukrajinci gađali ciljeve duboko unutar ruske teritorije.Govor Zelenskog, mada se u njemu ovaj zahtev izričito ne spominje (zahtev je bio sačuvan za razgovor sa Bajdenom i Harisovom), trebalo je da posluži kao obrazloženje takvog zahteva. Jer, kako je podvukao Zelenski sukob se neće završiti „zato što se neko umorio od rata, niti zato što je neko nešto razmenio sa Putinom“ već tako što će „Rusija biti prinuđena da sklopi mir“.Ipak, primetna je jedna kontradiktornost u njegovom nastupu. Sa jedne strane, apostrofirao je značaj Povelje UN i čak ustvrdio da će se sukob okončati „jer će Povelja UN delovati. Mora delovati!“. Sa druge strane, pozvao je UN da se „zaista ujedine“, rekavši kako je „nemoguće istinski i pošteno rešiti pitanje rata i mira, jer previše toga u Savetu bezbednosti zavisi od prava veta. Kada agresor primeni pravo veta, UN su nemoćne da zaustave rat“.Tanki argumenti KijevaOva tema je starija od Zelenskog, najčešće su potezanju veta pribegavale SAD, a konkretna tema zbog koje su to činile je izraelsko-palestinski konflikt. Mada, kada je reč o SAD, spisak situacija u kojima je primenjivano pravo veta kako bi se opravdali preventivni i preemptivni ratovi ili u kojima je svesno zaobilažena Povelja UN daleko je duži.Ova argumentacija Zelenskog zato mu može i dalje donekle poslužiti za govore po parlamentima NATO članica, ali u Generalnoj skupštini UN – teško.Većina u ovoj organizaciji, deklarisana ili „tiha“, sasvim je svejedno, na tekuće međunarodne odnose gleda kao i na stanje u Salvadoru. Čitavi narodi, zabavljeni svojim poslovima i egzistencijalnim bitkama, postali su taoci dominacije jednog „kartela“ koji je nametao svoja pravila igre u postbipolarnom svetu.Povelja UN ostajala je „mrtvo slovo na papiru“. Bezbednost se ostvaruje „dekartelizacijom“, a tu je Zelenski na pogrešnoj strani. I njegovi zahtevi izloženi u „Planu pobede“ biće od strane globalne većine ocenjeni kao pogrešni.Za globalnu većinu, Ukrajinska kriza sama po sebi ne znači mnogo. Ali, zato njena kontekstualizacija znači mnogo. A među globalnom većinom, kontekstualizacija se odigrava na sasvim drugačiji način nego unutar transatlantske zajednice.Debate na Generalnoj skupštini UN to su nesumnjivo pokazale. U odnosu na postbipolarni poredak od pre petnaestak godina – svet se promenio. Nepovratno se promenio. Neprepoznavanje tih promena od strane ukrajinske političke elite ključno je uticalo da se prave strateške greške Kijeva koje su protokom vremena povećavale konfliktni potencijal i indukovale sukob širokih razmera.Zelenski bi sada da se konflikt još više rasplamsa i dobije nove razmere. Tako je natociljan i predstavljeni „Plan pobede“. Među globalnom većinom, za tako nešto nema razumevanja.Što se tiče globalne manjine oličene u transatlantskoj zajednici, ostaje da sračunaju koliko bi ih to povećavanje cene rata protiv Rusije koštalo. Prema prvim reakcijama – podosta je onih koji shvataju da posledice dalje podrške Kijevu mogu biti katastrofalne.Mada, nikako ne treba potceniti ni uticaj onih koji su ideološki zaslepljeni, ništa ne razumeju ili i dalje tvrde da „Putin blefira“. Odnos prema Zelenskom pokazaće ko će tu prevladati.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
svet, svet – politika, analize i mišljenja, emisija „prorok“
Kako se poseta Zelenskog Americi iznenada pretvorila u – oproštajnu turneju
Septembarska zasedanja Generalne skupštine UN postaju sve zanimljivija. Ove godine nije bilo nikoga da poput Nikite Hruščova lupa cipelom po stolu, ali se za govornicom odigravalo dosta toga interesantnog.
Džozef Bajden izazvao je smehotres rekavši da „izgleda kao četrdesetogodišnjak“. Erdogan je nazvao Netanijahua „novim Hitlerom“. Umesto izraelskog premijera, odgovorio mu je argentinski predsednik Havier Milei istakavši kako u sali „sede diktature poput Kube i Venecuele koje glasaju protiv jedine demokratske države na Bliskom istoku – Izraela“...
Obraćanje Netanijahua većina prisutnih je bojkotovala, demonstrativno napustivši salu. Predsednik Salvadora Najib Bukele ušao je u oštru polemiku sa Bajdenovom administracijom, rekavši da u ovoj srednjoameričkoj zemlji „niko ne pritvara opozicionare, niko ne cenzuriše opoziciju, niko ne cenzuriše mišljenja onih koji drugačije misle“, aludirajući da se to čini u „dokazanim demokratijama“.
Bukele je zaista „četrdesetogodišnjak“, već pola decenije je šef države i predstavlja jednu od „živopisnijih figura“ u latinoameričkoj politici. U cilju borbe protiv kriminala, zapravo borbe protiv kartela koji je do skora faktički upravljao državom i teritorijalno razdelio zemlju bandama za efikasnije „grananje biznisa“, povećao je ovlašćenja snagama bezbednosti i izgradio specijalni zatvor u prašumi iz kojeg je „nemoguće pobeći“.
Pre samo petnaestak godina, za obične građane koji su zabavljeni svojim poslovima i egzistencijalnim bitkama, bilo je čak rizično prelaziti sa teritorije kojom je upravljala jedna banda, na teritoriju pod kontrolom druge. Monstruozni zločini nisu činjeni samo tokom međusobnih obračuna bandi oko plena, nego i protiv tih običnih građana koje su želeli zastrašiti.
Scene iz kultnog serijala „Narkos“ nisu fikcija i ne odnose se samo na Meksiko, to je stvarnost sa kojom se suočavaju društva u ovom delu sveta. I dalje se licitira koliko je ljudi „smešteno iza rešetaka“, ta brojka kreće se od 40 do 70 hiljada.
Upravnik „salvadorskog Alkatraza“ nije želeo stranim novinarima reći tačan broj, odgovorivši da „u ćeliju u koju možete smestiti deset ljudi, možete i dvadeset“. Surovo ophođenje prema zatvorenicima izazvalo je reakcije brojnih organizacija koje se bore protiv torture i za ljudska prava.
U govoru na zasedanju Generalne skupštine UN Bukele je istakao da je „bezbednost građana ispred udobnosti za kriminalce“. Trenutno, Salvador je možda i najbezbednija država na čitavom kontinentu.
Sve u svemu, a zbog mnoga toga interesantnog što se moglo čuti i videti, Vladimir Zelenski potpuno je ostao u „drugom planu“. Primetno, još od druge polovine 2023. godine njegova pojava prestajala je da izaziva veliku pažnju, prestajala su poređenja njegovih govora sa Čerčilovim, nije više bilo dugih i frenetičnih aplauza, nije više dočekivan kao „rok zvezda“. Zato i ovaj njegov dolazak u Nju Jork po mnogo čemu podseća na „oproštajnu turneju“.
Tapšanja po ramenima zapadnih diplomata u Ukrajini se i dalje doživaljavaju kao nesumnjiva podrška. Posmatrano sa strane – mogu se shvatiti i kao sažaljevanje.
Jer, dok je Zelenski govorio u UN, u Moskvi se održavala sednica državnog Saveta bezbednosti sa prvom tačkom dnevnog reda o promeni doktrine upotrebe nuklearnog arsenala. Cena rata kolektivnog Zapada protiv Rusije dramatično se povećava.
Naravno, ne nedostaje onih koji misle da se ta cena može platiti ili onih koji tvrde kako „Putin blefira“, ne nedostaje ni onih ideološki zaslepljenih koji ništa ne razumeju, ali podosta je i onih koji „sažaljevaju slučaj“ Ukrajine pošto shvataju da posledice dalje podrške Kijevu mogu biti katastrofalne.
Amerikanci nisu impresionirani
Neposredno nakon njegovog govora i predstavljanja zamišljenog „Plana pobede“ Džozefu Bajdenu i Kamali Haris, u američkim medijima osvanula je konstatacija visokog (neimenovanog) zvaničnika:
„Nisam impresioniran, nema mnogo novog“.
