Tihi ekskluzivno za Sputnjik: Priča o borbi mladih protiv domaćih izdajnika i okupatora
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pre tačno pola veka, 1974. godine, emitovana je prva epizoda legendarne jugoslovenske serije „Otpisani“, a povodom tog značajnog jubileja Radio-televizija Srbije emitovaće je od 29. avgusta u digitalno obnovljenom izdanju.
To je prilika da se još jednom podsetimo na priču o mladim ljudima koji su u jednom mračnom, teškom i zlom vremenu, obeleženom borbom za goli opstanak, ponovo osvajali slobodu - neustrašivo i nepokolebljivo, vođeni dobrim duhom i vedrinom.
Zašto „Otpisani“ nisu otpisani
Pre pola veka, kada su „Otpisani“ nastajali, glumačka plejada u kojoj su bili Vojislav Voja Brajović, Dragan Nikolić, Miki Manojlović, Aleksandar Berček, Pavle Vujisić, Zlata Petković, Stevo Žigon, Čedomir Petrović i mnogi drugi velikani srpskog glumišta, nije mogla ni da pretpostavi kakve će efekte serija imati i šta će značiti ne samo za njihove karijere nego i za celokupnu filmsku i televizijsku produkciju u Jugoslaviji.
„Snimanje je počelo pre 51 godinu, a prvo emitovanje počelo je tačno pre 50 godina, bio je to 20. oktobar 1974. godine. Počeli smo da snimamo negde u aprilu 1973. godine, ja sam tada imao 23 godine. Moje kolege Miki Manojlović, Aleksandar Berček i ostali koji su igrali u seriji takođe su bili mladi. Samo je Dragan Nikolić bio nešto stariji od nas, pa smo se čak i zezali na njegov račun da se švercuje pored nas, zvali smo ga 'matori'. Čeda Petrović je, takođe, bio mlađi, pojavili su se tada i Dragan Maksić, Žarko Radić“, priseća se Voja Brajović, koji je u seriji ostvario nezaboravni lik Tihog.
Kada je od reditelja Aleksandra Đorđevića dobio ulogu Tihog – hrabrog, uvek prisebnog i promišljenog mladića koji pronalazi rešenja i za naizgled bezilazne situacije - Voja Brajović je, kako kaže, bio u neverici.
„Nisam mogao da verujem da se to baš meni dešava, da dobijem tako značajnu ulogu, u tako značajnoj seriji, u značajnoj produkciji. Ipak su to bile produkcije koje je podržavala država. Danas je gotovo nezamislivo da se tako nešto snimi, zbog budžeta. Bila je to moja mladalačka radost, da počnem da radim nešto za šta nisam ni znao da će mi to toliko obeležiti i današnji život. Ja sam već tada bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i smatrao sam da je to dar ne samo meni nego i JDP-u, jer sam smatrao da su moja karijera i popularnost koje će kasnije doći deo nečega čime će da se ponosi i JDP“, kaže Voja Brajović.
Priča o slobodi koja je iznad svake ideologije
On naglašava da „Otpisani“ nisu ideološki obojena serija, podsećajući na to da su u pisanju scenarija za nju učestvovali velikani poput Dragana Markovića, Siniše Pavića, Gordana Mihića.
„Dosta je bilo ljudi koji su učestvovali u izgradnji likova, scenarija, a ona uopšte nije ideološki obojena, ona je slobodarska. To su mladi ljudi koji su želeli slobodu i koji su se barabar borili protiv domaćih izdajnika, možda i više nego protiv okupatora. Jer ako dođe okupator, a vi imate kolaboracioniste u svom okruženju koji vas odvode na streljanje, ili koji vam rade o glavi, želja za slobodom je lišiti se njih, a organizacijom se boriti sa celim svetom protiv tog fašističkog i nacističkog zla koje se pojavljuje. Neko bi to uporedio s vesternom, ali i vestern je borba protiv zla“, naglašava Voja Brajović.
Muzika za Oskara i smeh kao lek protiv mraka
Iako je tema „Otpisanih“ borba za opstanak u jednom od najmračnijih perioda istorije, o zlu oličenom u fašizmu, nacizmu, pokoravanju, ukidanju elementarnih ljudskih sloboda, serija odiše specifičnom vedrinom i dinamikom, gotovo na nivou štosa, s obiljem duhovitosti i vrcavosti.
„Žao mi je što Aleksandar Aca Đorđević ne čuje šta ja govorim. Prvo, on je ogroman reditelj, a drugo - njegov uticaj na raspoloženje na samom početku snimanja, na setu, bio je dragocen. Taj njegov osmeh, njegove krupne oči u osmehu, nikada to neću zaboraviti. Stalno je bio akcenat na vedrini, čak i kada su se snimale najtragičnije scene. Svaka epizoda, pogotovo u prvom delu, završavala se pogibijom jednog od nas. Tragično se završava, ali zna se da će se borba nastaviti. I bez obzira na to, uvek je postojala vedrina, čak i u dijalogu“, ističe Voja Brajović.
Posebnu vedrinu među učesnicima u snimanju unosio je, kako kaže, i Dragan Nikolić, koji je umeo da izmami osmeh ne samo svojim kolegama glumcima, nego i svima ostalima, poput tonaca, rekvizitera, dekoratera pomoćnika snimatelja, samih snimatelja.
„I zamislite samo kako je to muzički obeležio Mića Marković. Nema nijednog narodnog sabora da trubači ne sviraju njegovu muziku, najavu za 'Otpisane'. On je kao Karas koji je napisao muziku za 'Trećeg čoveka' i dobio Oskara za to. Tako bi i Mića dobio Oskara“, uveren je naš sagovornik.
Stevo Žigon kao omiljeni negativac i srpska Grejs Keli
Jednu od nezaboravnih uloga u „Otpisanima“ ostvario je Stevo Žigon, koji je igrao čuvenog Krigera, majora Gestapoa.
„To je ogroman glumac. I kada pogledate samo neke segmente njegovih pogleda, njegovog odnosa koji je imao prema radnji koja se odvija, on je bravurozno igrao, zato što je bio veliki glumac. Imali smo i seriju 'Salaš u Malom Ritu' veoma dobru, i negativca kog je igrao Mrgud Radovanović. I uvek smo govorili ko je tu bolji – da li Šicer, da li Kriger“, priseća se Voja Brajović.
On podseća na to da su seriju obeležili i mnogi drugi veliki glumci, poput Dragomira Bojanića Gidre, Velimira Bate Živojinovića, Radeta Markovića, koji su se pojavljivali u epizodnim rolama, kao i tada mlade glumice, poput Svetlane Bojković, Zlate Numanagić, Zlate Petković.
Dok je muški deo nacije bio zaljubljen u Mariju, čiji je lik tumačila Zlata Petković, ženski deo uzdisao je za Tihim. Ističući da je Zlata Petković bila lepa poput Grejs Keli, Voja Brajović kaže da je popularnost koju mu je donela uloga u „Otpisanima“ možda i najlepša nagrada za sve što je radio, iako se tome nije nadao.
