00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

EKSKLUZIVNO Funkcioner Slobodarske partije Austrije: Nama pripada mesto kancelara!

© Tanjug / AP Photo/Heinz-Peter BaderHerbert Kikl sa pristalicama Slobodarske partije Austrije.
Herbert Kikl sa pristalicama Slobodarske partije Austrije. - Sputnik Srbija, 1920, 30.09.2024
Pratite nas
Uslov Slobodarske partije Austrije nakon izbora je jasan: građani su odlučili da njoj pripadne mesto kancelara. A kancelar ne može da bude niko drugi od Slobodara osim lidera stranke, Hansa Kikla. Očekujemo da predsednik države nama da nalog za formiranje vlade, kaže za Sputnjik funkcioner Slobodarske partije Austrije, Željko Malešević.
Iako je predsednik Austrije nekoliko dana pre nedeljnih izbora isključio mogućnost da mandat za sastav nove austrijske vlade dodeli lideru Slobodara Hansu Kiklu, Malešević naglašava da je davanje naloga za formiranju vlade lideru one stranke koja je dobila najviše glasova na izborima - deo austrijske političke kulture.
„Već imamo uzbunu među levičarskim strankama da to ne uradi, ali ipak polazimo od toga da je rekao da će razgovarati sa svima, tako da mislim da će se držati utvrđene političke kulture. A ona nalaže da mandat dodeli Herbertu Kiklu, a onda ćemo videti da li će Kikl u uspeti ili ne. U principu, mi već imamo formiran program. U vladu se ulazi samo sa tim programom, uz sitna ili nikakva odstupanja, posebno kada se radi o pitanjima azila, migracije, zaštite granica i tako dalje“, ističe Malešević.

Ili Kikl ili niko

U centru pažnje austrijske javnosti je, dakle, Herbert Kikl, lider Slobodara (FPO), koji je partiju uspeo da izvuče iz krize posle „afere Ibica“ i ostvari istorijski rezultat – FPO je osvojio 28,8 odsto glasova.
Međutim, saradnjom sa Kiklom protive se, kako predsednik Van der Belen, tako i lider konzervativnih Narodnjaka (OVP) i kancelar Karl Nehamer, koji su u više navrata još i pre izbornog dana, naglašavali da koalicija sa Kiklom, a pogotovo to da on postane kancelar, ne dolazi u obzir.
Nehamerova OVP nalazi se na drugom mestu sa osvojenih 26,3 odsto osvojenih glasova, ali to je pad od 11 odsto u odnosu na prethodne izbore, dok su Zeleni pali za više od pet odsto, osvojivši 8,3 odsto glasova.
Socijaldemokrate (SPD) su ostvarili najgori rezultat od osnivanja stranke 1889, iako su osvojili 21,1 odsto glasova, što je otprilike isto kao i na prošlim izborima. Rast su među strankama glavnog toka zabeležili jedino Liberali (NEOS) sa osvojenih 9,1 odsto glasova.
Iako je isključio saradnju sa Kiklom, Nehamer, međutim, nije isključio mogućnost saradnje sa Slobodarskom partijom. Ali, kako Malešević kaže, takav scenario bio bi ponavljanje onoga što su Slobodari uradili 2002, kada su pristali da u vladu ne uđe tadašnji stranački vođa, kontroverzni Jerg Hajder.
„To se pokazalo kao vrlo loše, tako da bi bilo jako glupo sa naše strane da ponovo pristanemo na istu stvar. Već je rečeno da, ako postavljamo kancelara, onda bi trebalo da bude Kikl. To je naša početna pozicija“, izričit je naš sagovornik.

