https://lat.sputnikportal.rs/20240630/fenomen-mirdita-sta-ostaje-od-pomirenja-kad-eksperti-uzmu-stvar-u-svoje-ruke-1174205078.html
Fenomen Mirdita: Šta ostaje od pomirenja kad eksperti uzmu stvar u svoje ruke
Fenomen Mirdita: Šta ostaje od pomirenja kad eksperti uzmu stvar u svoje ruke
Sputnik Srbija
Tokom rasprave o aktuelnim dešavanjima u svetu, na panelu organizovanom na jednom Telegram kanalu, učesnik iz Rusije, pola u šali, pola ozbiljno, postavio je... 30.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-30T17:47+0200
2024-06-30T17:47+0200
2024-06-30T17:48+0200
srbija
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
komentari i analitika
emisija „prorok“
mirdita - dobar dan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/1c/1174205493_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_4e073cab0c6014ae8f03a851dfb6cbd5.jpg
František Lipka, slovački diplomata angažovan da upravlja procesom „brojanja glasova“ u Crnoj Gori 2006. godine u vremenu nakon referenduma istakao je kako će ubuduće „balkanskom politikom“ rukovoditi eksperti. Naravno, ovakav zaključak nije mogao formulisati sam Lipka, njegov uticaj i značaj na donošenje i sprovođenje odluka nikada nije postojao. I „brojanje glasova“, a što je prethodno uključivalo sastavljanje biračkog spiska, on je toliko traljavo odradio da publikovana „Bijela knjiga: kako je pokraden referendum u Crnoj Gori“ (priredio Jovan Markuš) sadrži neverovatnih 1290 strana. Lipka je to negde, na nekakvim brifinzima i pripremnim sastancima „pokupio“ pa dalje u razgovorima koje je vodio prenosio. Razdvajanjem Crne Gore od Srbije i instrumentalizovanjem režima Mila Đukanovića da od „srpske Sparte“ u narednih deceniju i po temeljno gradi „anti-Srbiju“, uz potonju realizaciju odluke o samoproglašenju u Prištini, od strane političkog Zapada uspostavljen je novi regionalni poredak i zatvorena je geopolitička konstrukcija Balkana.Nametanje narativa eksperataTo je značilo i da nikakvih novih suštinskih rasprava o promeni poretka ili geopolitičkoj transformaciji ne može biti. Balkan je čvrsto u zagrljaju NATO i EU! Stvar u svoje ruke preuzimaju eksperti sa ciljem da osmisle mehanizme i pronađu sredstva za ukorenjivanje poretka i ojačavanje geopolitičke konstrukcije. Govoreći jezikom Frensisa Fukujame, trebalo je da nastupi „kraj balkanske istorije“. Lokalni političari su u takvom okviru samo drugorazredni igrači i „potrošna roba“, ako neko od njih pokuša da „talasa“ brzo će se suočiti sa stavom eksperata, plasiranim preko razgranatih medijskih mreža i tako završiti karijeru. Baviti se lokalnom politikom podrazumevalo je uklapanje u narativ eksperata.Kakve smo na kraju eksperte dobili? Kroz nevladin sektor i projektno finansiranje zapadnih fondacija (državnih i nedržavnih), a opet i oslanjanjem na razgranate medijske mreže preko kojih su popularizovani i ljudi i stavovi, brojni pojedinci promovisani su u korifeje demokratije, tolerantnosti i modernosti. Ono što su saopštavali automatski je sticalo status neupitnog, o tim temama nije se ni moglo raspravljati.Sporna manifestacijaMeđu brojnim projektima koji je trebalo da posluže svrsi našao se i festival „Mirdita, dobar dan“, predstavljen kao platforma za pomirenje između dva naroda – srpskog i albanskog, uz prateće obrazloženje kako se do pomirenja dolazi uz „suočavanje sa istinom“. Sa jedne strane, političari, čak i oni kojima je od početka bilo jasno o čemu se radi, nevoljno su pristajali na ovu igru, shvatajući da bi oštro protivljenje moglo značiti i završetak karijere. Svakako, bilo je i onih koji su voljno podržavali celokupan koncept, ubeđeni da je „kraj balaknske istorije“ još odavno nastupio. Tako je „Mirdita, dobar dan“ legitimizovana kao jedan od mehanizama za ukorenjivanje poretka i ustanovljena kao jedno od sredstava za održavanje geopolitičke konstrukcije.Sa druge strane, očekivano, od samog početka reakcije široke javnosti na održavanje festivala bile su žestoke, sa tim se do danas većina u Srbiji nije pomirila. Ispostaviće se, tokom godina trajanja i korišćenja ove platforme, da je zbog toga ona sve manje postajala upotrebljiva i kao mehanizam, i kao sredstvo. U javnosti je doživljavana kao čista provokacija, te je zato i njena upotrebna vrednost protokom vremena kopnila. Planiranje da se manifestacija održi 2024. godine u Beogradu baš na Vidovdan poslednja je u nizu gluposti kojom se ionako nikakva upotrebna vrednost koncepcije i dalje smanjuje. Jer, to nam pokazuje da su eksperti selektirani za rukovođenje „balkanskom politikom“ sposobni za to taman koliko i Hodorkovski za rukovođenje inovacijama. „Jukos“ je mogao postojati samo u smutnim godinama postsovjetske Rusije, u eri Jegora Gajdara i Anatolija Čubajsa. Tada je imao svoju svrhu i kao mehanizam i kao sredstvo za projektovanje rasta američkog uticaja u Moskvi preko sektora energetike, finansija i ekonomije.Instrumentalizacija priče o kulturnoj razmeniFestivali kojima se navodno promoviše kulturna razmena i indukuje pomirenje mogli su biti mehanizmi i sredstva u eri jednopolarnosti i američke globalne hegemonije, kada se političkom Zapadu činilo kako je regionalni poredak zacementiran, a instalirana geopolitička konstrukcija trajna.Da, u prvoj deonici trebalo je da posluže za kreiranje ambijenta kojim bi se „prihvatila realnost“ u srpskom društvu. Zato je i „politička legitimizacija “bila veoma bitna. No, zakulisna svrha svega je da se iz godine u godinu postepeno za neupitne instaliraju „politički korektne“ neoliberalne vrednosti, koje će postati dominantne kako u srpskom, tako i u albanskom društvu.Zbog toga su ovakvi skupovi postali zatvorene seanse malobrojnih ideoloških istomišljenika koji se isključivo obraćaju jedni drugima. Bez uticaja na širu javnost, samim tim i bez mogućnosti da kvalitativno i kvantitivno doprinesu uvećavanju stvarne kulturne razmene i pomognu pomirenju. Kada se zagovornici „LGBTplus parada“ iz Beograda i Prištine lepo druže, razmenjuju iskustva i prijateljski divane to nema veze niti sa kulturnom razmenom, niti sa pomirenjem između Srba i Albanaca.Kome je nebitan VidovdanZato su prevideli da je 28. juna Vidovdan! Naravno, moguća je i teza kako je datum izabran namerno, kako je sve to smišljeno. Nije mali broj komentatora koji tako misle i možda su u pravu. Ipak, ako se ova dešavanja posmatraju iz drugog ugla verovatnije je da se radi o elementarnom neznanju. U „koordinatnom sistemu“ eksperata Vidovdan ne postoji, nema nikakav sadržaj, beznačajan je. U njihovim pričama redovno se govori o Ferizaju, Skenderaju, Đilanu, zato što taj svet i ne zna za postojanje Uroševca, Srbice, Gnjilana.To je jezik koji su naučili tokom selektiranja, „pokupili“ su to na kakvim brifinzima i obukama. Da se radi o nameri organizatori bi istrajali na prvobitnoj zamisli, ne bi se povlačili. Sa takvim namerama ide se do kraja, preko njih se indukuje kriza, politička ili društvena, svejedno. Vidovdanskom „Mirditom“ nije indukovana kriza, već se doprinelo delegitimizaciji celokupnog projekta, od toga se sada ograđuju i političari koji su ranije makar i nevoljno pristajali na igru.Srpsko-albanski ili albansko-srpski odnosi su loši, sa koje god strane da se pogleda. U takvoj smo istorijskoj fazi, to je naša realnost. Na njihov dalji tok će, kako je to uvek u istoriji bivalo uticati i međunarodne okolnosti i dešavanja na koje neće imati direktnu vezu sa Balkanom. Realnost je i da se stari poredak ruši, što ostavlja dalekosežne posledice. Bez obzira na to, nužno je insistirati na povećavanju razmene, kako ekonomske tako i kulturne, naučne. Moramo se bolje razumeti. Uostalom, između dva naroda je mnogo sličnosti, nekih od njih zbog tekućih loših odnosa nismo ni svesni. Samo, to se ne može postići delovanjem oktroisanih eksperata iz nevladinog sektora. To će se postići angažovanom politikom koja će počivati na sasvim drugačijem „koordinatnom sistemu“, kada za to dođe vreme i kada se steknu uslovi.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, komentari i analitika, emisija „prorok“, mirdita - dobar dan
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, komentari i analitika, emisija „prorok“, mirdita - dobar dan
Fenomen Mirdita: Šta ostaje od pomirenja kad eksperti uzmu stvar u svoje ruke
17:47 30.06.2024 (Osveženo: 17:48 30.06.2024) Tokom rasprave o aktuelnim dešavanjima u svetu, na panelu organizovanom na jednom Telegram kanalu, učesnik iz Rusije, pola u šali, pola ozbiljno, postavio je pitanje: a zašto sada Mihail Hodorskovski ne osnuje novi „Jukos“ u Evropi ili SAD i u kratkom roku izgradi poslovnu imperiju vrednu više milijardi evra?
František Lipka, slovački diplomata angažovan da upravlja procesom „brojanja glasova“ u Crnoj Gori 2006. godine u vremenu nakon referenduma istakao je kako će ubuduće „balkanskom politikom“ rukovoditi eksperti.
Naravno, ovakav zaključak nije mogao formulisati sam Lipka, njegov uticaj i značaj na donošenje i sprovođenje odluka nikada nije postojao. I „brojanje glasova“, a što je prethodno uključivalo sastavljanje biračkog spiska, on je toliko traljavo odradio da publikovana „Bijela knjiga: kako je pokraden referendum u Crnoj Gori“ (priredio Jovan Markuš) sadrži neverovatnih 1290 strana.
Lipka je to negde, na nekakvim brifinzima i pripremnim sastancima „pokupio“ pa dalje u razgovorima koje je vodio prenosio. Razdvajanjem Crne Gore od Srbije i instrumentalizovanjem režima Mila Đukanovića da od „srpske Sparte“ u narednih deceniju i po temeljno gradi „anti-Srbiju“, uz potonju realizaciju odluke o samoproglašenju u Prištini, od strane političkog Zapada uspostavljen je novi regionalni poredak i zatvorena je geopolitička konstrukcija Balkana.
Nametanje narativa eksperata
To je značilo i da nikakvih novih suštinskih rasprava o promeni poretka ili geopolitičkoj transformaciji ne može biti. Balkan je čvrsto u zagrljaju NATO i EU! Stvar u svoje ruke preuzimaju eksperti sa ciljem da osmisle mehanizme i pronađu sredstva za ukorenjivanje poretka i ojačavanje geopolitičke konstrukcije. Govoreći jezikom Frensisa Fukujame, trebalo je da nastupi „kraj balkanske istorije“.
Lokalni političari su u takvom okviru samo drugorazredni igrači i „potrošna roba“, ako neko od njih pokuša da „talasa“ brzo će se suočiti sa stavom eksperata, plasiranim preko razgranatih medijskih mreža i tako završiti karijeru. Baviti se lokalnom politikom podrazumevalo je uklapanje u narativ eksperata.
Kakve smo na kraju eksperte dobili? Kroz nevladin sektor i projektno finansiranje zapadnih fondacija (državnih i nedržavnih), a opet i oslanjanjem na razgranate medijske mreže preko kojih su popularizovani i ljudi i stavovi, brojni pojedinci promovisani su u korifeje demokratije, tolerantnosti i modernosti. Ono što su saopštavali automatski je sticalo status neupitnog, o tim temama nije se ni moglo raspravljati.
Među brojnim projektima koji je trebalo da posluže svrsi našao se i
festival „
Mirdita, dobar dan“, predstavljen kao platforma za pomirenje između dva naroda – srpskog i albanskog, uz prateće obrazloženje kako se do pomirenja dolazi uz „suočavanje sa istinom“. Sa jedne strane, političari, čak i oni kojima je od početka bilo jasno o čemu se radi, nevoljno su pristajali na ovu igru, shvatajući da bi oštro protivljenje moglo značiti i završetak karijere. Svakako, bilo je i onih koji su voljno podržavali celokupan koncept, ubeđeni da je „kraj balaknske istorije“ još odavno nastupio. Tako je „Mirdita, dobar dan“ legitimizovana kao jedan od mehanizama za ukorenjivanje poretka i ustanovljena kao jedno od sredstava za održavanje geopolitičke konstrukcije.
Sa druge strane, očekivano, od samog početka reakcije široke javnosti na održavanje festivala bile su žestoke, sa tim se do danas većina u Srbiji nije pomirila. Ispostaviće se, tokom godina trajanja i korišćenja ove platforme, da je zbog toga ona sve manje postajala upotrebljiva i kao mehanizam, i kao sredstvo. U javnosti je doživljavana kao čista provokacija, te je zato i njena upotrebna vrednost protokom vremena kopnila. Planiranje da se manifestacija održi 2024. godine u Beogradu baš na Vidovdan poslednja je u nizu gluposti kojom se ionako nikakva upotrebna vrednost koncepcije i dalje smanjuje. Jer, to nam pokazuje da su eksperti selektirani za rukovođenje „balkanskom politikom“ sposobni za to taman koliko i Hodorkovski za rukovođenje inovacijama. „Jukos“ je mogao postojati samo u smutnim godinama postsovjetske Rusije, u eri Jegora Gajdara i Anatolija Čubajsa. Tada je imao svoju svrhu i kao mehanizam i kao sredstvo za projektovanje rasta američkog uticaja u Moskvi preko sektora energetike, finansija i ekonomije.
Instrumentalizacija priče o kulturnoj razmeni
Festivali kojima se navodno promoviše kulturna razmena i indukuje pomirenje mogli su biti mehanizmi i sredstva u eri jednopolarnosti i američke globalne hegemonije, kada se političkom Zapadu činilo kako je regionalni poredak zacementiran, a instalirana geopolitička konstrukcija trajna.
Da, u prvoj deonici trebalo je da posluže za kreiranje ambijenta kojim bi se „prihvatila realnost“ u srpskom društvu. Zato je i „politička legitimizacija “bila veoma bitna. No, zakulisna svrha svega je da se iz godine u godinu postepeno za neupitne instaliraju „politički korektne“ neoliberalne vrednosti, koje će postati dominantne kako u srpskom, tako i u albanskom društvu.
Zbog toga su ovakvi skupovi postali zatvorene seanse malobrojnih ideoloških istomišljenika koji se isključivo obraćaju jedni drugima. Bez uticaja na širu javnost, samim tim i bez mogućnosti da kvalitativno i kvantitivno doprinesu uvećavanju stvarne kulturne razmene i pomognu pomirenju. Kada se zagovornici „LGBTplus parada“ iz Beograda i Prištine lepo druže, razmenjuju iskustva i prijateljski divane to nema veze niti sa kulturnom razmenom, niti sa pomirenjem između Srba i Albanaca.
Zato su prevideli da je 28. juna Vidovdan! Naravno, moguća je i teza kako je datum izabran namerno, kako je sve to smišljeno. Nije mali broj komentatora koji tako misle i možda su u pravu. Ipak, ako se ova dešavanja posmatraju iz drugog ugla verovatnije je da se radi o elementarnom neznanju. U „koordinatnom sistemu“ eksperata Vidovdan ne postoji, nema nikakav sadržaj, beznačajan je. U njihovim pričama redovno se govori o Ferizaju, Skenderaju, Đilanu, zato što taj svet i ne zna za postojanje Uroševca, Srbice, Gnjilana.
To je jezik koji su naučili tokom selektiranja, „pokupili“ su to na kakvim brifinzima i obukama. Da se radi o nameri organizatori bi istrajali na prvobitnoj zamisli, ne bi se povlačili. Sa takvim namerama ide se do kraja, preko njih se indukuje kriza, politička ili društvena, svejedno. Vidovdanskom „Mirditom“ nije indukovana kriza, već se doprinelo delegitimizaciji celokupnog projekta, od toga se sada ograđuju i političari koji su ranije makar i nevoljno pristajali na igru.
Srpsko-albanski ili albansko-srpski odnosi su loši, sa koje god strane da se pogleda. U takvoj smo istorijskoj fazi, to je naša realnost. Na njihov dalji tok će, kako je to uvek u istoriji bivalo uticati i međunarodne okolnosti i dešavanja na koje neće imati direktnu vezu sa Balkanom. Realnost je i da se stari poredak ruši, što ostavlja dalekosežne posledice. Bez obzira na to, nužno je insistirati na povećavanju razmene, kako ekonomske tako i kulturne, naučne. Moramo se bolje razumeti.
Uostalom, između dva naroda je mnogo sličnosti, nekih od njih zbog tekućih loših odnosa nismo ni svesni. Samo, to se ne može postići delovanjem oktroisanih eksperata iz nevladinog sektora. To će se postići angažovanom politikom koja će počivati na sasvim drugačijem „koordinatnom sistemu“, kada za to dođe vreme i kada se steknu uslovi.
