Rekordan rod sorte ozime pšenice proizvedene u Rusiji
13:00 04.08.2024 (Osveženo: 18:51 04.08.2024)
© Sputnik / Ilья Naйmušin
/ Pratite nas
Ruski genetičari i selekcionari proizveli su sortu ozime pšenice VNIISB-50, koja omogućava prinos od gotovo 11.000 kilograma žita sa jednog hektara, izjavio je ruskim medijima akademik RAN Genadij Karlov, direktor Sveruskog naučno-istraživačkog instituta za poljoprivrednu biotehnologiju, koji je deo konzorcijuma Kurčatovskog genomskog centra.
Prema njegovim rečima, produktivnost sorte postala je najbolja za ozime sorte, koje se uzgajaju u Centralnom Crnozemlju.
„Specifičnost ozime pšenice je u tome što u zimskom periodu i u proleće ona se suočava sa mnoštvom nepovoljnih faktora – mrazevima, bolestima, koje izazivaju vlagu i vlažnost. Naša sorta pokazuje visok nivo otpornosti na ove nepovoljne faktore. Pšenica je takođe zaštićena od poleganja zbog kratke stabljike. Prinos koji smo sakupili na oglednim parcelama je 10.930 kilograma sa jednog hektara", istakao je Karlov.
Prema njegovim rečima, to je najviši pokazatelj ozime pšenice u Centralnom Crnozemlju, gde na primer, prosečna vrednost prinosa iznosi 4.090 kilograma, precizirao je Karlov.
Naučnik je istakao da vremenski uslovi ove godine nisu bili idealni, ali čak ni oni nisu sprečili da da prinos bude tako visok. Eksperimentalna parcela se nalazi u Orjolu.
VNIISB-50 dobijen je pomoću metode markera i genomske selekcije, u čijoj osnovi je odabir biljaka sa genima koji utiču na produktivnost i otpornost na negativne faktore.
Ruski genetičari i selekcionari takođe rade na stvaranju visokoprinosnih sorti suncokreta, kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura, uz istovremen odabir optimalnih doza đubriva i zaštitnih sredstava za njih.
„Ovo su ključne kulture koje definišu prehrambenu bezbednost Rusije. Istovremeno, prinos je samo jedan od pokazatelja na koji smo naučili da utičemo pomoću genomskih tehnologija. Među njima su i otpornost na negativne faktore životne sredine", objasnio je rukovodilac Kurčatovskog genomnog centra NIC Kurčatovski institut Maksim Patrušev.
On je zaključio da novi pristupi omogućavaju stvaranje biljaka sa traženim karakteristikama, a takođe omogućavaju smanjenje za nekoliko puta razvoj nove sorte ili hibrida, što je izuzetno važno.
Pogledajte i:
