Pucanj u prazno ili realni plan: Koliko su opasne pretnje bosanskog „ministra za rat“
Pratite nas
Pretnje ministra odbrane BiH Zukana Heleza da će Republika Srpska biti podeljena na dva kantona, njeno ime zauvek izbrisano, a Srbi proći kao u „Oluji“ trenutno su pucanj u prazno. Međutim, konstantno naglašavane ovih ciljeva namenjeno je onima koji njome spolja neposredno upravljaju i može biti veoma opasna, ne samo za Republiku Srpsku, već za celu BiH.
Ovo za Sputnjik kaže profesor banjalučkog Fakulteta političkih nauka dr Miloš Šolaja, komentarišući najnovije istupe ministra odbrane BiH koji rat ne vadi iz usta.
„To o čemu Helez govori i drugi su predlagali, ali malo sofisticiranije, on je očigledno frontmen napada na Republiku Srpsku i svega u BiH što je srpsko. Stalno ističe naglašene ciljeve bošnjačke politike u koje se ne uklapa postojanje Republike Srpske“.
Sve pretnje „ministra za rat“
Gostujući na jednoj sarajevskoj televiziji, Helez je pričao o naoružanju koje nabavlja BiH, ne skrivajući činjenicu da bi ga Bošnjaci rado iskoristili protiv Republike Srpske.
Na društvenim mrežama objavio je snimak drona, uz poruku da je to „najbolji penicilin za razdruživanje Srpske i Federacije BiH“.
Predsedniku Miloradu Dodiku poručio je da može da se zauvek preseli u Beograd. U zanosu je stigao da pomene i predsednika Srbije.
Ministar odbrane BiH je najavio da će bošnjačke vlasti, u svetlu Rezolucije o Srebrenici, zatražiti ukidanje Republike Srpske, tako što će ona biti podeljena na dva kantona, a da će Srbi, ako se ovome suprotstave, „izvući deblji kraj“, kao u „Oluji“.
Helez se toliko zaneo u ovim planovima da je poručio da bi bila „prednost“ ako bi se Srbi sami iselili.
„Sve što govori nema veze sa realnošću, možda i sa samim prilikama u BiH, ali govori o idejama, namerama i suštini. Ukoliko bi se ozbiljno razmatrali ti planovi, to bi zaista postala opasnost, ne samo za Republiku Srpsku i njenu poziciju, nego ukupno za Bosnu i Hercegovinu. Pogotovo što su tu različite ideje oko Dejtona i da li Republika Srpska ima pravo na otcepljenje, samostalnost. Da li je to razdruživanje zaista neka posebna politika koja bi ugrozila BiH. Mada, tu se lako da i pravnički i politički odgovoriti, ali sve to proizvodi tenzije“, upozorava Šolaja.
Predstava za međunarodne predstavnike
On podseća da je Helez u ovakvoj retorici gotovo pune dve godine od kada je ministar. Dodaje da se u aktuelnim prilikama ovakvi istupi ne shvataju previše ozbiljno, ali su opasni jer su usmereni na kreiranje javnog mnjenja država iz kojih dolaze predstavnici onog dela međunarodne zajednice koji neposredno upravlja u BiH:
„U tom okviru negativno prozivanje Srbije znači umanjenje njene pozicije u međunarodnim odnosima koja je, kao što vidimo, dosta dobra. Ona jača, pogotovo se u to uključuje odnos prema BiH gde Srbija ima čitav niz zajedničkih politika, posebno u sferi ekonomije, koje želi da primeni sa Srpskom.“
Šolaja dodaje da ratnohuškačka retorika ima veze sa Rezolucijom o Srebrenici, koja nije prošla u skladu sa željama bošnjačkih političara:
„Taj blic-krig jednostavno nije uspeo, sada je to na neki način i pokušaj relativizacije, premeštanje javnog diskursa na sasvim drugi teren koji uvek ima u pozadini neku krivicu Republike Srpske“.
Međutim, naš sagovornik dodaje da ovaj plan pada pred nekoliko činjenica. Prva od njih, Dejtonski mirovni sporazum je urađen pod pokroviteljstvom pet velikih sila, njegove izmene nema, ako se one ne saglase.
„Među njima je Rusija, a u međuvremenu je i Kina preciznije definisala svoju poziciju prema tome. Srbija i Hrvatska su kao i Republika Srpska i Federacija BiH, potpisnice Dejtonskog sporazuma. A u unutrašnjim prilikama u BiH Zukan Helez kao predstavnik SDP-a nije na vlasti kao partija, već trojna koalicija koja stalno mora da se dogovara sa vladajućim strukturama u Republici Srpskoj. Istovremeno u drugom delu Federacije, ta trojka mora da se dogovara sa HDZ-om“, podseća Šolaja.
Ministar kupuje glasove
On objašnjava da, pored toga što je situacija po prirodi postojeće konstalacije komplikovana, ne treba zaboraviti da se u oktobru u BiH održavaju lokalni izbori.
„Dakle, ove pretnje su i deo mobilizacije glasača i nastojanje te trojne koalicije da pobedi SDA. Pogotovo što su pozicije te trojne koalicije i SDA u bošnjačkom delu politike vrlo dijametralno postavljene, tako da će tu biti mnogo više aktivnosti u tom pravcu. Republika Srpska je istovremeno cilj, ali i sredstvo da se obezbedi pojačana glasačka podrška“, objašnjava Šolaja.
Srbija konačno ne da na Republiku Srpsku
Povodom pretnje ratom i proterivanjem Srba u subotu se glasila Ambasada Srbije u Bosni i Hercegovini porukom da upućivanje flagrantnih pretnji ratom i proterivanjem srpskog naroda, kao i kontinuirano plasiranje neistina o predsedniku Republike Srbije, predstavlja kulminaciju kršenja Dejtonskog sporazuma i otvorenu pretnju miru.
Pretnju je komentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, faktički poručivši da Srbiju ne zanima ratovanje, već izgradnja budućnosti
Ovaj profesor međunarodnog prava kaže da se Srbija konačno bavi onim što joj je godinama, do Rezolucije o Srebrenici, promicalo.
„To što je predsednik Vučić rekao trebalo je da ističu sve politike Srbije od 1995. do danas, da zauzmu poziciju i da je dosledno brane, ali evo, to je počelo. Vidimo sada i obeležavanje godišnjica pokolja koji su se dešavali u okolini Srebrenice, Bratunca. To ranije u javnosti Srbije nije bilo toliko naglašeno. Sad se očigledno shvata da ovakve izjave, pristupi govore o opštem stavu bošnjačke politike. To možda predstavlja i jednu od najvećih pretnji generalno, otvaranje verbalnog fronta koji, ako se uključe međunarodni igrači, može postati konflikt, pa i oružani“, upozorava Šolaja.
Pogledajte i:
