https://lat.sputnikportal.rs/20240713/nova-teorija-o-tome-da-li-smo-sami-u-svemiru-i-zasto-jos-nismo-pronasli-vanzemaljske-civilizacije-1174807746.html
Nova teorija o tome da li smo sami u svemiru i zašto još nismo pronašli vanzemaljske civilizacije
Nova teorija o tome da li smo sami u svemiru i zašto još nismo pronašli vanzemaljske civilizacije
Sputnik Srbija
Da li smo sami u svemiru i ako jesmo – zašto? Dosadašnja potraga za vanzemaljskim životom nije donela ništa osim tišine, a tim geonaučnika veruje da je otkrila... 13.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-13T22:20+0200
2024-07-13T22:20+0200
2024-07-13T22:20+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
zemlja
vanzemaljski život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/07/1171852754_0:119:3221:1931_1920x0_80_0_0_df2031eba8a2e5b01ee3d13cb67b727d.jpg
Prisustvo okeana, kontinenata i tektonskih ploča na Zemlji je najverovatniji razlog zašto nema dokaza o naprednim vanzemaljskim civilizacijama, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Teksasa u Dalasu i Švajcarskog saveznog instituta za tehnologiju u Cirihu.Ovi faktori stvaraju jedinstvene uslove koji podržavaju kompleksni život, dok većina drugih planeta verovatno nema slične karakteristike.Nova studija, objavljena u časopisu Nejčrs sajentifik riports istražuje nedostatak "aktivnih, komunikativnih civilizacija" i predlaže izmenu Drejkove jednačine, piše časopis Forbs.Drejkova jednačinaDrejkova jednačina, formula koju je osmislio astronom dr Frenk Drejk 1961. godine, koristi se za procenu broja inteligentnih civilizacija u našoj galaksiji koje su sposobne za komunikaciju s ljudima. Jednačina uključuje faktore poput broja zvezda sa planetama i planeta na kojima se može razviti život.Istraživači sada sugerišu da je neophodno uzeti u obzir postojanje okeana, kontinenata i tektonskih ploča koje postoje više od 500 miliona godina, kako bi ovu teoriju razmatrali.„Život je prisutan na Zemlji oko četiri milijarde godina, ali složeni organizmi poput životinja pojavili su se tek pre oko 600 miliona godina, što nije dugo nakon što je započela moderna epizoda tektonskih ploča. Tektonske ploče pokreću evolucioni mehanizam, i mislimo da razumemo zašto“, rekao je dr Robert Stern, profesor održivih geonauka na Školi prirodnih nauka i matematike, Univerziteta Teksasa u Dalasu.Tektonske ploče objašnjavaju kako je Zemljina litosfera, njen spoljašnji omotač, podeljena na sekcije zvane ploče, koje se pomeraju. Ovi pokreti stvaraju planine, vulkane i okeane. Dok se ploče pomeraju, stvaraju nove oblike tla, što generiše vremenske sisteme i nove klime. Vremenski uslovi dovode do toga da hranljive materije dospeju u okeane, što dalje podržava evoluciju.„Tektonske ploče su mnogo efikasnije od jedno-lidne tektonike za pokretanje pojave naprednih oblika života“, objašnjava Stern.Većina planeta ima spoljašnju čvrstu školjku koja nije fragmentisana, što je poznato kao jedno - lidna tektonika. Nasuprot tome, Zemlja ima fragmentisanu površinu koja omogućava dinamičke procese ključne za evoluciju kompleksnog života.Ovaj predloženi kvalifikator za Drejkovu jednačinu u vezi sa okeanima, kontinentima i tektonskim pločama čini aktivne, komunikativne civilizacije mnogo manje verovatnim. Fermijev paradoks, kako ga je formulisao Enriko Fermi 1950. godine, postavlja pitanje zašto, s obzirom na veliki broj potencijalno nastanjivih planeta, nismo našli dokaze o vanzemaljskim civilizacijama.Drejkova jednačina pretpostavlja da bi inteligentna civilizacija logično evoluirala na svim planetama koje nose život. Međutim, Zemlja je jedina planeta u solarnom sistemu sa tektonskim pločama, što je čini izuzetkom, a ne pravilom.Stern takođe tvrdi da evolucija od jednostavnog do složenog višećelijskog života mora da se dešava u vodi, dok ostatak zahteva kopno.Ova nova teorija pruža dublji uvid u jedinstvene uslove koji čine Zemlju pogodnom za napredni život i može pomoći u razumevanju zašto možda nismo pronašli vanzemaljske civilizacije.Pogledajte i:
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, zemlja, vanzemaljski život
nauka i tehnologija, svemir, zemlja, vanzemaljski život
Nova teorija o tome da li smo sami u svemiru i zašto još nismo pronašli vanzemaljske civilizacije
Da li smo sami u svemiru i ako jesmo – zašto? Dosadašnja potraga za vanzemaljskim životom nije donela ništa osim tišine, a tim geonaučnika veruje da je otkrila razlog.
