Stoltenberg: Rusija uništila dijalog sa NATO-om
19:29 19.09.2024 (Osveženo: 19:48 19.09.2024)
© AP Photo / Stephanie Scarbrough
Pratite nas
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je Alijansa, navodno, do poslednjeg trenutka pokušavala da održi dijalog sa Rusijom i prebacio odgovornost za uništavanje dijaloga na Moskvu.
„Rusija je odgovorna za uništavanje dijaloga Rusija-NATO, jer smo se zaista trudili. Pokušali smo 1990-ih godina i čak smo postigli napredak potpisivanjem Osnivačkog akta Rusija-NATO, osnovali smo Savet Rusija-NATO i ostvarivali zajedničke aktivnosti. Napredak je takođe postignut u bilateralnim odnosima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u kontroli naoružanja“, rekao je Stoltenberg u intervjuu nemačkim medijima.
Prema njegovim rečima, on lično je aktivno i uspešno sarađivao sa Rusijom kao premijer Norveške, uključujući i o pitanjima delimitacije granica.
„Bilo je potpuno ispravno pokušati da se izgrade bolji odnose sa našim susedom – Rusijom posle Hladnog rata“, objasnio je on.
„Čak i u januaru 2022. godine, kada smo već znali za predstojeću invaziju... ipak smo sazvali Savet Rusija-NATO da pokušamo da sprečimo rat“, istakao je Stoltenberg.
On je istovremeno priznao da trenutno „praktično nema mogućnosti za smislen dijalog“.
„Ipak, kako je rekao predsednik (Vladimir) Zelenski, u određenoj fazi moraju se održati pregovori sa Rusijom“, dodao je generalni sekretar NATO-a.
O članstvu Ukrajine u NATO-u
Stoltenberg je dodao da najbolja garancija trajnog mira u Ukrajini i garancija bezbednosti Kijeva može biti članstvo Ukrajine u Alijansi.
„Stabilan mir u Ukrajini neće moći da se postigne bez njenog članstva u NATO-u. Naša vrata su otvorena, Ukrajina će postati članica Alijanse... Pre ili kasnije će se postaviti pitanje mirovnih sporazuma. Da bi se obezbedio održivi mir, neophodno je da se Ukrajini obezbedi oružje, kao i da se daju bezbednosne garancije... Može se razmatrati kako će one biti formulisane, ali ih moraju pružiti vodeći saveznici, uključujući SAD... I najbolja garancija biće članstvo u NATO-u i proširenje člana 5 NATO-a na Ukrajinu“, naglasio je Stoltenberg.
Istovremeno, prema njegovim rečima, za članstvo u NATO-u neophodno je i jednoglasno odobrenje svih članica Alijanse i okončanje oružanog sukoba.
Krajem 2021. godine Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je nacrte sporazuma između Rusije i SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama. Dokumenti su, između ostalog, isključivali dalje širenje Alijanse na istok i ulazak Ukrajine u nju, raspoređivanje dodatnih trupa i naoružanja van zemalja u kojima su se nalazili od maja 1997. godine, a takođe su predviđali odustajanje od bilo kakve vojne aktivnosti NATO-a u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavkazju i Centralnoj Aziji. Moskva je takođe navodila da je neophodno da se formalno dezavuiše odluka da Ukrajina i Gruzija postanu članice NATO-a, doneta na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, jer je u suprotnosti sa obavezama lidera svih država-članica OEBS-a da ne jačaju svoju bezbednost nauštrb bezbednosti drugih.
U januaru 2022. godine održano je nekoliko sastanaka Rusije i SAD i Rusije i NATO-a na temu ruskih inicijativa.
SAD i NATO su 26. januara 2022. godine dostavili Moskvi pisane odgovore na predloge Rusije za bezbednosne garancije. U odgovoru se isticalo da oni nisu spremni da odustanu od širenja NATO-a, ali da istovremeno ne žele konfrontaciju i pristaju da razgovaraju o određenim aspektima bezbednosti sa Moskvom.
Pogledajte i:
