https://lat.sputnikportal.rs/20240704/naucnici-utvrdili-koji-kontinent-ima-najveci-broj-zivotinjskih-vrsta-1174433111.html
Naučnici utvrdili koji kontinent ima najveći broj životinjskih vrsta
Naučnici utvrdili koji kontinent ima najveći broj životinjskih vrsta
Sputnik Srbija
Naučnici su identifikovali i imenovali više od milion vrsta životinja i postoje još milioni koje tek treba otkriti širom sedam kontinenata na Zemlji. Na osnovu... 04.07.2024, Sputnik Srbija
2024-07-04T22:44+0200
2024-07-04T22:44+0200
2024-07-04T22:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
životinje
brojnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/04/1174433599_0:146:3123:1902_1920x0_80_0_0_b8dbc58518da8605b830f494eb4d0fa6.jpg
Stotinama godina naučnici popisuju i geolociraju vrste širom planete. Pre digitalnog doba, najveći deo naših informacija o distribuciji vrsta dolazio je iz muzejskih kolekcija. Danas i javnost doprinosi tom poduhvatu. Tokom proteklih 20 godina, desila se „revolucija građanske nauke“, a naučnici koriste podatke od građana za popunjavanje rupa.Pomoću tih podataka, naučnici mogu da mapiraju distribuciju vrsta širom sveta. Krajem 1980-ih, naučnik Norman Majers je skovao izraz „žarište biodiverziteta“ kao naziv za mesta sa izuzetno velikim brojem vrsta na datoj površini. Od sadašnjih 36 takvih žarišta širom sveta, većina je na kontinentima koji se prostiru preko ekvatora, gde je klima topla i vlažna.Razlog za to ima veze ne samo sa životinjama, već i sa biljkama. Biljke su fundament vrsta – ako neko mesto ima veći diverzitet biljaka, lakše je drugim organizmima koji zavise od tih biljaka da postanu rasprostranjeniji.Iako biljke mogu da žive u svim vrstama uslova, većina se najuspešnije razvija na toplim, vlažnim mestima. Toplota i vlažnost rade zajedno: topao vazduh hvata molekule vode i stvara vlažnost. Toplota je takođe bolja za mnoge mikroorganizme, naročito dekompozere, koji razlažu mrtvi materijal iz kog biljke uzimaju nutrimente.Povrh toga, insektima, koji oprašuju mnoge cvetnice, više odgovara toplija klima jer ne mogu da regulišu sopstvenu telesnu temperaturu. Više insekata u tropskim predelima znači više polinacije za biljke i više hrane za gladne predatore.Međutim, u igri su i drugi faktori. Da bi ugostio mnogo vrsta, kontinent mora da ponudi ne samo tropske uslove, već i različite životne sredine. Mesta sa velikim biodiverzitetom imaju mnoge potencijalne niše koje životinje mogu da zauzmu. Na primer, visoko drveće ili visoke planine proizvode vertikalnu varijaciju u temperaturi, izloženosti suncu i terenu omogućavajući većem broju stvorenja da koegzistiraju bez nadmetanja za iste resurse ili životne sredine.Na osnovu tih faktora i raspoloživih podataka, većina naučnika se slaže da Južna Amerika ima najveći broj životinjskih vrsta. Od amazonske kišne šume, koja ima brojne nivoe za nastanjivanje životinja, do planinskog venca Anda sa desetinama mikroklimata, Južna Amerika ima pobednički spoj toplote i geografije.Međutim, biodiverzitet Južne Amerike možda neće uvek biti tako bogat. Sa deforestacijom, rudarenjem žive i klimatskim promenama, južnoameričke životinje se suočavaju sa više pretnji nego ikad ranije.Još postoji šansa da se šteta ublaži. Sigurno ćemo izgubiti mnogo vrsta, ali će svaki napor u cilju smanjenja našeg uticaja takođe sačuvati mnogo, piše Lajv Sajens.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, životinje, brojnost
nauka i tehnologija, životinje, brojnost
Naučnici utvrdili koji kontinent ima najveći broj životinjskih vrsta
Naučnici su identifikovali i imenovali više od milion vrsta životinja i postoje još milioni koje tek treba otkriti širom sedam kontinenata na Zemlji. Na osnovu brojnih faktora i raspoloživih podataka, većina naučnika se slaže da Južna Amerika ima najveći broj životinjskih vrsta.
Stotinama godina naučnici popisuju i geolociraju vrste širom planete. Pre digitalnog doba, najveći deo naših informacija o distribuciji vrsta dolazio je iz muzejskih kolekcija. Danas i javnost doprinosi tom poduhvatu. Tokom proteklih 20 godina, desila se „revolucija građanske nauke“, a naučnici koriste podatke od građana za popunjavanje rupa.
Pomoću tih podataka, naučnici mogu da mapiraju distribuciju vrsta širom sveta. Krajem 1980-ih, naučnik Norman Majers je skovao izraz „žarište biodiverziteta“ kao naziv za mesta sa izuzetno velikim brojem vrsta na datoj površini. Od sadašnjih 36 takvih žarišta širom sveta, većina je na kontinentima koji se prostiru preko ekvatora, gde je klima topla i vlažna.
Razlog za to ima veze ne samo sa životinjama, već i sa biljkama. Biljke su fundament vrsta – ako neko mesto ima veći diverzitet biljaka, lakše je drugim organizmima koji zavise od tih biljaka da postanu rasprostranjeniji.
Iako biljke mogu da žive u svim vrstama uslova, većina se najuspešnije razvija na toplim, vlažnim mestima. Toplota i vlažnost rade zajedno: topao vazduh hvata molekule vode i stvara vlažnost. Toplota je takođe bolja za mnoge mikroorganizme, naročito dekompozere, koji razlažu mrtvi materijal iz kog biljke uzimaju nutrimente.
Povrh toga, insektima, koji oprašuju mnoge cvetnice, više odgovara toplija klima jer ne mogu da regulišu sopstvenu telesnu temperaturu. Više insekata u tropskim predelima znači više polinacije za biljke i više hrane za gladne predatore.
Međutim, u igri su i drugi faktori. Da bi ugostio mnogo vrsta, kontinent mora da ponudi ne samo tropske uslove, već i različite životne sredine. Mesta sa velikim biodiverzitetom imaju mnoge potencijalne niše koje životinje mogu da zauzmu. Na primer, visoko drveće ili visoke planine proizvode vertikalnu varijaciju u temperaturi, izloženosti suncu i terenu omogućavajući većem broju stvorenja da koegzistiraju bez nadmetanja za iste resurse ili životne sredine.
Na osnovu tih faktora i raspoloživih podataka, većina naučnika se slaže da Južna Amerika ima najveći broj životinjskih vrsta. Od amazonske kišne šume, koja ima brojne nivoe za nastanjivanje životinja, do planinskog venca Anda sa desetinama mikroklimata, Južna Amerika ima pobednički spoj toplote i geografije.
Međutim, biodiverzitet Južne Amerike možda neće uvek biti tako bogat. Sa deforestacijom, rudarenjem žive i klimatskim promenama, južnoameričke životinje se suočavaju sa više pretnji nego ikad ranije.
Još postoji šansa da se šteta ublaži. Sigurno ćemo izgubiti mnogo vrsta, ali će svaki napor u cilju smanjenja našeg uticaja takođe sačuvati mnogo,
piše Lajv Sajens.
