Kako Bajina Bašta čuva ćirilicu – lekcija za ostale
17:50 21.09.2024 (Osveženo: 18:57 21.09.2024)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Opština Bajina Bašta
Pratite nas
Bajina Bašta je u poslednjih nekoliko godina zaslužila titulu srpske prestonice ćirilice, a to ne duguje samo svojoj istoriji i prošlosti, već i neprekidnom zalaganju njenih građana i njihove težnje da se u bliskoj budućnosti ćirilica ne čuva u lingvističkim rezervatima i istorijskim udžbenicima, već da se njome koriste svi Srbi i sve srpske institucije.
Nedavno je ministar kulture Nikola Selaković rekao je da briga o srpskom jeziku i pismu nije floskula i najavio niz koraka u narednom periodu na zaštiti ćirilice. Pored toga što će Vlada Srbije od 1. januara sledeće godine u javnim nabavkama svih budžetskih korisnika početi da nabavlja isključivo dvoazbučne tastature, najavljeno je i da će za potrebe javnih biblioteka država isključivo otkupljivati ćirilička izdanja knjiga. Ministarstvo kulture će takođe izaći i sa velikim konkursom za dizajn novih ćiriličkih fontova, kako bi zainteresovali mlade dizajnere i primenjene umetnike da rade na izradi novih oblika pisanja srpskog maternjeg pisma.
Za razliku od mnogih mesta, ali i institucija u Republici Srbiji, Bajina Bašta ćirilicu neguje i čuva već godinama, služeći ostalima za primer. Bajnobaštanin Siniša Spasojević je predsednik odbora Ćirilične baštine i inicijator osnivanja Muzeja ćirilice, a on za Sputnjik govori čime je njegov grad zaslužio epitet prestonice ćirilice.
Vekovni čuvari ćirilice
Sve što se na očuvanju srpskog pisma radi u Bajinoj Bašti ishodište ima u manastiru Rača i čuvenoj Račanskoj književno-prepisivačkoj školi. Ona je, objašnjava Spasojević, u ovom kraju funkcionisala vekovima, a kaluđeri Račani su u najtežim vremenima, pod osmanskom okupacijom, u blizini centra Bajine Bašte, prepisivali knjige i čuvali pismenost. Posle Velike seobe Srba, kaluđeri-prepisivači su postali začetnici savremene srpske pismenosti.
Drugi razlog što se ova regija vezuje za ćirilicu je iz novije istorije Srba. Za vreme Drugog svetskog rata, u manastiru Rači je čuvano i sačuvano Miroslavljevo jevanđelje – najznačajnija srpska ćirilička knjiga.
Miroslavljevo jevanđelje
© Sputnik / Dejan Simić
Spasojević smatra da je tragedija što sada, kada su osmanska i vremena okupacije iz Prvog i Drugog svetskog rata prošla, Srbi dopuštaju sebi da ćirilica bude sve manje prisutna u njihovom društvu. Svakog okupatora i okupaciju je sledila i zabrana ćirilice, a danas, iako toga nema, postoji potreba da se Srbi bore za svoje pismo.
Ćirilična baština
Skupština opštine Bajina Bašta je 2019. godine jednoglasno usvojila deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice koja je poslužila kao osnov za kasnije mere vezane za njenu zaštitu. Na osnovu te deklaracije je vrlo brzo ustanovljena i manifestacija „Ćirilična baština“, koja je u poslednjih nekoliko godina stekla nacionalni status, a brojne ličnosti iz sveta srpske kulture i jezika posetile su i učestvovale u njoj.
Spasojević kaže da su u okviru „Baštine“ održana brojna predavanja i naučni skupovi na temu ćirilice i njene zaštite, uz programe koji su bili okrenuti ka mlađoj populaciji, kako bi se i deci približio značaj korišćenja ćirilice.
Ćirilična baština se uvek održava u maju, oko dana Svetih Ćirila i Metodija, a ove godine ju je otvorio ministar kulture Nikola Selaković. Pre dve godine je u centru Bajine Bašte otvoren kutak posvećen deci. To je park ćirilice sa igralištem i klupama u obliku knjiga, sa citatima srpskih velikana posvećenih jeziku i pismu. Tu smo postavili i table kako bi se najmlađi možda i po prvi put upoznali sa azbukom, istorijatom ćirilice i Račanskom književno-prepisivačkom školom, rekao je Spasojević za Sputnjik.
Park ćirilice, Bajina Bašta
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Opština Bajina Bašta
Muzej ćirilice
Pored Ćirilične baštine, već tri godine za redom se organizuje i sportsko-rekreativna manifestacija – Ćirilična biciklijada. Njena trasa povezuje „ćiriličke tačke“ u Bajinoj Bašti i ide od Parka ćirilice, pored Doma ćirilice, pa do manastira Rača. Naš sagovornik kaže da biciklijada iz godine u godinu privlači sve veći broj kako sugrađana tako i gostiju, a posebno dece i mladih.
Ono što je kruna svih aktivnosti u Bajinoj Bašti jeste izgradnja prvog srpskog Muzeja ćirilice, koji će da bude deo celine zvane Dom ćirilice. Proše godine smo kao opština Bajina Bašta dobili od ministarstva kulture 17 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju stare škole u Rači, koja nažalost već dugo vremena nema đake. To je jedno veoma lepo arhitektonsko zdanje i zahvaljujući tim sredstvima zgrada je kompletno obnovljena od temelja do krova i prilagođena za potrebe budućeg muzeja.
Spasojević smatra da su potrebne ozbiljne mere koje bi ćirilici vratile status koji ona zaslužuje, jer je, kako kaže, ćirilica vezana za srpski identitet i predstavlja jedan od stubova srpskog postojanja, pored toga što je i svedok kontinuiteta naše pismenosti.
Bajina Bašta
© Sputnik / Predrag Vasiljević
Ono što je nama želja i cilj jeste da kroz mere i zakonska rešenja dođemo do toga da se na srpskim ulicama čitaju ćirilični natpisi, a da ove aktivnosti koje sada sprovodimo u Bajinoj Bašti ostanu kao manifestacije, ali da nemamo više potrebu da govorimo da je ćirilica ugrožena i da se stalno trudimo da je zaštitimo. Cilj je da dođemo do situacije u kojoj je normalno da svaki dan i u svakoj prilici Srbi pišu ćirilicom.
Učite od njih
Spasojević ističe da je sve ono šta se u Bajinoj Bašti radi, uključujući manifestacije, muzej i park, nešto što je vezano i za Bajinu Baštu i za njenu prošlost, kao i istoriju manastira Rača i da su tu svi koreni njihovih aktivnosti. On smatra da je mnogo važnije da, nevezano za Bajinu Baštu, svi gradovi i opštine u Srbiji i Republici Srpskoj isti princip krenu da primenjuju na svom nivou, a da sve promene vezane za korišćenje ćirilice krenu sa nivoa države.
Ono što se od nas može prepisati jesu te neke mere i aktivnosti koje su najviše okrenute ka deci i najmlađima. Iskreno nije lako zainteresovati mlade i probuditi u njima svest i želju da stalno koriste ćirilicu, jer je lakše koristiti latinicu i prepustiti se modernom toku i digitalnim pogodnostima. Ipak, nama je drago kada vidimo da ono šta radimo ima odjeka i da se ljudi polako okreću korišćenju ćirilice i da tu svest o potrebi korišćenja ćirilice primenjuju u konkretnim primerima.
Spasojević zaključuje da nije važno samo pričati i praviti različite manifestacije, posećivati muzeje i parkove, već je važno promeniti kod sebe u glavi samu svest i shvatiti da ne postoji dobar izgovor zašto ne koristimo ćirilicu, jer je svaki izgovor za to – loš izgovor.
Pogledajte i:
