Kusturica: I dalje osećamo prisustvo onih koji su nam život zagorčavali vekovima /video/
18:06 28.06.2024 (Osveženo: 18:51 28.06.2024)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Tradicionalne „Vidovdanske svečanosti“održane su 28. juna u Andrićgradu, a centralni događaj bila je dodela Velike nagrade „Ivo Andrić“ koju dodeljuje Andrićev institut. Ovogodišnji laureati tog prestižnog priznanja su nobelovac Abdulrazak Gurna iz Zanzibara i srpski pesnik Saša Radojičić.
Program je počeo u jutarnjim satima, svetom arhijerejskom liturgijom u Hramu svetog cara Lazara u Andrićgradu, koju je povodom hramovne slave služio mitropolit dabrobosanski Hrizostom. Nakon liturgije upriličeno je i rezanje slavskog kolača, a potom je organizovana litija do Trga palih boraca, gde je služen parastos srpskim vojnicima stradalim od Kosovskog boja do danas.
Velika nagrada "Ivo Andrić" za afričkog nobelovca
Dodela Velike nagrade „Ivo Andrić“ za životno delo upriličena je u svečanoj sali Andrićevog instituta. Gurni je priznanje uručio reditelj Emir Kusturica.
„Kažu da je prvo pismo napravljeno pre 12.000 godina i mi se danas radujemo što u našim redovima imamo jednog od, po sudu Mila Lompara, a i po mom sudu, deset najboljih pisaca na svetu. To malo ko može sebi priuštiti, malo ko može da dovede ljude koji su tako značajni i samom pojavom, koja izaziva radost, ushićenje koje nam svakodnevno izmiče između prstiju dok gledamo rijaliti programe, nove zvezde selebriti sistema koje upadaju u naše živote, opterećuju ga, truju“, rekao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, Gurna je pisac koji, paralelno govoreći o kolonijalizmu i posledicama kolonijalizma u Africi, po svemu podseća na Ivu Andrića, pišući romane u kojima su uvek prisutni stranci.
„Ima li ko ko bolje od nas zna šta znači kad su stranci prisutni? Upisani smo u istoriju kao neko ko je počeo Prvi svetski rat, ali ga mi nismo započeli, mi smo samo, kao mali narod, iz 'Mlade Bosne' dobili revolucionara koji je hteo Bosnu i Hercegovinu da iščupa iz kolonijalnog zagrljaja koji, nažalost, i danas postoji. Mi ovde i dalje osećamo prisustvo onih koji su nam zagorčavali život vekovima“, rekao je Kustirca.
Prema rečima člana žirija, profesora Mila Lompara, romani Abdulrazaka Gurne uneli su u našu svest izvesne podudarnosti, sličnosti i duhovna prožimanja koja su nas vratila delu Iva Andrića.
„Ti romani su uneli neke od važnih Andrićevih toposa iznova u našu svest, pokazali nam univerzalnost dela našeg nobelovca i, istovremeno, njegovu sposobnost da korespondira unutar horizonta ideja savremenog sveta. U Gurninom romanu 'Raj' pojavljuje se jedna od karakterističnih slika Andrićeve proze, jedna vrsta romana odrastanja mladića koji se traži unutar horizonta ukrštenih svetova kojima pripada. Reč je, naravno, o odnosu teritorije i čoveka, jedne vrste prožimanja Zanzibara i Tanzanije s horizontima kolonijalnog sveta“, rekao je Lompar.
Prema njegovoj oceni, dodir Gurne i Andrića treba tražiti prevashodno u humanističkom iskustvu, u poverenju koje se pojavljuje uprkos svakom nepoverenju, koje je srpski nobelovac formulisao idejom o službi pisca, čoveku i čovečnosti.
„U kompoziciji dela našeg današnjeg laureata prepoznajemo elemente pripovedanja s kraja 20. i početka 21. veka, jednu vrstu postmoderne tehnike koja načinima pripovedanja dovodi pred naše oči krizu identiteta, promenu subjekta unutar čovekovog ponašanja, promenu subjekta unutar istorijske situacije i veoma zanimljivu mozaičnu kompoziciju kojom čitalac putuje iz jednog u drugo poglavlje, ne sasvim siguran na kojem se putu nalazi, da bi tek kasnije u vešto razrešenom zapletu stigao do kraja putovanja na način koji je logičan i iznutra sadržajan“, rekao je Lompar.
U žiriju su, pored Lompara bili i Slađana Ilić (predsednik) i Želidrag Nikčević.
„Gotovo svi junaci njegovih romana rođeni su u Zanzibaru ili u Keniji, ali Gurna pripoveda o njihovom uvek nelagodnom susretu s Evropom, o nedobrodošlici Evrope u kojoj su utvrđene određene vrednosti koje je, po mišljenju jednog od Gurninih junaka, ceo svet plaćao i plaća, nikako ne dobijajući priliku da malo uživa u njima“, rekla je Slađana Ilić.
Gurna je zahvalio na priznanju i pozivu da bude gost Andrićgrada i dodao da je pročitao Andrićev romana „Na Drini ćuprija“ još početkom devedesetih godina, kao i objavljeni roman „Omer-paša Latas“, koje su duboko ukorenjene u istoriju Bosne i Hercegovine, istakavši da je svet na gubitku nije više prevođeno i dostupno na engleskom jeziku.
„Važno je čitati književnost iz raznih delova sveta, književnost koja nam pričinjava zadovoljstvo čiji cilj nije da nas nasmeje ili razonodi, već zadovoljstvo koje nas zaokuplja i proširuje nam vidike“, rekao je Gurna i dodao da nam književnost donosi novine, stvari koje nismo znali iz uglova koji nam ranije nisu bili poznati i doprinosi da osetimo zajedništvo s drugim ljudima.
Abdulrazak Gurna rođen je u Zanzibaru, a decenijama živi i stvara u Velikoj Britaniji. Gurna je Nobelovu nagradu za književnost dobio 2021. godine za, kako je navedeno u obrazloženju Nobelovog žirija, „beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i sudbine izbeglica u jazu između kultura i kontinenata“. Radi kao profesor emeritus engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu.
Na srpski jezik prevedena su njegova dela „Raj“, „Pored mora“, „Napuštanje“ i „Život posle života“.
Saši Radojčiću Velika nagrada "Ivo Andrić" za zbirku poezije "Tobogan"
Nagrada je uručena i pesniku i esejisti Saši Radojčiću, koji je priznanje dobio za poetsku zbirku „Tobogan“.
„Zbirku pesama 'Tobogan' napisao je onaj koji zna sve što treba znati o stihu i o pesmi. Tome se, naravno, ne treba čuditi imajući u vidu da je reč o autoru eruditi, najpre čitaocu, kako to Saša Radojčić voli da istakne, filozofu, profesoru i pesniku. Majstor pevač ispunjava belinu lkistova i tišinu vremena poput svojih značajnih prethodnika i poput savremenika, dalje ispitujući promenu sveta, popust Sterije, govor koji je opstanak u nadi, poput Ivana V. Lalića i odnos stvaraoca i pesme, njene moći“, rekla je Slađana Ilić.
Potom je u Galeriji „Petar Lubarda“ otvorena izložba dela slikara Slavka Krunića. Izložbu je upotpunio i nastup dua „Amoroso“, mladih umetnika s Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Vehbije Hodžića i Senke Slipac, koji su izveli dela klasične i filmske muzike.
U bioskopu „Doli Bel“ u večernjim satima izvodi se pozorišna predstava „Knjiga o Milutinu – deo prvi“ Zvezdara teatra, u režiji Egona Savina. Predstava je zasnovana na istoimenom romanu Danka Popovića i donosi snažnu antiratnu poruku kroz životnu priču Milutina Ostojića, u tumačenju Nenada Jezdića.
