Ogromni talasi u Zemljinom omotaču dramatično menjaju strukturu kontinenata
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Kako se kontinenti raspadaju, masivni zidovi litica mogu se izdići u blizini granica gde se kora razdvaja. Taj raspad pokreće talas u srednjem sloju Zemlje, plaštu, koji se polako kotrlja prema unutra tokom desetina miliona godina, podstičući porast platoa, pokazala je nova studija.
Naučnici odavno znaju da su kontinentalne pukotine izazvale porast masivnih litica, poput zidova koji razdvajaju istočnoafričku dolinu rascepa od etiopske visoravni. Glavni autor Tomas Gernon, geonaučnik sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji naveo je da su te strme litice ponekad rubne unutrašnje visoravni koje se uzdižu iz jakih, stabilnih jezgara kontinenata, poznatih kao kratoni.
Ali, pošto ove dve karakteristike pejzaža obično formiraju desetine miliona do 100 miliona godina, mnogi naučnici su mislili da su različite formacije vođene različitim procesima, rekao je Gernon za portal „Live Science“.
U novoj studiji Gernon i njegove kolege proučavali su tri kultne obalne strmine nastale tokom raspada poslednjeg Zemljinog superkontinenta, Gondvane. Jedan, duž indijske obale, oivičava Zapadne Gate na oko 2.000 kilometara, drugi, u Brazilu, okružuje visoravan Hajlend u dužini od oko 3.000 kilometara i Veliki pad Južne Afrike okružuje Centralnu visoravan i prostire se na neverovatnih 6.000 kilometara. Unutrašnje visoravni u ovim regionima mogu da se uzdignu kilometar ili više.
Researchers say the ancient breakup of tectonic plates creates churning waves in Earth’s mantle that tumble in slow motion under the continents for tens of millions of years, sculpting topography deep within continental interiors. https://t.co/myIdA6RceW
— News from Science (@NewsfromScience) August 7, 2024
Tim je koristio topografske karte da bi pokazao strmine usklađene sa kontinentalnim granicama, što je sugerisalo da ih je stvorio rifting, a kompjuterske simulacije pokazale su da kontinentalne pukotine ometaju plašt pokrećući duboke talase koji se kotrljaju prema unutrašnjosti prema srcu kontinenta. Zatim su analizirali postojeće podatke o mineralima kako bi pokazali da su izdizanje i erozija na visoravni migrirali u unutrašnjost otprilike u isto vreme i brzinom kada se talas plašta kretao kilometrima ispod.
Ovo je pokazalo da su dve karakteristike pejzaža verovatno izazvane istim procesom raspada kontinenta. U slučaju tri strmine u trenutnoj studiji, odliv je bio spor, napredujući na samo 9 do 15 do 20 kilometara svakih milion godina. Ipak, ovaj usporeni plašni talas dramatično je preoblikovao pejzaž.
Vetar i kiša tokom eona zatim su ih još više smanjili, čineći ih lakšim i još poletnijim. Ovaj proces je kulminirao u stabilnim, visokim platoima koje vidimo danas. U teoriji, isti proces može objasniti druge regione strmine/visoravni, kao što je jedan u Severnoj i Južnoj Karolini ili jedan južno od Kameruna. Stene i visoravni u Karolini su manje dramatični od tri proučavana u radu, verovatno zato što su se formirale do 100 miliona godina ranije nego što je ispitao tri Gernonova ekipa. To je dalo eroziji desetine miliona godina da izbriše tragove i bujanja plašta i podizanja.
„Malo je verovatno da će ostaci iz mnogo ranijih raspada biti sačuvani u geološkim zapisima”, rekao je Gernon.
Isti raspad superkontinenta i talas plašta su katalizator za druge geološke procese, uključujući erupciju dijamanata iz Zemljinog centra, Gernonov tim je ranije otkrio.
„Fascinantno je pomisliti da bi dijamant koji se nosi na vereničkom prstenu mogao biti samo jedan od rezultata istih geoloških procesa koji formiraju neke od najdramatičnijih oblika reljefa na Zemlji“, rekao je Gernon, prenela je „Politika“.
Pogledajte i:
