Sloboda govora na američki način: Kad te boli istina jednostavno je – zabraniš
© Sputnik
Pratite nas
Neće Amerikanci nikada priznati: „Nije do Rusa, do nas je“! Uvek će im neko drugi biti kriv i to je apsolutno pravilo u njihovoj politici. Nikad ne priznati nikakvu odgovornost, jer taj film neće niko da gleda – ovako novinar Nebojša Malić komentariše američku demokratiju sprovedenu na čisto američki način, sa sve novim sankcijama ruskim medijima.
Sjedinjene Američke Države sankcionisale su medijsku grupu „Rusija sevodnja“ ─ RIA Novosti, RT, Sputnjik, Raptli, saopštilo je američko Ministarstvo finansija, a kao razlog za uvođenje sankcija ističe se navodni „neprijateljski uticaj na predsedničke izbore u Americi“.
Iz Stejt departmenta je saopšteno da će medijska grupa „Rusija sevodnja“, kao i pojedinačne kompanije koje su u njenom sastavu, biti u obavezi da podnesu izveštaj o zaposlenima u Americi i njihovoj imovini. Ministarstvo finansija je navelo i da su američke vlasti unele ove medije na spisak stranih misija i objavili nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje dokazuju njihovo mešanje u američke izbore.
Repriza
Dugogodišnji izveštač televizije RT iz Amerike Nebojša Malić kaže za Sputnjik da čitava situacija podseća na scenario iz 2016. odnosno 2017. godine, kada je isplivao notorni „izveštaj“ obaveštajne zajednice. Njega je udruženim snagama sastavila manja radna grupa koju su oformili ljudi iz FBI i CIA, lojalni tadašnjem demokratskom režimu.
Oni su, kaže Malić, uzeli jedan izveštaj o RT Americi iz 2012. godine i prepakovali ga u priču o tome kako se na osnovu njega vidi da je Rusiji cilj da utiče na američku demokratiju.
Mislim da je sve to i studentima prve godine filozofije zvučalo kao apsurdan argument, ali oni su na osnovu toga napravili celu kampanju demonizacije i satanizacije ruskih medija. Cilj toga zapravo i nisu bili ruski mediji, jer su oni bili relativno nebitni, već ućutkivanje bilo kakve alternativne štampe na domaćem terenu, uz ostvarivanje apsolutne kontrole nad medijima, rekao je Malić za Sputnjik.
U toj nameri su i uspeli, samo nekoliko godina kasnije. Na izborima 2020. godine, društvene mreže su cenzurisale sve ono što im je Bela kuća rekla da cenzurišu, odnosno šta god su demokrate smatrale vrednim cenzurisanja. Istinita priča o laptopu Hantera Bajdena proglašena je za rusku dezinformaciju od strane istih tih špijuna što danas traže da im se veruje kad kažu da se RT ili Sputnjik na neki način mešaju u američku demokratiju.
Oni zaista misle da sa tim mogu da se ponovo izvuku i uopšte me ne čudi što te stvari ponovo rade.
Koji je cilj?
SAD ovim potezom, smatra naš sagovornik, pokušava da jednim udarcem postigne dve stvari – sa jedne strane da satanizuje Ruse jer imaju ceo spoljnopolitički kompleks koji je orijentisan na rusofobiju, a sa druge strane da se bore da ostvare medijsku i narativnu kontrolu na domaćem terenu.
U poslednjih desetak godina, objašnjava Malić, ljudi se sve više okreću alternativnim medijima. Jedno vreme su informacije tražili na Fejsbuku* ali se to ispostavilo kao neverodostojno, pa su onda tražili odgovore na Tik Toku. Tu je nastao problem jer se ispostavilo da su mnogi od „influensera“ koji se bave političkom tematikom zapravo puleni jedne ili druge stranke.
Sve više ljudi se okreću društvenim mrežama koje nisu pod tom vrstom kontrole, poput Telegrama, a kao posledicu toga smo videli i hapšenje Pavla Durova. Tu spada i bivši Tviter, a sadašnji Iks, a pritiscima nije izmakao ni Ilon Mask.
Osnivač internet platforme ,,Telegram, Pavel Durov
© Sputnik / Valeriy Levitin
/ Budući da sada američka duboka država ipak ne može da kontroliše društvene mreže, oni se trude da zagade informativni prostor i poruče ljudima da paze šta čitaju. Po njihovoj logici, sve što se pročita bi mogla biti strana zavera, sprovedena u cilju potkopavanja i ugrožavanja američke demokratije, a njihova demokratija je, zna se, sve ono šta kaže Si-En-En.
To je pokušaj da se ljudi zastraše i nateraju da ne veruju nikome osim medija koji imaju zvanično odobrenje američke Vlade, što je ne samo van pameti, već i u suštoj suprotnosti sa osnovnom mišlju koja motiviše njihov prvi amandman američkog Ustava, odnosno Povelje o pravima, koja kaže da je sloboda štampe, reči i mišljenja ključ za demokratsku republiku kakva je trebalo da budu, zaključuje Malić.
Pogledajte i:
