https://lat.sputnikportal.rs/20240918/podgorica-odbila-zahtev-opstine-berane-za-podizanje-spomen-obelezja-amfilohiju-reagovala-eparhija-1177411588.html
Podgorica odbila zahtev Opštine Berane za podizanje spomen-obeležja Amfilohiju, reagovala Eparhija
Podgorica odbila zahtev Opštine Berane za podizanje spomen-obeležja Amfilohiju, reagovala Eparhija
Sputnik Srbija
Eparhija budimljansko-nikšićka oštro je reagovala na činjenicu da spomen-obeležje mitropolitu Amfilohiju, koje je trebalo da bude podignuto na zahtev Opštine... 18.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-18T11:30+0200
2024-09-18T11:30+0200
2024-09-18T11:30+0200
društvo
društvo
region – društvo
crna gora
mitropolit amfilohije
berane
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1e/1123700496_0:228:1200:903_1920x0_80_0_0_9e2e7bba9e180768eac7ac9072d85b4f.jpg
Kako se navodi, rešenje o odbijanju potpisala je dr fizijatrije Tamara Vujović.„Uprkos opširnom, detaljno obrazloženom i dokumentovanom zahtevu koji gotovo do tančina sledi uslove propisane Zakonom o podizanju spomen-obilježja, Ministarstvo kulture i medija u svom tumačenju ne prepoznaje mitropolita Amfilohija kao zaslužnu ličnost u novijoj istoriji Crne Gore. Tako smo umesto spomenika mitropolitu Amfilohiju dobili monumentalnu figuru birokratske malicioznosti po kojoj će biti upamćeni donosioci ovog rešenja“, ističu iz Eparhije.Iz Eparhije kažu da je argumentacija kojom Ministarstvo kulture i medija pokušava da podupre svoje rešenje klimava i porozna, a da je rešenjekojim se odbija zahtev i dopuna prethodne saglasnosti Vlade nezakonito jer ne sadrži dovoljne razloge, a dati razlozi su proizvoljni i kontradiktorni, nažalost, jednim delom i maliciozni.„Nesporno je da je zakonski rok od najmanje 20 godina od dana kada je lice umrlo propisan kao objektivni uslov potvrde statusa istaknute ličnosti. Međutim, Zakon u članu 9, stav 3 dozvoljava izuzetak i propisuje da se i pre isteka navedenog objektivnog roka može utvrditi status istaknute ličnosti uz prethodnu saglasnost Vlade. Uvažavajući postulat pravne tradicije i prakse prema kome se izuzeci u pravu usko tumače, ipak je u konkretnom slučaju potpuno izostala savesna i brižljiva ocena razloga navedenih u predlogu i njegovoj dopuni, zbog čega se ne može utvrditi na kojim argumentima je fundirano mišljenje Komisije, odnosno, na osnovu kojih činjenica i dokaza je Ministarstvo prihvatilo dato mišljenje i zauzelo a contrario stanovište datim razlozima“, ukazuje se u saopštenju.Posebno je, kako ističu, nejasno na temelju koje zakonske ili podzakonske norme se opravdanost primene člana 9, stav 3 Zakona u smislu prethodne saglasnosti Vlade izvodi iz "mišljenja stručne i naučne javnosti", što ukazuje na sasvim proizvoljno i arbitrarno tumačenje pravnih normi od strane Ministarstva.„Naime, nijedan zakonski ili podzakonski propis ne predviđa da se status izuzetne ličnosti u smislu člana 9, stav 3 Zakona potvrđuje isključivo na osnovu mišljenja stručne i naučne javnosti. Napominjemo da se gotovo svakodnevno, ne samo kod nas nego i širom sveta, stručno, naučno, društveno i politički, preispituje i osporava status mnogih istaknutih ličnosti. To je logična posledica slobode naučnog istraživanja, kulturnog pluralizma i demokratskog uređenja, pa je prema tome životno i pravno apsurdno insistirati na jednoznačnoj i konsesualnoj "stručnoj i naučnoj" verifikaciji statusa istaknute ličnosti bez obzira na protok vremena od dana smrti nekog lica. Dodatno, nije uopšte pojašnjeno ko predstavlja stručnu i naučnu javnost čije je mišljenje relevantno za predmetnu saglasnost Vlade“, navode iz Eparhije.Kako dodaju, citiranje člana 10 Zakona u kontekstu iznalaženja opravdanih razloga za odbijanje zahteva, bez ikakvog činjeničnog koneksiteta sa njegovom sadržinom, u najmanju ruku je pravno skandalozno, a implicitno i zlonamerno:„Da li Ministarstvo insinuira da bi se ličnost i životno delo blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija moglo supsumirati pod neko od prohibitivnih određenja navedenog člana? Navodeći ovaj član u obrazloženju rešenja, „naše“ Ministarstvo nam poručuje da, ne samo da nećete sada podići spomenik mitropolitu Amfilohiju, nego nećete ni za sto godina, jer Mitropolitov lik i delo članom 10 ovog Zakona Ministarstvo svrstava u „lice koje je bilo saradnik okupatora, njegovog saveznika ili pomagača, lice koje je zastupalo fašističke, šovinističke ili nacističke ideje i ideologije, lice koje je osuđeno za krivično delo protiv čovečnosti ili drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili je proglašeno ratnim zločincem , lice koje je u istoriji Crne Gore ili u istoriji čovečanstva imalo negativnu ulogu“.Iz Eparhije budimljansko-nikšićke poručuju da u neverici i sa krajnjom indignacijom odbacuju rezon Ministarstva da se u slučaju blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija radi o licu koje je na udaru navedenog člana 10.„Takođe, nemoguće je dokučiti racionalni smisao obrazloženja u delu pozivanja na crkvene kanone koji se ni logički, ni činjenično ni pravno ne može dovesti u vezu sa predmetnim zahtevom. U zahtevu i dopuni iscrpno su prikazana kulturna, društvena, naučna i prosvetna dostignuća blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, kao i njegove posebne zasluge za opštinu Berane. Narod Crne Gore je svoj odnos prema blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju kao istaknutoj ličnosti iskazao još tokom njegovog pogreba, što je notorna činjenica. Konstatujemo da poštovanje ličnosti i dela mitropolita Amfilohija za ove četiri godine ne samo da se nije umanjilo, već se dodatno raširilo i produbilo, tako da danas o njemu afirmativno govori čak i onaj deo javnosti koja ga je tokom života žestoko osporavao. Štaviše, ukazano je sa relevantnih, iako mitropolitu nenaklonjenih, adresa da je očuvanje građanskog mira u Crnoj Gori u nekim kritičnim trenucima nesumnjiva zasluga i mitropolita Amfilohija“, navodi se u saopštenju.Zato, kako kažu, treba napomenuti da se iz obrazloženja Ministarstva ne može zaključiti zbog čega je protok vremena od 20 godina u ovom slučaju od naročitog značaja. Tim pre jer je reč o javnoj i uticajnoj ličnosti koja je bila predmet kontinuiranog interesovanja, ne samo crnogorske, javnosti poslednje skoro četiri decenije, o kojoj se zna gotovo svaka pa i najmanja pojedinost.„U konačnom, da su mitropoliti cetinjski istaknute ličnosti u životu Crne Gore, predstavlja istorijski potvrđeno pravilo a ne izuzetak, a to pravilo je upravo svojim životom i delom posvedočio blaženopočivši mitropolit Amfilohije. Zbog toga je Ministarstvo moralo ceniti predmetni zahtev kako u odnosu na konkretnu ličnost, tako i u vezi sa svim okolnostima koje su od značaja za meritornu ocenu prilikom davanja saglasnosti Vlade“, zaključuju iz Eparhije budimljansko-nikšićke.Pogledajte i:
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, region – društvo, crna gora, mitropolit amfilohije, berane
društvo, region – društvo, crna gora, mitropolit amfilohije, berane
Podgorica odbila zahtev Opštine Berane za podizanje spomen-obeležja Amfilohiju, reagovala Eparhija
Eparhija budimljansko-nikšićka oštro je reagovala na činjenicu da spomen-obeležje mitropolitu Amfilohiju, koje je trebalo da bude podignuto na zahtev Opštine Berane, nije dobilo “zeleno svetlo” od strane Ministarstva kulture i medija Crne Gore.
Kako se navodi, rešenje o odbijanju potpisala je dr fizijatrije Tamara Vujović.
„Uprkos opširnom, detaljno obrazloženom i dokumentovanom zahtevu koji gotovo do tančina sledi uslove propisane Zakonom o podizanju spomen-obilježja, Ministarstvo kulture i medija u svom tumačenju ne prepoznaje mitropolita Amfilohija kao zaslužnu ličnost u novijoj istoriji Crne Gore. Tako smo umesto spomenika mitropolitu Amfilohiju dobili monumentalnu figuru birokratske malicioznosti po kojoj će biti upamćeni donosioci ovog rešenja“, ističu iz Eparhije.
Iz Eparhije kažu da je argumentacija kojom Ministarstvo kulture i medija pokušava da podupre svoje rešenje klimava i porozna, a da je rešenjekojim se odbija zahtev i dopuna prethodne saglasnosti Vlade nezakonito jer ne sadrži dovoljne razloge, a dati razlozi su proizvoljni i kontradiktorni, nažalost, jednim delom i maliciozni.
„Nesporno je da je zakonski rok od najmanje 20 godina od dana kada je lice umrlo propisan kao objektivni uslov potvrde statusa istaknute ličnosti. Međutim, Zakon u članu 9, stav 3 dozvoljava izuzetak i propisuje da se i pre isteka navedenog objektivnog roka može utvrditi status istaknute ličnosti uz prethodnu saglasnost Vlade. Uvažavajući postulat pravne tradicije i prakse prema kome se izuzeci u pravu usko tumače, ipak je u konkretnom slučaju potpuno izostala savesna i brižljiva ocena razloga navedenih u predlogu i njegovoj dopuni, zbog čega se ne može utvrditi na kojim argumentima je fundirano mišljenje Komisije, odnosno, na osnovu kojih činjenica i dokaza je Ministarstvo prihvatilo dato mišljenje i zauzelo a contrario stanovište datim razlozima“, ukazuje se u saopštenju.
Posebno je, kako ističu, nejasno na temelju koje zakonske ili podzakonske norme se opravdanost primene člana 9, stav 3 Zakona u smislu prethodne saglasnosti Vlade izvodi iz "mišljenja stručne i naučne javnosti", što ukazuje na sasvim proizvoljno i arbitrarno tumačenje pravnih normi od strane Ministarstva.
„Naime, nijedan zakonski ili podzakonski propis ne predviđa da se status izuzetne ličnosti u smislu člana 9, stav 3 Zakona potvrđuje isključivo na osnovu mišljenja stručne i naučne javnosti. Napominjemo da se gotovo svakodnevno, ne samo kod nas nego i širom sveta, stručno, naučno, društveno i politički, preispituje i osporava status mnogih istaknutih ličnosti. To je logična posledica slobode naučnog istraživanja, kulturnog pluralizma i demokratskog uređenja, pa je prema tome životno i pravno apsurdno insistirati na jednoznačnoj i konsesualnoj "stručnoj i naučnoj" verifikaciji statusa istaknute ličnosti bez obzira na protok vremena od dana smrti nekog lica. Dodatno, nije uopšte pojašnjeno ko predstavlja stručnu i naučnu javnost čije je mišljenje relevantno za predmetnu saglasnost Vlade“, navode iz Eparhije.
Kako dodaju, citiranje člana 10 Zakona u kontekstu iznalaženja opravdanih razloga za odbijanje zahteva, bez ikakvog činjeničnog koneksiteta sa njegovom sadržinom, u najmanju ruku je pravno skandalozno, a implicitno i zlonamerno:
„Da li Ministarstvo insinuira da bi se ličnost i životno delo blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija moglo supsumirati pod neko od prohibitivnih određenja navedenog člana? Navodeći ovaj član u obrazloženju rešenja, „naše“ Ministarstvo nam poručuje da, ne samo da nećete sada podići spomenik mitropolitu Amfilohiju, nego nećete ni za sto godina, jer Mitropolitov lik i delo članom 10 ovog Zakona Ministarstvo svrstava u „lice koje je bilo saradnik okupatora, njegovog saveznika ili pomagača, lice koje je zastupalo fašističke, šovinističke ili nacističke ideje i ideologije, lice koje je osuđeno za krivično delo protiv čovečnosti ili drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili je proglašeno ratnim zločincem , lice koje je u istoriji Crne Gore ili u istoriji čovečanstva imalo negativnu ulogu“.
Iz Eparhije budimljansko-nikšićke poručuju da u neverici i sa krajnjom indignacijom odbacuju rezon Ministarstva da se u slučaju blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija radi o licu koje je na udaru navedenog člana 10.
„Takođe, nemoguće je dokučiti racionalni smisao obrazloženja u delu pozivanja na crkvene kanone koji se ni logički, ni činjenično ni pravno ne može dovesti u vezu sa predmetnim zahtevom. U zahtevu i dopuni iscrpno su prikazana kulturna, društvena, naučna i prosvetna dostignuća blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, kao i njegove posebne zasluge za opštinu Berane. Narod Crne Gore je svoj odnos prema blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju kao istaknutoj ličnosti iskazao još tokom njegovog pogreba, što je notorna činjenica. Konstatujemo da poštovanje ličnosti i dela mitropolita Amfilohija za ove četiri godine ne samo da se nije umanjilo, već se dodatno raširilo i produbilo, tako da danas o njemu afirmativno govori čak i onaj deo javnosti koja ga je tokom života žestoko osporavao. Štaviše, ukazano je sa relevantnih, iako mitropolitu nenaklonjenih, adresa da je očuvanje građanskog mira u Crnoj Gori u nekim kritičnim trenucima nesumnjiva zasluga i mitropolita Amfilohija“, navodi se u saopštenju.
Zato, kako kažu, treba napomenuti da se iz obrazloženja Ministarstva ne može zaključiti zbog čega je protok vremena od 20 godina u ovom slučaju od naročitog značaja. Tim pre jer je reč o javnoj i uticajnoj ličnosti koja je bila predmet kontinuiranog interesovanja, ne samo crnogorske, javnosti poslednje skoro četiri decenije, o kojoj se zna gotovo svaka pa i najmanja pojedinost.
„U konačnom, da su mitropoliti cetinjski istaknute ličnosti u životu Crne Gore, predstavlja istorijski potvrđeno pravilo a ne izuzetak, a to pravilo je upravo svojim životom i delom posvedočio blaženopočivši mitropolit Amfilohije. Zbog toga je Ministarstvo moralo ceniti predmetni zahtev kako u odnosu na konkretnu ličnost, tako i u vezi sa svim okolnostima koje su od značaja za meritornu ocenu prilikom davanja saglasnosti Vlade“,
zaključuju iz Eparhije budimljansko-nikšićke.