Da li je moguća koalicija bez Slobodara

Sa druge strane, Malešević ne isključuje mogućnost da nalog od predsednika za formiranje vlade dobije i neko drugi, pogotovo zato što je šef države slobodan i nezavisan u odluci kome poveriti mandat. Tako bi mogla da bude formirana „velika koalicija“ između Narodnjaka i Socijaldemokrata (ove dve partije zajedno za sada imaju većinu od jednog mandata, ali Malešević, kako kaže, očekuje da ta većina bude tri do četiri poslanika kako glasovi dobijeni poštom budu prebrojavani) ili tripartitna koalicija ove dve stranke sa Liberalima, što bi bilo prvi put u parlamentarnoj istoriji Dunavske republike.
Ali, problem je u tome što bi, na primer, Udruženje industrijalaca Austrije, moćna esnafska organizacija koja ima veliki uticaj na OVP, želela da Austrija, zbog ekonomske situacije, u narednom periodu ima konzervativnu vladu, a Socijaldemokrate se u taj koncept ne uklapaju. Uz to i Sami Socijaldemokrati nalaze se u krizi i pitanje je ko će ih nakon izbora predvoditi, napominje Malešević.

Opasno ignorisati Slobodare

Prema rečima dr Dušana Dostanića, naučnog saradnika Instituta za političke studije, slobodarsko-narodnjačka koalicija čini se nemogućom ne samo zbog Nehamerove netrpeljivosti prema Kiklu. Narodnjaci su do sada bili u koaliciji sa Zelenima i vodili su politiku koja se kretala u obrnutom smeru od onoga koji bi vodila Kiklova vlada.
„Na osnovu toga moguće je zaključiti da je koalicija između Slobodarske stranke i narodne partije teško moguća“, smatra on i dodaje da je u ovom trenutku teško odrediti šta je u austrijskoj politici moguće.
Ono što je jasno je to da su građani nezadovoljni dosadašnjom politikom, koju je vodila koalicija Narodnjaka i Zelenih.
„Vidimo ono što vidimo i u Nemačkoj ili u drugim državama Evrope: postoji nezadovoljstvo vladajućom garniturom i politikom, postoji jačanje opozicije koja dolazi sa desnice, ali postoji i ideja da se te opozicione snage drže okružene i da im se ne dozvoli pristup vlasti“, ocenjuje Dostanić.
Posledice takvih odluka ne mogu biti dobre, jer ignorisanje volje skoro trećine građana, nezadovoljstvo neće nestati. To se vidi na primeru Nemačke, gde popularnost Alternative za Nemačku raste kako rastu pritisci na nju, dodaje on.

Zašto Austrijanci glasaju za Slobodare

Kada se pogledaju istraživanja zbog čega Austrijanci glasaju za Slobodarsku stranku, vidi se da je prevashodni razlog pitanje migracije.
„Radi se o konkretnim pitanjima povezanim sa imigracijom – porastom kriminala, padom unutrašnje bezbednosti, kulturnim promenama do kojih dolazi. Dakle, obični ljudi to više ne mogu da prihvataju. Drugi motivi odnosi se na ukrajinsku krizu i intervencije po svetu. Građani se pitaju da li su te avanture u nacionalnom interesu Austrije. I naravno, sve je to povezano sa nezadovoljstvom zbog pada standarda. Dakle, jedan deo ljudi smatra da lošije živi u odnosu na to kako je živeo pre dvadeset ili trideset godina“, objašnjava Dostanić.
Ove teme jedino Slobodarska partija aktuelizuje, dok druge partije nastoje da ih minimizuju ili ih ignorišu.
„Dakle, ne radi se samo o tome hoće li jednoj stranci ili pojedincu biti dozvoljeno da učestvuje u vlasti. radi se o mnogo krupnijoj stvari, o ignorisanju onih tema koje ta stranka pokreće, a koje su očigledno teme koje imaju značaja za veliki broj birača“, zaključuje Dostanić.
Zgrada parlamenta Austrije u Beču - Sputnik Srbija, 1920, 29.09.2024
SVET
Austrijski kancelar priznao poraz na izborima; Vodi partija koja je protiv sankcija Rusiji
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala