Debata koja može da promeni Ameriku: Ko je pobedio?
© Tanjug / Gabrielle Lurie/San Francisco Chronicle via AP
Pratite nas
U debati predsedničkih kandidata, Kamala Haris je uspela da ostavi bolji utisak od svog prethodnika Džoa Bajdena – jahala je na ustaljenim narativima koje je medijska mašinerija usadila u svest građana. Donald Tramp se, sa druge strane, obraćao isključivo svojim biračima.
Ovako analitičar Branko Pavlović sažima utiske iz debate kandidata za predsednika SAD – republikanca i bivšeg predsednika Donalda Trampa i demokrate i aktuelne potpredsednice Kamale Haris.
Harisova i Tramp sreli su se u debati koja je održana u Filadelfiji – po mišljenju mnogih, ona bi mogla da odredi tok političke budućnosti Sjedinjenih država.
Među glavnim temama našle su se ekonomija, posebno inflacija i međunarodna trgovina, problemi migracija u Sjedinjenim Američkim Državama, pravo na abortus, sukobi u Ukrajini i Palestini…
Kako osporiti Kamalu Haris kada iza nje nema rezultata
Prema Pavlovićevim rečima, izborni stratezi demokrata uspeli su da od Harisove naprave novo, sveže lice u odnosu na Trampa i Bajdena. Zato se njena predizborna agenda i zasniva na optimizmu, gledanju u budućnost i „okretanju novog lista“.
Budući da medijska mašinerija decenijama kreira narative koji svi do jednog idu na ruku pozicijama neoliberalne političke agende, Harisova može da se poziva, kako Pavlović kaže, na beskrajnu količinu laži koje su u svest gledalaca utisnute kao neupitne činjenice.
„Tako da je ona jahala na tim ustaljenim propagandnim narativima koji su, zahvaljujući ispiranju mozga bliski onima koji gledaju debatu. Na drugoj strani, uspešno je plasirala priču ’nemojte da biramo ono što je bilo, hajde da biramo nešto novo’. I mislim da je to dosta jak adut“, smatra Pavlović.
Tramp se, pak, bazirao isključivo na obraćanje svojim biračima, jer je analiza republikanskih stratega očigledno bila da treba da drži temu imigranata koliko je god moguće prisutnijom tokom cele debate, što je i činio, dodaje on.
Naš sagovornik napominje da je Kamalu Haris teško osporavati jer ona i nema rezultate. U tom smislu, Tramp je pokušavao da osporava Harisovu, ali prema Pavlovićevim rečima, u tome nije bio naročito ubedljiv osim za svoje biračko telo.
Haris hladnokrvna prema Ukrajini, Tramp strastven prema Izraelu
U delu debate koja se ticala Ukrajine i odnosa Vašingtona prema Rusiji, za Pavlovića je najzanimljivije da je Viktor Orban izašao na scenu jer se kao dokaz kredibiliteta Tramp pozvao na mađarskog premijera.
Prema mišljenju našeg sagovornika, Tramp je sa pravom rekao da je sukob u Ukrajini mogao da bude izbegnut, dok je Kamala Haris u tom delu debate bila veoma bleda.
„Ona je ostala na frazama o principima, potpuno hladnokrvna u odnosu na posledice politike Amerike prema Ukrajini, koji su katastrofalni za samu Ukrajinu, nezavisno od toga šta inače mislite o Rusiji, Putinu ili bilo kome drugom. Tako da je u tom delu Tramp bio bolji, ali nisam siguran da će to nešto bitno opredeljujuće biti“, smatra on.
Slično je bilo i kada se debatovalo o stavu prema Izraelu – Harisova nije pružila bezuslovnu podršku Jevrejskoj državi, već se, makar verbalno, ogradila naglasivši veliki broj palestinskih žrtava, žena i dece dok je Tramp izostavio da pomene bilo kakvu kritiku na račun Tel Aviva.
Takav Trampov stav je očekivan – u slučaju Trampove pobede, on bi povukao podršku Ukrajini, dok, kada je u pitanju Bliski istok, bivši predsednik je više spreman da podržava Izrael od sadašnje administracije, kaže Pavlović.
Bez plana o ekonomiji i zdravstvu
U svakom slučaju, debate predsedničkih kandidata imaju četiri glavne teme, koje zaokupljaju pažnju američkih glasača: zdravstvo, ekonomija, pravo na abortus i imigracija.
Dok je Tramp u ogromnoj prednosti po pitanju imigracije, po ekonomskim pitanjima oba kandidata bila su bleda, smatra naš sagovornik.
„Kamala Haris je pomenula dve stvari: šest hiljada dolara pomoći za dete i pomoć za mala preduzeća tako što će ih osloboditi od 50 000 dolara poreza. To su samo detalji u odnosu na ogromne strukturne probleme u kojima se američka privreda nalazi. Tramp je odgovorio da je već jednom sve doveo u red i da će to još jednom uraditi, ali bez ikakvog plana, bez ikakve ideje šta su stvarni problemi sa kojima se američka privreda susreće“, ističe Pavlović.
Po pitanju zdravstva, Tramp je bio, kako Pavlović kaže, iznenađujuće bled – njegova pozicija je da se nastavi sa primenom „Obamakera“ dok se ne smisli nešto bolje.
„Kada je upitan o zdravstvu, Tramp je rekao da ima osnovne teze i da će sa planom izaći uskoro. Mi smo sada na pedesetak dana od izbora, tako da ne bi bilo loše da izađe sa planom. Samo da podsetimo da Amerika troši pedeset odsto više BDP-a na zdravstvo u poređenju sa bilo kojom drugom razvijenom zemljom i da Tramp nema nikakvu ideju šta bi trebalo da radi. Tu je Kamala Haris sigurno bila bolja“, kaže Pavlović.
Što se pitanja prava na abortus tiče, svaki kandidat se obratio svojoj publici – dok je Tramp ponovio da je to pitanje prebacio na savezne države, dotle je Harisova ponavljala stavove Demokratske stranke.
„Ono što je Kamala Haris uspela da nametne kao utisak, to je da Tramp nije napravio nikakav iskorak prema tezi koja bi zvučala ujedinjujuće za sve Amerikance. Njeno neprekidno ponavljanje da Tramp deli ljude i da je Americi potrebno jedinstvo, zvučalo je u debati prilično ubedljivo, jer Tramp ni u jednom trenutku nije uspeo da napravi nikakav most ni prema kome ko već inače nije za njega“, zaključuje Pavlović.
Pogledajte i:
