https://lat.sputnikportal.rs/20240901/samo-jedna-vrsta-majmuna-koristi-imena-u-komunikaciji-1176771811.html
Samo jedna vrsta majmuna koristi imena u komunikaciji
Samo jedna vrsta majmuna koristi imena u komunikaciji
Sputnik Srbija
Korišćenje ličnih imena u svakodnevnoj komunikaciji svojstveno je ljudima, a slično komuniciranje otkriveno je samo još kod delfina i slonova. Ipak, novo... 01.09.2024, Sputnik Srbija
2024-09-01T18:08+0200
2024-09-01T18:08+0200
2024-09-01T18:08+0200
nauka i tehnologija
nauka
živi svet i genetika
majmuni
južna amerika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/01/1176771665_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_50ec21a801e1dcc6eb5cfd90514f7e7d.jpg
Tim naučnika sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, na čelu sa dr Davidom Omerom, predstavio je revolucionarno otkriće – marmozeti ispuštaju zvuke kojima imenuju jedni druge. Da bi to utvrdili, istraživači su snimali komunikaciju između parova marmozeta. Otkrili su da ova vrsta majmuna koriste specifične zvukove dozivanja, kada žele da se obrate određenoj jedinki. Što je još zanimljivije, oni su znali kojim imenom ih neko zove.„Ovo otkriće ukazuje na složenost socijalne komunikacije među marmozetima. Njihovi pozivi nisu korišćeni samo za otkrivanje mesta gde se nalaze, kako se ranije smatralo, već za obeležavanje i obraćanje pojedincima", kaže Omer.Nova studija je pokazala da članovi porodice unutar grupe marmozeta, takođe primenjuju slične vokalne karakteristike kada žele da se obrate različitim pojedincima, a koriste slične zvučne osobine da kodiraju različita imena, što liči na dijalekte kod ljudi.Istraživanje pruža novi uvid u to kako su socijalna komunikacija i ljudski jezik mogli evoluirati. Sposobnost marmozeta da se međusobno označavaju specifičnim pozivima sugeriše da su razvili složene moždane mehanizme, potencijalno analogne onima koji su na kraju doveli do jezika kod ljudi, prenosi portal Fiz.org.Studija otvara uzbudljive puteve za dalja istraživanja o tome kako su naše sopstvene komunikacijske sposobnosti mogle evoluirati i šta možemo naučiti od društvenih primata, koji nisu ljudi, navodi se u studiji.Pogledajte i:
južna amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka, živi svet i genetika, majmuni, južna amerika, društvo
nauka, živi svet i genetika, majmuni, južna amerika, društvo
Samo jedna vrsta majmuna koristi imena u komunikaciji
Korišćenje ličnih imena u svakodnevnoj komunikaciji svojstveno je ljudima, a slično komuniciranje otkriveno je samo još kod delfina i slonova. Ipak, novo istraživanje je utvrdilo da marmozeti, vrsta majmuna iz Južne Amerike, daju jedni drugima imena, što ih čini jedinim primatima, pored ljudi, sa tom praksom.
Tim naučnika sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, na čelu sa dr Davidom Omerom, predstavio je revolucionarno otkriće – marmozeti ispuštaju zvuke kojima imenuju jedni druge. Da bi to utvrdili, istraživači su snimali komunikaciju između parova marmozeta. Otkrili su da ova vrsta majmuna koriste specifične zvukove dozivanja, kada žele da se obrate određenoj jedinki. Što je još zanimljivije, oni su znali kojim imenom ih neko zove.
„Ovo otkriće ukazuje na složenost socijalne komunikacije među marmozetima. Njihovi pozivi nisu korišćeni samo za otkrivanje mesta gde se nalaze, kako se ranije smatralo, već za obeležavanje i obraćanje pojedincima", kaže Omer.
Nova studija je pokazala da članovi porodice unutar grupe marmozeta, takođe primenjuju slične vokalne karakteristike kada žele da se obrate različitim pojedincima, a koriste slične zvučne osobine da kodiraju različita imena, što liči na dijalekte kod ljudi.
„Majmuni marmozeti žive u malim monogamnim porodičnim grupama i zajedno brinu o potomcima, slično kao i kod ljudi. Te sličnosti sugerišu i slične društvene situacije koje su imali i naši preci, još pre razvoja jezika, što je dovelo do sličnih metoda komunikacije", objasnio je Omer.
Istraživanje pruža novi uvid u to kako su socijalna komunikacija i ljudski jezik mogli evoluirati. Sposobnost marmozeta da se međusobno označavaju specifičnim pozivima sugeriše da su razvili složene moždane mehanizme, potencijalno analogne onima koji su na kraju doveli do jezika kod ljudi,
prenosi portal Fiz.org.
Studija otvara uzbudljive puteve za dalja istraživanja o tome kako su naše sopstvene komunikacijske sposobnosti mogle evoluirati i šta možemo naučiti od društvenih primata, koji nisu ljudi, navodi se u studiji.