Prisustvo okeana, kontinenata i tektonskih ploča na Zemlji je najverovatniji razlog zašto nema dokaza o naprednim vanzemaljskim civilizacijama, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Teksasa u Dalasu i Švajcarskog saveznog instituta za tehnologiju u Cirihu.
Ovi faktori stvaraju jedinstvene uslove koji podržavaju kompleksni život, dok većina drugih planeta verovatno nema slične karakteristike.
Nova
studija, objavljena u časopisu Nejčrs sajentifik riports istražuje nedostatak "aktivnih, komunikativnih civilizacija" i predlaže izmenu Drejkove jednačine,
piše časopis Forbs.
Drejkova jednačina, formula koju je osmislio astronom dr Frenk Drejk 1961. godine, koristi se za procenu broja inteligentnih civilizacija u našoj galaksiji koje su sposobne za komunikaciju s ljudima. Jednačina uključuje faktore poput broja zvezda sa planetama i planeta na kojima se može razviti život.
Istraživači sada sugerišu da je neophodno uzeti u obzir postojanje okeana, kontinenata i tektonskih ploča koje postoje više od 500 miliona godina, kako bi ovu teoriju razmatrali.
„Život je prisutan na Zemlji oko četiri milijarde godina, ali složeni organizmi poput životinja pojavili su se tek pre oko 600 miliona godina, što nije dugo nakon što je započela moderna epizoda tektonskih ploča. Tektonske ploče pokreću evolucioni mehanizam, i mislimo da razumemo zašto“, rekao je dr Robert Stern, profesor održivih geonauka na Školi prirodnih nauka i matematike, Univerziteta Teksasa u Dalasu.
Tektonske ploče objašnjavaju kako je Zemljina litosfera, njen spoljašnji omotač, podeljena na sekcije zvane ploče, koje se pomeraju. Ovi pokreti stvaraju planine, vulkane i okeane. Dok se ploče pomeraju, stvaraju nove oblike tla, što generiše vremenske sisteme i nove klime. Vremenski uslovi dovode do toga da hranljive materije dospeju u okeane, što dalje podržava evoluciju.
„Tektonske ploče su mnogo efikasnije od jedno-lidne tektonike za pokretanje pojave naprednih oblika života“, objašnjava Stern.
Većina planeta ima spoljašnju čvrstu školjku koja nije fragmentisana, što je poznato kao jedno - lidna tektonika. Nasuprot tome, Zemlja ima fragmentisanu površinu koja omogućava dinamičke procese ključne za evoluciju kompleksnog života.
Ovaj predloženi kvalifikator za Drejkovu jednačinu u vezi sa okeanima, kontinentima i tektonskim pločama čini aktivne, komunikativne civilizacije mnogo manje verovatnim. Fermijev paradoks, kako ga je formulisao Enriko Fermi 1950. godine, postavlja pitanje zašto, s obzirom na veliki broj potencijalno nastanjivih planeta, nismo našli dokaze o vanzemaljskim civilizacijama.
Drejkova jednačina pretpostavlja da bi inteligentna civilizacija logično evoluirala na svim planetama koje nose život. Međutim, Zemlja je jedina planeta u solarnom sistemu sa tektonskim pločama, što je čini izuzetkom, a ne pravilom.
Stern takođe tvrdi da evolucija od jednostavnog do složenog višećelijskog života mora da se dešava u vodi, dok ostatak zahteva kopno.
„Razmišljanje o noćnom nebu, korišćenje vatre i metala za stvaranje novih tehnologija, i konačno pojava aktivnih, komunikativnih civilizacija sposobnih da šalju radio talase i rakete u svemir, mora se dešavati na kopnu“, rekao je on.
Ova nova teorija pruža dublji uvid u jedinstvene uslove koji čine Zemlju pogodnom za napredni život i može pomoći u razumevanju zašto možda nismo pronašli vanzemaljske civilizacije.
