Bliskoistočni NATO cilja Iran a posredno i - Rusiju
© AP Photo / Jacquelyn Martin
Pratite nas
Formiranje bliskoistočnog NATO pakta koji bi vodili Izrael i Amerika imalo bi dva cilja: za Izrael da okupi države koje bi se pod njegovim vođstvom ujedinile protiv Irana, a Zapadu bi to indirektno bila prilika da Rusiji pokuša da s te strane „zada šamar“, s obzirom da se i Rusija i Kina okreću tom delu sveta, vojno i ekonomski, smatra Andrej Mlakar.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu u obraćanju na zajedničkom zasedanju oba doma američkog Kongresa pozvao je Sjedinjene Države da stvore novu alijansu na Bliskom istoku analognu NATO koja bi bila usmerena protiv „pretnje“ iz Irana.
Cilj da se smanji uticaj Irana
Netanijahu je svoj predlog obrazložio rečima da se njegova vizija Bliskog istoka delimično zasniva na onome čemu smo bili svedoci posle Drugog svetskog rata, kada je Amerika je stvorila bezbednosni savez u Evropi kako bi se suprotstavila rastućoj sovjetskoj pretnji.
U kontekstu toga, istakao je izraelski premijer, Amerika i Izrael bi danas mogle da formiraju bezbednosni savez na Bliskom istoku kako bi se suprotstavili rastućoj pretnji iz Irana a u koji bi ušla „svaka zemlja u regionu koja normalizuje odnose sa Izraelom“.
Andrej Mlakar, vojni stručnjak i urednik na TV Front, kaže za Sputnjik da Netanijahu oživljava staru ideju Amerike kaja faktički ima za cilj da se na Bliskom istoku smanji uticaj pre svega Irana, ali posredno i Rusije.
„Bliskoistočni NATO pakt bi bio namenjen pre svega za Iran i Siriju kao eksponenta Irana na Bliskom istoku. Izraelskom premijeru u ovoj nameri dosta pomaže i „Avramov sporazum“ koji je napravljen još u vreme vladavine Donalda Trampa, čime je trebalo da se stabilizuju bliskoistočne države. Tako da je korak ka tome faktički napravljen, zato što su sve zalivske države normalizovale svoje odnose sa Izraelom. Jordan, kao najbliži sused Izraela, podržao je Izrael u operacijama protiv Irana, s obzirom da se preko jordanske teritorije iz pozadine vrše napadi na Damask i njegovu okolinu,“ objašnjava Mlakar.
Ekonomija umešala prste
Sagovornik Sputnjika dodaje da je ironija sudbine što bi Netanijahu da okupi u vojno krilo bliskoistočne države koje su nekada ratovale upravo protiv Izraela.
„Sad će tu imati Saudijsku Arabiju, Jordan, Bahrein, verovatno i Irak, Katar… Dakle, kompletne zalivske državice i države koje imaju problem sa Iranom. Netanijahu bi želeo da bude stožer toga kao što je Amerika u centralnom NATO paktu. Samim tim bi bio i kontrateža, odnosno bedem u sprečavanju ruskog uticaja s obzirom da Iran i Rusija imaju izuzetno blizak odnos. Tu je naravno i BRIKS, a ovaj Netanijahuov plan remeti Saudijska Arabija koja teži da uđe u BRIKS i faktički odrađuje takozvanu dedolarizaciju , odnosno okretanje drugim valutama kao što je ruska rublja, kineski juan… odnosno okreću se od dolara,“ objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, ovakav pakt bi išao u korist i smanjivanju šiitskog polumeseca koji podrazumeva prostor od Irana preko Iraka i Sirije do mediteranske obale, što bi posredno u nekoj meri uticalo i na smanjenje ruskog uticaja.
I Evropa hoće svoje snage
„Ovo baš nije toliko vezano za Ruse, jer Izraelu generalno ne smeta Rusija, štaviše ima jake proruske stranke koje su čak i sa Netanijahuom u vlasti. Ali Zapad sve ovo gleda i na način kako bi mogao da „išamara“ i Ruse dodatno s obzirom da Kina, Iran i Rusija prave železničku prugu koja bi trebala da bude protivteža Sueckom kanalu, s obzirom da su okolnosti takve da jemenski Huti prave haos pomorskom saobraćaju. Egipat je izgubio milijarde dolara od tranzita brodovima jer se sav saobraćaj sada usmerio preko Afrike. Iran je zato odlučio da od luke-grada Bandar Abasa napravi železnička pruga do ruskog Sankt Peterburga,“ kaže Mlakar.
I šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je o stvaranju evropske odbrambene unije, koju je Rusija nazvala "evropski NATO“ a sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov dodao da taj plan daju EU „vojni prizvuk“ i potvrđuju stav da države evropskog kontinenta eskaliraju tenzije i metode konfrontacije u spoljnoj politici.