Isti izvor tvrdi da taj plan ne nudi „jasan put do pobede za Ukrajinu“, posebno ako se ima u vidu „stabilno napredovanje“ ruskih snaga na frontu.
Suma sumarum, ideja se svodi na isporuku i dozvoljavanje upotrebe raketa dugog dometa kojima bi Ukrajinci gađali ciljeve duboko unutar ruske teritorije.
Govor Zelenskog, mada se u njemu ovaj zahtev izričito ne spominje (zahtev je bio sačuvan za razgovor sa Bajdenom i Harisovom), trebalo je da posluži kao obrazloženje takvog zahteva. Jer, kako je podvukao Zelenski sukob se neće završiti „zato što se neko umorio od rata, niti zato što je neko nešto razmenio sa Putinom“ već tako što će „Rusija biti prinuđena da sklopi mir“.
Ipak, primetna je jedna kontradiktornost u njegovom nastupu. Sa jedne strane, apostrofirao je značaj Povelje UN i čak ustvrdio da će se sukob okončati „jer će Povelja UN delovati. Mora delovati!“. Sa druge strane, pozvao je UN da se „zaista ujedine“, rekavši kako je „nemoguće istinski i pošteno rešiti pitanje rata i mira, jer previše toga u Savetu bezbednosti zavisi od prava veta. Kada agresor primeni pravo veta, UN su nemoćne da zaustave rat“.
Ova tema je starija od Zelenskog, najčešće su potezanju veta pribegavale SAD, a konkretna tema zbog koje su to činile je izraelsko-palestinski konflikt. Mada, kada je reč o SAD, spisak situacija u kojima je primenjivano pravo veta kako bi se opravdali preventivni i preemptivni ratovi ili u kojima je svesno zaobilažena Povelja UN daleko je duži.
Ova argumentacija Zelenskog zato mu može i dalje donekle poslužiti za govore po parlamentima NATO članica, ali u Generalnoj skupštini UN – teško.
Većina u ovoj organizaciji, deklarisana ili „tiha“, sasvim je svejedno, na tekuće međunarodne odnose gleda kao i na stanje u Salvadoru. Čitavi narodi, zabavljeni svojim poslovima i egzistencijalnim bitkama, postali su taoci dominacije jednog „kartela“ koji je nametao svoja pravila igre u postbipolarnom svetu.
Povelja UN ostajala je „mrtvo slovo na papiru“. Bezbednost se ostvaruje „dekartelizacijom“, a tu je Zelenski na pogrešnoj strani. I njegovi zahtevi izloženi u „Planu pobede“ biće od strane globalne većine ocenjeni kao pogrešni.
Za globalnu većinu, Ukrajinska kriza sama po sebi ne znači mnogo. Ali, zato njena kontekstualizacija znači mnogo. A među globalnom većinom, kontekstualizacija se odigrava na sasvim drugačiji način nego unutar transatlantske zajednice.
Debate na Generalnoj skupštini UN to su nesumnjivo pokazale. U odnosu na postbipolarni poredak od pre petnaestak godina – svet se promenio. Nepovratno se promenio. Neprepoznavanje tih promena od strane ukrajinske političke elite ključno je uticalo da se prave strateške greške Kijeva koje su protokom vremena povećavale konfliktni potencijal i indukovale sukob širokih razmera.
Zelenski bi sada da se konflikt još više rasplamsa i dobije nove razmere. Tako je natociljan i predstavljeni „Plan pobede“. Među globalnom većinom, za tako nešto nema razumevanja.
Što se tiče globalne manjine oličene u transatlantskoj zajednici, ostaje da sračunaju koliko bi ih to povećavanje cene rata protiv Rusije koštalo. Prema prvim reakcijama – podosta je onih koji shvataju da posledice dalje podrške Kijevu mogu biti katastrofalne.
Mada, nikako ne treba potceniti ni uticaj onih koji su ideološki zaslepljeni, ništa ne razumeju ili i dalje tvrde da „Putin blefira“. Odnos prema Zelenskom pokazaće ko će tu prevladati.
