Novi Obilići: Ovde su srpske patriote kovale tajni plan za potez koji je potresao celu planetu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U nedostatku slobode koju im je Austrougarska svesno oduzimala, u ispoljavanju mišljenja i nacionalnih osećanja, nametanju obrazovanja koje je bilo sistematska germanizacija slovenskih naroda u BiH, Srbi su tražili utočište u slobodnoj Srbiji. Ono što su Gavrilo i njegovi drugovi radili u Beogradu zapravo je ljubavni odnos. To je jedna ljubavna priča.
Ovo za Sputnjik kaže Dragan Milenković, autor knjige ''Pucanj u srce imperije'' koja je posle 10 godina doživela drugo, dopunjeno izdanje.
Ovaj novinar i publicista, profesor srpskog i japanskog jezika, odnedavno kroz Beograd vodi turističke ture koje otkrivaju detalje života Gavrila Principa i drugih članova "Mlade Bosne" u glavnom gradu.
"Ture počinju sa Obilićevog venca. "Ime je sudbina", mladobosanci je bila sudbina da budu Obilići. Tu su se sastajali, kovali plan o atentatu i tu se i kolektivno zakleli na taj čin. Nastavljamo Sremskom ili Telegrafskom, tu je nekada radio prvi beogradski telegraf, u kojoj su bile male aščinice u kojima su se hranili đaci. Prolazimo i pored prve knjižare "Geca Kon" u Knez Mihajlovoj. Tu su najčešće listali knjige, u nedostatku novca da ih kupe", priča naš sagovornik.
Beograd - drugo ime za slobodu
Ilegalno prelazeći Drinu, dolazili su u Beograd, da polažu ispite u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Grad je bio čudo, disali su slobodu i njegov kosmopolitski duh, a najviše vremena provodili na padinama Sava male, od Obilićevog venca, Terazija, Prizrenske, Zelenog venca, Lomine u kojoj su stanovali, u tom „Latinskom kvartu“ Beograda.
"Zgrada u Lominoj 47, ispostaviće se kasnije, biće najduži beogradski konak školarca iz podinarskog Obljaja. Savamala i tadašnji Latinski kvart protkani su pričama kako su živeli, gde su se kretali, s kim su se družili, šta su čitali mladi srednjoškolci Prve beogradske gimnazije. Jedna od njih je da su nekadašnje kocke Karađorđeve ulice bile oblivene znojem školarca Gavrila, koji je radeći na popravkama i izgradnji gradskih drumova, zarađivao novac za stanarinu, retke obroke i knjige".
Milenković dodaje da se Gavrilo razlikovao od drugova, nikada nije prodavao knjige posle čitanja kako bi obezbedio deo novca za narednu knjigu. Mogao je da je pokloni i pozajmi drugome, ali nikada da uzme novac. Zajednička im je bila glad za znanjem i obrazovanjem. To je, kako kaže Milenković, bila osnovna svrha njihove organizacije - ''Mlada Bosna'' je bila stvorena da se organizovano dođe do literature na maternjem jeziku za južnoslovensku omladinu, a koju je Austrougarska administracija zabranjivala.
Princip je bio srpski patriota
O razlozima i pripremi atentata, a posebno o ideološkoj potki, 110 godina kasnije i dalje kruže razne kontroverze. Principa svojataju samo Srbi, slave ga jednako na svim stranama političkog spektra, čak i oni sa kojima bi danas Princip bio na suprotnom ideološkom polu. Ostale balkanske nacije nemaju takav odnos, ni prema njemu, ni prema Mladobosnašima iz svog naroda.
Gavrilo Princip
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Milenković
"On je bio srpski patriota. ''Srpske epske pesme Kosovskog ciklusa'', nagrada za dobar uspeh, ostavila je na njega trajni uticaj, ali i toliko oduševljenje da je svesno ponovo upisao četvrti razred gimnazije (danas osmi osnovne) da bio ispočetka izučio srpsku epiku. Rođenje u vreme feudalnog Osmanskog carstva, a kasnije i odrastanje u okupiranoj, anektiranoj Bosni, formiralo ga je kao patriotu, srpskog i jugoslovenskog. Formativni period u dve tiranske carevine razvio je svest o robovskom položaju slovenskih naroda", ističe naš sagovornik i dodaje:
"Gledajući srpske nacionaliste drugi narodi danas prave otklon od Principa i njegovih drugova. S druge strane on, da je ostao živ, ne bi bio na njihovoj strani. Svoju trudnu snahu i brata zavetuje da sinovcu daju ime Slobodan. Što oni i čine, a to dete je tokom Drugog svetskog rata bio čuveni Slobodan Princip - Seljo, pokretač ustanka u BiH. Siguran sam da Gavrilo ne bi bio uz nacionalističke vojne formacije koje likvidiraju braću samo zbog suprotne ideologije, posebno ako za to dobijaju municiju od okupatora. Tu nema ničeg patriotskog", kategoričan je Milenković.
Njegoš kao najveći uzor
Dodaje da, iako je Mlada Bosna bila šarenolikog ideološkog sastava, temelj borbe bila je ideja o ujedinjenju svih naših naroda. Okupljena oko tog cilja, omladina je imala konsenzus da je pucanj u naslednika dinastije, koju su smatrali oličenjem tiranije, simbolički početak ostvarenja narodnog sna.
Svedočanstvo Gavrila Principa koje je Milenković pronašao u Arhivu Beograda
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Milenković
Milenkovićeva knjiga kao uvod ima poznate stihove Gorskog vijenca u kome se slavi borba protiv tiranije i naziva se najsvetijom dužnošću. Na nadgrobnoj ploči kapele ''Vidovdanski heroji''' na pravoslavnom groblju na sarajevskom Koševu, pored imena sahranjenih članova Mlade Bosne urezani su takođe Njegoševi stihovi. O vezi ''Srpske Biblije'' naš sagovornik kaže:
''U toj našoj Bibliji, koju je Gavrilo znao napamet, borba za slobodom je imperativ. Tiraninu nema leka, mora se ukloniti i ''stati tirjanstvu nogom za vrat''. Takav je bio i Ferdinand, zao, bez osmeha na licu i bez prijatelja. Jedini prestolonaslednik koji je imao kancelariju za saradnju sa vojskom. Takav presedan nije zabeležen ni pre, a ni posle njega.''
Samuraj Gavrilo Princip
Dragana Milenkovića, kao profesora svetske i uporedne književnosti, ali i japanologa pitali smo koliko ima samurajskog u Principu i njegovoj organizaciji:
"Mi Srbi smo rođeni samuraji, to je činjenica. Ta japanska kasta imala je usavršavanje vojne, ratne veštine kao svoj cilj. Naša nacija je ratovala sa svim velikim silama i na kraju je skoro uvek pobedila. Gavrilo i drugovi su dokazali i pokazali da sa malo pripreme, mnogo želje i duha mogu ostvariti ciljevi", zaključuje Milenković.
Pešačka tura ''Gavrilo Princip'', organizovana uz pomoć Turističke organizacije Beograda, obuhvata sedam lokacija koje su povezane sa životom ovog revolucionara i traju 90 minuta. Startuju kod spomenika vojvodi Vuku i završavaju se kod spomenika Gavrilu Principu u Finansijskom parku.
Milenković sa učesnicima turističke ture koja otkriva detalje života Gavrila Principa u Beogradu
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Milenković
Pogledajte i:
