https://lat.sputnikportal.rs/20240813/poruke-mrznje-prema-srbima-od-nemackog-poslanika--licni-stav-bosnjackog-lobiste-ili-nesto-vise-1176051386.html
Poruke mržnje prema Srbima od nemačkog poslanika – lični stav bošnjačkog lobiste ili nešto više
Poruke mržnje prema Srbima od nemačkog poslanika – lični stav bošnjačkog lobiste ili nešto više
Sputnik Srbija
Ono što je poslanik Bundestaga Mihael Brant izrekao o Republici Srpskoj njegov je lični stav i njegovo lično pravo. Međutim, za BiH i region nije dobro da... 13.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-13T17:45+0200
2024-08-13T17:45+0200
2024-08-13T17:45+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
bundestag
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/12/1133425819_0:171:3035:1878_1920x0_80_0_0_b16e7188855e786d454078a747e6b430.jpg
Ovako stručnjak za međunarodne odnose i nekadašnji konzul BiH u Frankfurtu Lućano Kaluža komentariše intervju poslanika Bundestaga Mihaela Branta sarajevskom „Oslobođenju“, u kome je ovaj funkcioner nemačkih Hrišćanskih demokrata (CDU) izneo niz uvreda i zluradih komentara na račun Republike Srpske, njenih institucija i predsednika.Za Dejtonski sporazum Brant je rekao da se radi o „nepravednom dogovoru koji je nagradio ratne zločine“ i koji „krši osnovne evropske i zapadne vrednosti“.Bošnjački lobista od rane mladostiPrema Kalužinim rečima, Brant slične poruke daje u kontinuitetu. Ne radi se o nečemu novom niti bi njegovim rečima trebalo davati na značaju. Naš sagovornik podseća da je Brant još od devedesetih godina i građanskog rata u BiH bio jedan od najglasnijih zagovornika bošnjačkih interesa u Nemačkoj.U BiH došao je još kao student – bio je prvi strani student koji je nakon rata upisao Sarajevski univerzitet, a radio je i kao službenik-dobrovoljac Haškog tribunala. Poslanik je Bundestaga od 2005, a bio je u krugu bližih saradnika nekadašnje kancelarke Angele Merkel.Kada je Nemačka odbila da 2017. uvede sankcije Miloradu Dodiku, Brant se takvom stavu ogorčeno usprotivio – u intervjuu za „Avaz“, još jedno bošnjačko glasilo koje se zalaže za unitarnu BiH, tražio je od tadašnjeg nemačkog šefa diplomatije da Nemačka uvede sankcije Dodiku. Štaviše, tražio je da sankcije uvede i kompletna EU.„Diplomate u Briselu i Berlinu ne smeju više da budu puki gledaoci ove situacije, vremena je sve manje. Dodikova najava o jednostranom pomeranju granica u Evropi je opasna igra vatrom. Kada osigurač počne da gori, biće prekasno“, rekao je tada Brant.Saradnja jedino rešenjeDa se radi samo o ličnom stavu, Kaluža potkrepljuje i činjenicom da je pre oko mesec dana ministar za evropsko proširenje nemačke pokrajine Hesen Manfred Penc bio na radnom sastanku sa predsednikom Republike Srpske. Razgovor je vođen, kako Kaluža kaže, u srdačnoj atmosferi.Penc je preneo pozdrave od pojedinaca iz CDU-a, stranke kojoj pripada i Brant, kao i nemačkih institucija. Penc je tada podržao institucionalni razvoj republike Srpske i BiH u partnerstvu sa Nemačkom, bez nametanja rešenja i bez pritisaka, naglašava Kaluža.Nemačka politika i politika Hrišćanskih demokrata prema BiH i Balkanu je nepromenjena već decenijama, vrlo jasno je i direktno saopštavana, dodaje Kaluža.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), bundestag
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), bundestag
Poruke mržnje prema Srbima od nemačkog poslanika – lični stav bošnjačkog lobiste ili nešto više
Ono što je poslanik Bundestaga Mihael Brant izrekao o Republici Srpskoj njegov je lični stav i njegovo lično pravo. Međutim, za BiH i region nije dobro da članovi nemačkih institucija i viših tela EU postupaju tako – na bukvalno kolonijalistički način i žele da svoje frustracije promovišu kao nacionalne politike.
Ovako stručnjak za međunarodne odnose i nekadašnji konzul BiH u Frankfurtu Lućano Kaluža komentariše intervju poslanika Bundestaga Mihaela Branta sarajevskom „Oslobođenju“, u kome je ovaj funkcioner nemačkih Hrišćanskih demokrata (CDU) izneo niz uvreda i zluradih komentara na račun Republike Srpske, njenih institucija i predsednika.
Za Dejtonski sporazum Brant je rekao da se radi o „nepravednom dogovoru koji je nagradio ratne zločine“ i koji „krši osnovne evropske i zapadne vrednosti“.
Bošnjački lobista od rane mladosti
Prema Kalužinim rečima, Brant slične poruke daje u kontinuitetu. Ne radi se o nečemu novom niti bi njegovim rečima trebalo davati na značaju. Naš sagovornik podseća da je Brant još od devedesetih godina i građanskog rata u BiH bio jedan od najglasnijih zagovornika bošnjačkih interesa u Nemačkoj.
U BiH došao je još kao student – bio je prvi strani student koji je nakon rata upisao Sarajevski univerzitet, a radio je i kao službenik-dobrovoljac Haškog tribunala. Poslanik je Bundestaga od 2005, a bio je u krugu bližih saradnika nekadašnje kancelarke Angele Merkel.
Kada je Nemačka odbila da 2017. uvede sankcije Miloradu Dodiku, Brant se takvom stavu ogorčeno usprotivio – u intervjuu za „Avaz“, još jedno bošnjačko glasilo koje se zalaže za unitarnu BiH,
tražio je od tadašnjeg nemačkog šefa diplomatije da Nemačka uvede sankcije Dodiku. Štaviše, tražio je da sankcije uvede i kompletna EU.
„Diplomate u Briselu i Berlinu ne smeju više da budu puki gledaoci ove situacije, vremena je sve manje. Dodikova najava o jednostranom pomeranju granica u Evropi je opasna igra vatrom. Kada osigurač počne da gori, biće prekasno“, rekao je tada Brant.
Da se radi samo o ličnom stavu, Kaluža potkrepljuje i činjenicom da je pre oko mesec dana ministar za evropsko proširenje nemačke pokrajine Hesen Manfred Penc bio na radnom sastanku sa predsednikom Republike Srpske. Razgovor je vođen, kako Kaluža kaže, u srdačnoj atmosferi.
Penc je preneo pozdrave od pojedinaca iz CDU-a, stranke kojoj pripada i Brant, kao i nemačkih institucija. Penc je tada podržao institucionalni razvoj republike Srpske i BiH u partnerstvu sa Nemačkom, bez nametanja rešenja i bez pritisaka, naglašava Kaluža.
„Dakle, poslate su potpuno drugačije poruke, one koje jesu primerene i normalne u 21. veku. I to je u potpunoj suprotnosti sa ovim što je izgovorio gospodin Brand. Mislim da ne treba davati na značaju njegovoj izjavi, ali treba uzeti u obzir da je on član CDU, jedne od najvećih struktura u Nemačkoj“, naglašava naš sagovornik.
Nemačka politika i politika Hrišćanskih demokrata prema BiH i Balkanu je nepromenjena već decenijama, vrlo jasno je i direktno saopštavana, dodaje Kaluža.
„Ono što pretpostavlja da bi se u narednom periodu moglo desiti jeste da se pokuša sa usaglašavanjem i nalaženje zajedničke mogućnosti za saradnju, kako sa Republikom Srpskom, tako i sa svim ostalim institucijama jer je to jedini način na koji cela regija, zajedno sa Srbijom i ostalim zemljama može pokušati da u partnerstvu dogovori za približavanje EU“, zaključuje Kaluža.
