https://lat.sputnikportal.rs/20240802/donosi-li-velika-razmena-novu-veliku-vest--za-ceo-svet-sad-rusija-olivera-ikodinovic-1175645733.html
Donosi li velika razmena novu veliku vest – za ceo svet
Donosi li velika razmena novu veliku vest – za ceo svet
Sputnik Srbija
Najveću razmenu zatvorenika između Rusije i Zapada od kraja Hladnog rata ruski eksperti ocenjuju kao „dobru vest“ i „veliko dostignuće ruske diplomatije“, ali... 02.08.2024, Sputnik Srbija
2024-08-02T22:23+0200
2024-08-02T22:23+0200
2024-08-02T22:23+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
svet
svet – politika
sad
razmena zatvorenika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/02/1175654900_0:110:3251:1939_1920x0_80_0_0_397e3c2d180a77dc56db6bf2c79465e4.jpg
Velika razmena zatvorenika koju su obavile Sjedinjene Države i zapadne zemlje sa Rusijom, a kojom je koordinirala Turska, predstavlja potvrdu da između zemalja postoje različiti, javnosti čak i nepoznati, kanali komunikacije koji mogu da reše veoma složene geopolitičke probleme, što budi „tračak nade“ da bi ova razmena mogla da bude i „vesnik“ nekih drugih zajedničkih koraka za smanjenje tenzija između dve sile. Osim toga, eksperti veruju da je ovo znak da Moskva ima argumente koje može iskoristiti da nastavi da uspešno sprovodi takve procese i sigurni su da bi takve razmene mogle da se ponove i u budućnosti.Rusija i NATO zemlje izvršile su u četvrtak na turskom aerodromu u Ankari najveću razmenu zatvorenika. U toj velikoj operaciji razmenjeno je 24 zatvorenika koji su bili u zatvorima u sedam različitih zemalja. Moskva je pustila na slobodu 16 ljudi u zamenu za osam ruskih zatvornika koji su se nalazili u zatvorima u SAD, Nemačkoj, Norveškoj, Sloveniji i Poljskoj.Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaze o pomilovanju 15 osoba dok se Moskva zahvalila beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku na gestu dobre volje i pomilovanju nemačkog državljanina Rika Krigera, osuđenog na smrt, koji je takođe bio deo razmene. Nemac je proglašen krivim po šest tačaka Krivičnog zakonika - zbog terorizma, najamničkog delovanja, saradnjom sa obaveštajnom službom druge države – u ovom slučaju Ukrajine, vršenje radnji na štetu nacionalne bezbednosti.On je u intervjuu za državnu televiziju „Belorusija-1“ objavljenom prošle nedelje rekao da je dobio zadatak od ukrajinske bezbednosne službe da fotografiše vojna mesta u Belorusiji prošlog oktobra i da mu je rečeno da postavi eksploziv na prugu jugoistočno od Minska. Došlo je do eksplozije u kojoj niko nije povređen.Bajden osvaja političke poeneRuski eksperti ističu da ova razmena ima značaj za unutrašnju politiku Sjedinjenih Država, jer ovo može biti adut američkih demokrata koji će koristiti u predizbornoj kampanji. Druga stvar je što je za Putina ovaj faktor u unutrašnjoj američkoj politici beznačajan. Moskvi je bilo glavno da izvuče svoje građane jer, kako objašnjavaju ruski eksperti, Rusija svoje ljude ne ostavlja na cedilu.Dakle, za razliku od Sjedinjenih Država koje su u ovom slučaju bile politički motivisane, Moskva to nije radila zbog političkih poena. Za Bajdenovu administraciju ovo je deo pi-ar kampanje, uvereni su eksperti.Na pitanje kakve su dalje perspektive, s obzirom na to da je veliki broj Rusa i dalje u američkim zatvorima i na Zapadu, i mogu li se očekivati još neke slične razmene pre nego što Bajden ode iz Bele kuće, ruski politikolog Igor Šatrov kaže da bi takve prognoze bile jednake „gatanju“.Prema njegovim rečima, mnogi gaje nadu da će se odlaskom Bajdena odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država poboljšati, ali oni će se samo „radikalno promeniti“.On takođe ocenjuje da razmena zatvorenika ide u korist demokratama i Bajdenu, jer ga to prikazuje kao „spasioca“, ali Šatrov smatra da je „preuranjeno govoriti“ da bi Rusija i SAD mogle da postignu nekakve dogovore po drugim nerešenim pitanjima.Ruski eksperti takođe skreću pažnju i na to da Zapad odavno pribegaava praksi hapšenja i osuđivanja ruskih državljana na duge zatvorske kazne. To se, kako ocenjuju, između ostalog, radi i kako bi se izvršio odgovarajući pritisak na Mosvu.Ipak, Butina ocenjuje da je Rusija u ovim pregovorima pokazala „političku snagu“, a da je povratak u Rusiju mnogih zatvorenika, uključujući i njen, direktno povezan za poziciju Moskve u međunarodnoj areni.Putin dočekao oslobođene RuseSporazum o razmeni zatvorenika je rezultat višemesečnih, mukotrpnih pregovora.Ruski predsednik dočekao je oslobođene Ruse na aerodromu „Vnukovo“ u Moskvi, a u govoru dobrodošlice, zahvalio se na vernosti zemlji i zakletvi i poručio im da ih „otadžbina nije zaboravila ni na minut“.Među Rusima koji su se vratili u zemlju je i Vadim Krasikov, osuđen za ubistvo Zelimkana Hangošvilija, 2019. godine, u Berlinu, Gruzijca koji se borio protiv ruskih trupa u Čečeniji, a kasnije tražio azil u Nemačkoj.Među Amerikancima je reporter „Vol strit džurnala“ Evan Gerškovič, koji je uhapšen je u martu 2023. pod optužbom za špijunažu. Kako se navodi u optužnici, Gerškovič je prikupljao informacije o ruskoj fabrici oružja „Uralvagonzavod“ u ime CIA. Osuđen je u julu na 16 godina strogog zatvora u Rusiji.
https://lat.sputnikportal.rs/20240802/samo-zahvaljujuci-ostrom-stavu-putina-kremlj-otkrio-detalje-razmene-zatvorenika-sa-zapadnim-zemljama--1175639931.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, razmena zatvorenika
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, svet, svet – politika, sad, razmena zatvorenika
Donosi li velika razmena novu veliku vest – za ceo svet
Najveću razmenu zatvorenika između Rusije i Zapada od kraja Hladnog rata ruski eksperti ocenjuju kao „dobru vest“ i „veliko dostignuće ruske diplomatije“, ali malo ko veruje da će to dovesti to otopljavanja odnosa između Moskve i Vašingtona. Istorijska razmena je povezana i sa činjenicom da su Vašingtonu „potrebne pobede” uoči predsedničkih izbora.
Velika razmena zatvorenika koju su obavile Sjedinjene Države i zapadne zemlje sa Rusijom, a kojom je koordinirala Turska, predstavlja potvrdu da između zemalja postoje različiti, javnosti čak i nepoznati, kanali komunikacije koji mogu da reše veoma složene geopolitičke probleme, što budi „tračak nade“ da bi ova razmena mogla da bude i „vesnik“ nekih drugih zajedničkih koraka za smanjenje tenzija između dve sile. Osim toga, eksperti veruju da je ovo znak da Moskva ima argumente koje može iskoristiti da nastavi da uspešno sprovodi takve procese i sigurni su da bi takve razmene mogle da se ponove i u budućnosti.
„Ovo je veoma radostan trenutak i, iskreno, veliko čudo, uzimajući u obzir odnos Zapada prema nama, jer je uspešno sprovedena najveća razmena poslednjih godina, pri čemu je razmena prilično složen proces... Mislim da je ovo veliko dostignuće naših diplomata i naših obaveštajnih službi, jer bez njih su takve stvari su nemoguće. To je državna politika“, kaže Marija Butina, član Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, koja je i sama 2019. godine puštena na slobodu iz američkog zatvora.
Rusija i NATO zemlje izvršile su u četvrtak na turskom aerodromu u Ankari najveću razmenu zatvorenika. U toj velikoj operaciji razmenjeno je
24 zatvorenika koji su bili u zatvorima u sedam različitih zemalja. Moskva je pustila na slobodu 16 ljudi u zamenu za osam ruskih zatvornika koji su se nalazili u zatvorima u SAD, Nemačkoj, Norveškoj, Sloveniji i Poljskoj.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaze o pomilovanju 15 osoba dok se Moskva zahvalila beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku na gestu dobre volje i pomilovanju nemačkog državljanina Rika Krigera, osuđenog na smrt, koji je takođe bio deo razmene. Nemac je proglašen krivim po šest tačaka Krivičnog zakonika - zbog terorizma, najamničkog delovanja, saradnjom sa obaveštajnom službom druge države – u ovom slučaju Ukrajine, vršenje radnji na štetu nacionalne bezbednosti.
On je u intervjuu za državnu televiziju „Belorusija-1“ objavljenom prošle nedelje rekao da je dobio zadatak od ukrajinske bezbednosne službe da fotografiše vojna mesta u Belorusiji prošlog oktobra i da mu je rečeno da postavi eksploziv na prugu jugoistočno od Minska. Došlo je do eksplozije u kojoj niko nije povređen.
Bajden osvaja političke poene
Ruski eksperti ističu da ova razmena ima značaj za unutrašnju politiku Sjedinjenih Država, jer ovo može biti adut američkih demokrata koji će koristiti u predizbornoj kampanji. Druga stvar je što je za Putina ovaj faktor u unutrašnjoj američkoj politici beznačajan. Moskvi je bilo glavno da izvuče svoje građane jer, kako objašnjavaju ruski eksperti,
Rusija svoje ljude ne ostavlja na cedilu.
Dakle, za razliku od Sjedinjenih Država koje su u ovom slučaju bile politički motivisane, Moskva to nije radila zbog političkih poena. Za Bajdenovu administraciju ovo je deo pi-ar kampanje, uvereni su eksperti.
Na pitanje kakve su dalje perspektive, s obzirom na to da je veliki broj Rusa i dalje u američkim zatvorima i na Zapadu, i mogu li se očekivati još neke slične razmene pre nego što Bajden ode iz Bele kuće, ruski politikolog Igor Šatrov kaže da bi takve prognoze bile jednake „gatanju“.
„Obratio bih pažnju na jednu drugu stvar - na reakciju Trampa, koji, generalno, nije odobrio ovu Bajdenovu akciju. Jasno je da on deluje u ‘antibajdenovskom’ ključu kao njegov oponent, ali istovremeno šalje signal da odnosi sa Rusijom, ako on dođe na vlast, neće biti ružičasti kako neki misle. I to se uvek mora imati na umu kada gradimo odnose i izglede za bilo kakve odnose sa Zapadom i, pre svega, sa Sjedinjenim Državama“.
Prema njegovim rečima, mnogi gaje nadu da će se odlaskom Bajdena odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država poboljšati, ali oni će se samo „radikalno promeniti“.
On takođe ocenjuje da razmena zatvorenika ide u korist demokratama i Bajdenu, jer ga to prikazuje kao „spasioca“, ali Šatrov smatra da je „preuranjeno govoriti“ da bi Rusija i SAD mogle da postignu nekakve dogovore po drugim nerešenim pitanjima.
Ruski eksperti takođe skreću pažnju i na to da Zapad odavno pribegaava praksi hapšenja i osuđivanja ruskih državljana na duge zatvorske kazne. To se, kako ocenjuju, između ostalog, radi i kako bi se izvršio odgovarajući pritisak na Mosvu.
Ipak, Butina ocenjuje da je Rusija u ovim pregovorima pokazala „političku snagu“, a da je povratak u Rusiju mnogih zatvorenika, uključujući i njen, direktno povezan za poziciju Moskve u međunarodnoj areni.
Putin dočekao oslobođene Ruse
Sporazum o razmeni zatvorenika je rezultat višemesečnih, mukotrpnih pregovora.
Ruski predsednik dočekao je oslobođene Ruse na aerodromu „Vnukovo“ u Moskvi, a u govoru dobrodošlice, zahvalio se na vernosti zemlji i zakletvi i poručio im da ih „otadžbina nije zaboravila ni na minut“.
Među Rusima koji su se vratili u zemlju je i Vadim Krasikov, osuđen za ubistvo Zelimkana Hangošvilija, 2019. godine, u Berlinu, Gruzijca koji se borio protiv ruskih trupa u Čečeniji, a kasnije tražio azil u Nemačkoj.
Među Amerikancima je reporter „Vol strit džurnala“ Evan Gerškovič, koji je uhapšen je u martu 2023. pod optužbom za špijunažu. Kako se navodi u optužnici, Gerškovič je prikupljao informacije o ruskoj fabrici oružja „Uralvagonzavod“ u ime CIA. Osuđen je u julu na 16 godina strogog zatvora u Rusiji.
