https://lat.sputnikportal.rs/20240901/sta-bi-se-desilo-ako-bi-sredozemno-more-presusilo-1176741231.html
Šta bi se desilo ako bi Sredozemno more presušilo?
Šta bi se desilo ako bi Sredozemno more presušilo?
Sputnik Srbija
Naučnici upozoravaju da će leta biti samo toplija, sa dugim periodima suše, što će neminovno dovesti do zagrevanja Sredozemnog, a potom i Jadranskog mora. Kako... 01.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-01T22:34+0200
2024-09-01T22:34+0200
2024-09-01T22:34+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
sredozemno more
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0d/1176036125_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_0478a811cf4270645548a435c0876082.jpg
Naučnici ne moraju mnogo da rade da bi zamislili takav scenario i njegove posledice. Naime, španski naučnik Daniel Garsija Kasteljanos sa Instituta geonauka u Barseloni, sa svojom koleginicom Konstantinom Agiadi sa Univerziteta u Beču, sproveo je istraživanje koje je otkrilo da je pre 5,5 miliona godina, tokom miocena, došlo do nestanka Sredozemnog mora, odnosno velike vodene površine koja je postojala na njegovom mestu.Kako su istakli u svom radu, objavljenom u časopisu Sajens, naučnici su još 1970. godine otkrili postojanje sloja soli debljine jedan do tri kilometra zakopanog ispod najdubljih delova Sredozemnog mora.Ovo je skoro milion kubnih kilometara soli, što je jasan dokaz da je Sredozemno more u jednom trenutku jednostavno isparilo. Taj trenutak, kratak u geološkom smislu, ipak je trajao oko 190 hiljada godina.Kako navode u svom radu, razlog nestanka pretka sadašnjeg Sredozemnog mora nisu klimatske promene, već pomeranje tektonskih ploča između evropskog i afričkog kontinenta. Sredozemni basen, zarobljen između dva kontinenta koji se danas i dalje približavaju i do dva centimetra svake godine, bio je odsečen od Atlantika. Njegove vode su brzo isparile zbog sušne klime u regionu, ostavljajući za sobom ogromne količine soli.Ova epizoda, poznata kao mesinska kriza saliniteta (Mesijan je poslednje razdoblje miocena), najveće je izumiranje koje je Zemlja pretrpela od meteora koji je zbrisao dinosauruse koji ne lete i okončao eru mezozika pre 65 miliona godina, ističu oni.U okviru studije, Agiadi je, u saradnji sa još 28 naučnika iz 25 evropskih instituta, prikupio podatke o fosilima iz Mediterana starim od 3,6 do 12 miliona godina. A rezultati su bili poražavajući i jasno pokazuju šta bi se moglo dogoditi sa današnjim Sredozemnim morem i životom u njemu, ako ono presuši.Autohtoni morski život je praktično istrebljen, a morski život kakav danas poznajemo je rezultat kasnije rekolonizacije atlantskih vrsta.Pre krize, 779 vrsta se moglo smatrati endemskim vrstama (tj. dokumentovano samo u Mediteranu). Od njih, samo 86 je i dalje bilo prisutno nakon krize saliniteta. Svi tropski korali kojima je Sredozemno more bilo u izobilju pre ove kataklizmične promene životne sredine su nestali, ističe se u studiji.Postavlja se pitanje kako su određene vrste uspele da prežive? Kako su preživeli radikalno povećanje nivoa soli i temperature?Nažalost, oni nemaju odgovore na ova pitanja.Ono što su uspeli da utvrde jeste da morski život nije imao dovoljno vremena da se prilagodi hiperslanom okruženju koje je nestalo, već su ga zamenile vrste koje su u Mediteran ušle iz Atlantika kada se moreuz ponovo otvorio.Zanimljivo je da su se vrste poput velikog belog psa i delfina u Sredozemnom moru pojavile tek nakon ove krize. Još je interesantnije da je pre isušivanja istočno Sredozemlje, posebno Jonsko i Levantsko more, bilo bogatije morskim vrstama od zapadnog dela. Nakon ponovnog plavljenja, bogatstvo morskog života preselilo se na zapad.Uticaj izolacije Mediterana na njegovu faunu i floru bio je katastrofalan, uništavajući većinu njegovih ekosistema. Još jedan značajan nalaz ovog istraživanja je da je bilo potrebno više od 1,7 miliona godina da se broj vrsta oporavi. Ovaj spori oporavak bogatstva u mediteranskim ekosistemima pruža prvu detaljnu kvantifikaciju kako divlje životinje reaguju na izumiranje na ovoj skali. Biodiverzitet Mediterana danas je veoma visok zahvaljujući prisustvu brojnih endemskih vrsta. Rezultati pokazuju da je tako bilo i pre šest miliona godina, ali da je velika većina ovih endemskih vrsta nestala kada je odsečena od Atlantika, ističu naučnici.Kada je Mediteran ponovo spojen sa Atlantikom, ponovo je naseljen ogromnim rezervama vrsta u svetskim okeanima, ali su i dalje bili potrebni milioni godina da se mediteranski ekosistemi oporave u smislu bogatstva. Niko još ne zna koliko će vremena trebati morskom životu da se oporavi od vrste promena na globalnom nivou koje su trenutno u toku, zaključuje Garsija Kasteljanos u svom radu.Pogledajte i:
sredozemno more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, sredozemno more, društvo
nauka i tehnologija, sredozemno more, društvo
Šta bi se desilo ako bi Sredozemno more presušilo?
Naučnici upozoravaju da će leta biti samo toplija, sa dugim periodima suše, što će neminovno dovesti do zagrevanja Sredozemnog, a potom i Jadranskog mora. Kako će to uticati na morske životinje ostaje da se vidi. Ali šta bi se desilo ako bi Sredozemno more - isparilo?
Naučnici ne moraju mnogo da rade da bi zamislili takav scenario i njegove posledice. Naime, španski naučnik Daniel Garsija Kasteljanos sa Instituta geonauka u Barseloni, sa svojom koleginicom Konstantinom Agiadi sa Univerziteta u Beču, sproveo je istraživanje koje je otkrilo da je pre 5,5 miliona godina, tokom miocena, došlo do nestanka Sredozemnog mora, odnosno velike vodene površine koja je postojala na njegovom mestu.
Kako su istakli u svom radu,
objavljenom u časopisu Sajens, naučnici su još 1970. godine otkrili postojanje sloja soli debljine jedan do tri kilometra zakopanog ispod najdubljih delova Sredozemnog mora.
Ovo je skoro milion kubnih kilometara soli, što je jasan dokaz da je Sredozemno more u jednom trenutku jednostavno isparilo. Taj trenutak, kratak u geološkom smislu, ipak je trajao oko 190 hiljada godina.
Kako navode u svom radu, razlog nestanka pretka sadašnjeg Sredozemnog mora nisu klimatske promene, već pomeranje tektonskih ploča između evropskog i afričkog kontinenta. Sredozemni basen, zarobljen između dva kontinenta koji se danas i dalje približavaju i do dva centimetra svake godine, bio je odsečen od Atlantika. Njegove vode su brzo isparile zbog sušne klime u regionu, ostavljajući za sobom ogromne količine soli.
Ova epizoda, poznata kao mesinska kriza saliniteta (Mesijan je poslednje razdoblje miocena), najveće je izumiranje koje je Zemlja pretrpela od meteora koji je zbrisao dinosauruse koji ne lete i okončao eru mezozika pre 65 miliona godina, ističu oni.
U okviru studije, Agiadi je, u saradnji sa još 28 naučnika iz 25 evropskih instituta, prikupio podatke o fosilima iz Mediterana starim od 3,6 do 12 miliona godina. A rezultati su bili poražavajući i jasno pokazuju šta bi se moglo dogoditi sa današnjim Sredozemnim morem i životom u njemu, ako ono presuši.
Autohtoni morski život je praktično istrebljen, a morski život kakav danas poznajemo je rezultat kasnije rekolonizacije atlantskih vrsta.
Pre krize, 779 vrsta se moglo smatrati endemskim vrstama (tj. dokumentovano samo u Mediteranu). Od njih, samo 86 je i dalje bilo prisutno nakon krize saliniteta. Svi tropski korali kojima je Sredozemno more bilo u izobilju pre ove kataklizmične promene životne sredine su nestali, ističe se u studiji.
Postavlja se pitanje kako su određene vrste uspele da prežive? Kako su preživeli radikalno povećanje nivoa soli i temperature?
Nažalost, oni nemaju odgovore na ova pitanja.
Ono što su uspeli da utvrde jeste da morski život nije imao dovoljno vremena da se prilagodi hiperslanom okruženju koje je nestalo, već su ga zamenile vrste koje su u Mediteran ušle iz Atlantika kada se moreuz ponovo otvorio.
Zanimljivo je da su se vrste poput velikog belog psa i delfina u Sredozemnom moru pojavile tek nakon ove krize. Još je interesantnije da je pre isušivanja istočno Sredozemlje, posebno Jonsko i Levantsko more, bilo bogatije morskim vrstama od zapadnog dela. Nakon ponovnog plavljenja, bogatstvo morskog života preselilo se na zapad.
Uticaj izolacije Mediterana na njegovu faunu i floru bio je katastrofalan, uništavajući većinu njegovih ekosistema. Još jedan značajan nalaz ovog istraživanja je da je bilo potrebno više od 1,7 miliona godina da se broj vrsta oporavi. Ovaj spori oporavak bogatstva u mediteranskim ekosistemima pruža prvu detaljnu kvantifikaciju kako divlje životinje reaguju na izumiranje na ovoj skali. Biodiverzitet Mediterana danas je veoma visok zahvaljujući prisustvu brojnih endemskih vrsta. Rezultati pokazuju da je tako bilo i pre šest miliona godina, ali da je velika većina ovih endemskih vrsta nestala kada je odsečena od Atlantika, ističu naučnici.
Kada je Mediteran ponovo spojen sa Atlantikom, ponovo je naseljen ogromnim rezervama vrsta u svetskim okeanima, ali su i dalje bili potrebni milioni godina da se mediteranski ekosistemi oporave u smislu bogatstva. Niko još ne zna koliko će vremena trebati morskom životu da se oporavi od vrste promena na globalnom nivou koje su trenutno u toku, zaključuje Garsija Kasteljanos u svom radu.
