00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Novi „veliki rat“ može izbiti zbog Arktika. NATO - gubi

© Sputnik / Mihail Fomičev / Uđi u bazu fotografijaVojnici ruske Severne flote
Vojnici ruske Severne flote  - Sputnik Srbija, 1920, 29.09.2024
Pratite nas
Zemlje NATO-a nemaju dovoljno resursa za borbu protiv Rusije na Arktiku, čak ni nakon širenja bloka na sever, ocenjuje ruski vojni ekspert Viktor Litovkin, komentarišući vest da ta zapadna alijansa planira da stvori zajednički centar NATO-a za kontrolu vazdušnih operacija u jednoj od skandinavskih zemalja.
Ruski mediji ocenjuju da je cilj NATO-a praćenje aktivnosti ruske Severne flote i obalske infrastrukture, kao i vazdušno osmatranje Severnog morskog puta.
Zapad na taj način želi da stvori novu tačku napetosti za Rusiju i da ospori dominantnu poziciju Moskve u tom regionu, bogatom prirodnim resursima.
NATO već dugo prati Rusiju na Arktiku. Postoji norveški špijunski brod „Morjata“, koji sve vreme stoji na granici ruskih teritorijalnih voda u Barencovom moru. Tokom cele godine, u bilo koje doba dana, on stoji i prati šta se dešava u rejonima za borbenu obuku Severne flote, kakvi brodovi izlaze, kakve podmornice plove, koji avioni lete i slično. Stvaranje još jednog takvog objekta je, naravno, neprijatno za nas, ali mi tu ne možemo ništa da uradimo, niti će oni moće da stvore određene tenzije, jer ćemo mi taj objekat imati na umu i, ako je potrebno, na njega ćemo delovati na različite načine, uključujući i sistemima za elektronsko ratovanje“, kaže Litovkin.
NATO već ima zajedničke centre za vazdušne operacije u Nemačkoj i Španiji. Još nije odlučeno gde će se novi centar nalaziti, ali se pretpostavlja da će biti smešten u Finskoj, novoj članici NATO-a, koja je sa Sjedinjenim Državama zaključila Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, a koji podrazumeva da će ta zemlja dati na korišćenje svojih 15 vojnih baza, aerodroma i luka Americi.
Moskva beleži porast vojnih aktivnosti Finske nakon njenog ulaska u NATO, što stvara pretnje Rusiji.
Uostalom, severoistočna Finska je, na primer, udaljena samo 165 kilometara od strateški važnog Murmanska, jedne od najvećih ruskih luka i najvećeg grada u svetu koji se nalazi unutar arktičkog polarnog kruga.
„Znamo da će se u Finskoj pojaviti razne strane baze, ali mi ćemo jačati našu Karelijsku prevlaku, granicu sa Finskom, gde praktično nismo imali trupe. Sada će se vojska pojaviti, jer te baze predstavljaju ozbiljnu pretnju našoj Severnoj floti, našim strateškim nuklearnim podmornicama i višenamenskim nuklearnim podmornicama i brodovima sa nuklearnim reaktorima na Koljskom poluostrvu. Zbog toga ćemo, bez sumnje, držati na nišanu te baze, stvaraćemo sisteme protivvazdušne i protivraketne obrane na tom području i rasporedićemo vojne kontingente“, kaže Litovkin.
Ekspert podseća da je u sovjetsko vreme u Petrozavodsku, glavnom gradu Karelije, ruske oblasti koja se graniči sa Finskom, postojao štab armije, ali je u međuvremenu broj vojnika smanjen.
„Imamo 1.300 kilometara granica sa Finskom koje nisu opremljene. Sada ćemo morati da ponovo stvorimo vojne jedinice, da odbranimo ovu granicu i da je opremimo, ojačamo. Takođe, i taj NATO centar za kontrolu vazdušnog prostora moraćemo da uzmemo u obzir u našoj strategiji odbrane“, ističe ekspert.

Odmeravanje snaga – ko je jači na Arktiku

Inicijativu o stvaranju centra za vazdušne operacije već je odobrio šef evropske komande SAD i vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli. Predlog još treba da se predstavi rukovodstvu Alijanse, ali su male šanse da će neko biti protiv toga.
Komandant američkog Ratnog vazduhoplovstva u Evropi i Africi, general Džejms Heker napomenuo da je izgradnja novog vojnog objekta postala moguća nakon što su Finska i Švedska pristupile Severnoatlantskoj alijansi i naveo je da američko Ratno vazduhoplovstvo već eksperimentiše sa dronovima MK-9 „riper“ i „global houk“ izvan polarnog kruga kako bi se bolje informisali o situaciji.
Činjenica da se ova država pretvara u NATO ispostavu na granicama Rusije je sasvim očigledna, a da zapadna Alijansa uporno militarizuje arktički region, jer želi da se dokopa njegovih bogatstava.
Međutim, Zapadu je teško da konačno stavi šapu na Arktik bez moćne flote ledolomaca. Teško da mogu brzo da obnove flotu, a dva američka broda, realtivno ispravna ali stara nisu dovoljna, ali ništa bolja situacija nije ni u drugim zemljama koje polažu pravo na Arktik - Kanadi, Islandu, Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Danskoj.
Odnosno, u severnim vodama Sjedinjene Države neće moći u potpunosti da se oslone na svoje saveznike, a problema imaju i na kopnu. Američkoj vojsci nedostaju vozila za transport robe i vojske u teškim polarnim uslovima.
Dakle, nedostatak ledolomaca i arktičke tehnike smanjuje verovatnoću operacija na moru i kopnu, ali NATO-u naizgled ništa ne stoji na putu u vazdušnom prostoru.
Ipak, Moskva ima čime da odgovori.
„Imamo sisteme protivvazdušne odbrane protiv NATO aviona i to veoma moćne, kakve NATO nema, uključujući S-300 i S-400. Dakle, NATO se ne može osećati bezbedno na Arktiku“, ističe Litovkin.
Sistemi protivvazdušne odbrane različitih dometa, prilagođeni za visoke geografske širine, u upotrebi su već nekoliko godina. Protivvazdušne rakete S-400 dugog dometa su raspoređene na Arktiku pod okriljem novih PVO sistema „pancir“ i „tor“, a ruske baze su zaštićene od napada sa mora obalskim raketnim sistemima.

Hoće li izbiti veliki rat zbog Arktika

Među ekspertima ima i mišljenja da bi treći svetski rat mogao da počne „tamo gde niko neočekuje“ – na Arktiku, ali Litovkin smatra da su takve prognoze preuveličane.
On podseća da je Vladimir Putin u sredu na sednici Saveta bezbednosti o nuklearnom obuzdavanju predložio da se u ruskoj nuklearnoj doktrini dodatno pojasne uslovi primene nuklearnog oružja, što je signal upozorenja zapadnim državama o posledicama u slučaju njihovog napada na Rusiju i njene saveznike različitim oružjem, pri čemu ne samo nuklearnim.
Sve ovo je povezano sa novoom konfrotacije i pretnjama koje NATO stvara na ruskim granicama.
Upravo to otkriva gde bi mogao da izbije treći svetski rat, ocenjuje Litovkin.
„Može početi u Evropi i Sjedinjenim Državama. Videćemo, ali najvažnije je sprečiti treći svetski rat, ali teško da će treći svetski rat izbiti zbog Arktika, a da da biste razvijali Arktik, potrebno je da imate ledolomce i specijalnu opremu, koju Zapad nema“, zaključio je Litovkin.
Moskva upozorava da Vašington i njegovi saveznici pogoršavaju situaciju duž perimetra ruskih granica, neprestano testirajući njene odbrambene sposobnosti. Kako ističe, Vašington teži militarizaciji Arktika i nastoji da spreči ruske ekonomske aktivnosti u severnim geografskim širinama.
Brodovi ruske Severne flote na Barencovom moru - Sputnik Srbija, 1920, 20.09.2024
RUSIJA
Lavrov: Rusija spremna na vojni odgovor na vežbe NATO-a na Arktiku
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala