Kako su Srbi ušli u vlast u Makedoniji i Crnoj Gori dok je u toku hibridni rat protiv njih
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Dok je regionalni hibridni rat protiv Srba u jeku, srpski politički lideri u Crnoj Gori i Makedoniji uspevaju da se izbore za svoje mesto u državnim vlastima. Ujedinjeni u ideji svesrpskog okupljanja, kako to Dragoslav Bokan naziva, srpski političari u regionu postali su svesni svih opasnosti koje njihovom narodu prete.
Svesrpsko okupljanje nije politički, već odbrambeni stav i tiče se mnogo više budućnosti našeg naroda, nego prošlosti i sadašnjosti. To je, objašnjava režiser i publicista Dragoslav Bokan, pokušaj podizanja srpskog problema sa političkog i istorijskog na nivo odbrambenog, u smislu preživljavanja svih iskušenja i, makar u jednoj tački, dostizanja sloge koja će, kako nam i sama himna kaže, biti poraz vragu.
Bokan komentariše taj paradoks dolaska ili opstanka srpskih političkih lidera u regionu na vlasti, dok istovremeno traje hibridni rat protiv Srba. Oni potpisuju i Svesrpsku deklaraciju, koju komšiluk oštro osuđuje, ali ipak uspevaju da, korak po korak, odbrane ili osiguraju prava svog naroda.
Svesrpska deklaracija je, kaže Bokan, pre svega odbrambena strategija srpskog naroda koja nikoga ne bi trebalo da uznemiri, već služi tome da Srbi pokušaju da se saberu u čuvanju sopstvenog naroda i izbegavanju nekih novih Jasenovaca.
Taj novi koncept u kojem postoji svest o tome da su neki problemi i neka iskušenja zajednička, da su potrebe identične i opasnosti iste, jeste ono što je stvorilo poriv Ivana Stoilkovića u Severnoj Makedoniji i Andrije Mandića u Crnoj Gori. Mi možda po prvi put imamo predstavnike srpskog naroda van granica Republike Srbije i Republike Srpske koji ne pripadaju korumpiranom soju profesionalnih političara, nekoj vrsti „legije stranaca“ što oblače dres koji im se da, a rade za onog ko im najviše plati, rekao je Bokan za Sputnjik.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić
© Sputnik / Lola Đorđević
Ti ljudi, kaže on, nisu evropski političari koji će raditi prvo u Podgorici, pa u Beogradu, možda Briselu, ili nekoj ambasadi u inostranstvu, već će pokušati da sa svoje pozicije reše probleme svog naroda.
Tako je, nažalost, bilo godinama, bar kada je reč o tobožnim predstavnicima našeg naroda u raznim zemljama koje su formirane raspadom Jugoslavije. Sada imamo na delu ljude koji su i te kako organizovani po principu koji ne zavisi od toga gde vetrovi duvaju i odakle novac stiže, već imaju uporište u sopstvenom narodu, njegovim potrebama i stradanjima.
Predsednik Demokratske partije Srba u parlamentu Severne Makedonije Ivan Stoilković
© Sputnik / Lola Đorđević
Neka svet brine sopstvene brige, mi imamo svoje
Ako se može na nivou Ujedinjenih nacija govoriti o zajedničkim problemima čitavog čovečanstva, zašto Srbi koji žive u istoj regiji i imaju iste patnje isto tako ne bi mogli da govore o svojim problemima, pita se Bokan.
Ta linija srpskog stradanja, krvarenja i naših grobalja nevino pobijenih civila u ratovima spaja sve te oblasti i savremene države koje se po ovom pitanju ni u čemu ne razlikuju u svojoj zabrinutosti za sudbinu svoje dece i unučića.
Prelazak granica i podeljenosti trebalo bi, kaže naš sagovornik, da budu poziv svima da uspostave uvek potrebnu i često pominjanu, a nikada do sada ostvarenu slogu.
Taj pogrešan stav i odsustvo sloge koštao nas je totalnog razjedinjavanja i toga da često zajedno sa našim neprijateljima pravimo dogovore protiv sopstvene države. To mora da se prekine i mislim da su ovo prvi koraci gde se vide prvi plodovi te svesti. Prvo mora da postoji svest o nečemu, da bi se kasnije ta svest realizovala kroz razne deklaracije, rezolucije i odluke i ovde je to upravo tako.
Isto tako se, objašnjava Bokan, stvorila svest o Svesrpskom jedinstvu i neophodnosti zajedničke odbrane od najvećih opasnosti u situacijama hibridnog rata koji se vodi protiv, kako on kaže, svega što je važno u našim sudbinama, pa je tek onda iz te svesti došlo i do svega drugog.
Pogledajte i:
