Neprijatelji promolili glavu: Sad Srbi znaju da im je potez — pun pogodak /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zlonamerne reakcije u regionu i na Zapadu na Deklaraciju nedavno održanog prvog Svesrpskog sabora pokazuju da je taj dokument odličan za Srbiju i Srbe i da je — postigao pun pogodak, ocena je sagovornika Sputnjika.
Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kako kaže novinar Žarko Rakić, veoma je obimna, ali ako se pođe od toga da je reč o višegodišnjim ciljevima onda zaista deluje da određuje budućnost Srbije i Srba na prostoru Balkana.
Čudne reakcije i zapadni šabloni
Rakića istovremeno čude reakcije nekih u regionu, pre svega u Sarajevu i Prištini koji su, kako kaže, pravili neobična poređenja i posegli za već poznatim frazama o velikosrpskom hegemonizmu, o velikoj Srbiji i o tome da Aleksandar Vučić nastavlja politiku Slobodana Miloševića.
Očigledno da su Sabor i Deklaracija izazvali izuzetno veliku pažnju, čim su tolika i više nego emotivna reagovanja, konstatuje novinar uz poruku da Srbija radi upravo ono što i treba — nije inertna, ide u susret događajima i određuje se prema svim temama koje su od važnosti za očuvanje njenog suvereniteta i jedinstva.
„Ovo je veliki iskorak koji se mnogima neće dopasti, ne samo u komšiluku nego i u Briselu, Parizu, Berlinu i znak da više neće moći tako lako da gaze sve što ima srpski predznak“, uveren je Rakić.
Kad je reč o reakcijama koje su se u vezi sa Saborom i Deklaracijom mogle čuti na Zapadu i u tamošnjim medijima, dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da su one takođe očekivane:
„Srpski svet, velikosrbijanska i ratno-huškačka politika, ruski maligni uticaj, to je šablon zapadnih reakcija. Ne znam kako im ne dosadi da tako plitko posmatraju stvari, ali mi od toga ne možemo da pobegnemo“.
Štaviše, dodaje Mitić, Srbija i Srbi više ne mogu da prihvate da svaki put kad se njima na Zapadu nešto ne dopadne prave neke kompromise i previše pravdaju neke stavove koji su elementarni delovi odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
„Oni nama pokušavaju da otmu deo teritorije, najbrutalnije kršeći međunarodno pravo i uništavajući međunarodni sistem Povelje UN. Zna se ko je to učinio. Pokušavaju na sve moguće načine da nas definišu kao genocidni narod uprkos onom što su nam učinili, više od 25 godina evropskih integracija vuku nas za nos na sve moguće načine, pritom sve to vreme koristeći jednu te istu terminologiju, jer ništa se nije promenilo od početka 90-ih“, nabraja sagovornik Sputnjika.
Srbija u epicentru hibridnog rata
Imajući sve to u vidu, on smatra da je Deklaracija prvog Svesrpskog sabora istovremeno i okasnela i pravovremena.
„To možda deluje kontradiktorno, ali nije. Zakasnela je u smislu da je do ovako nečeg trebalo da dođe ranije, jer se mnoge stvari ne bi dešavale nauštrb naših interesa da je došlo ranije. Ali s druge strane je i pravovremeno zato što se nalazimo u epicentru hibridnog rata koji se vodi protiv Srbije i srpskog naroda — a dva najotvorenija fronta su pitanje Kosova i Metohije i urušavanje Republike Srpske. Dolazi do neke vrste kulminacije tih pritisaka i tog higbridnog rata, pogotovu u poslednje dve godine“, obrazlaže Mitić.
On skreće pažnju da su u toku dva paralelna procesa: s jedne onaj koji je počeo s bivšim visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom koji je došao do pokušaja oduzimanja imovine Srpskoj i procesa protiv Milorada Dodika i rezolucije o Srebrenici.
S druge strane je, ističe, proces koji se odnosi na KiM, gde je u toku eskalacija uz otvorenu podršku nekih država Kvinte kao što je Nemačka i prećutnu saglasnost ostalih članica Kvinte, zahvaljujući čemu Aljbin Kurti ne samo da je uspeo da izvrši značajan napredak u etničkom čišćenju Srba i uništavanju svakog oblika njihovog političkog organizovanja već i da bude nagrađen za to u vidu vizne liberalizacije i članstva Prištine u Parlamentarnoj skupštini NATO.
„Tu je i širi geopolitički kontekst vezan za pitanje sukoba u Ukrajini i pitanje postavljanja Beograda i Banjaluke prema Rusiji. Činjenica je da Beograd i Banjaluka jedini odbijaju da se saglase sa sankcijama protiv Rusije za šta većina na Zapadu smatra da treba da budu kažnjeni. U neku ruku, ovo je i neka vrsta jasnog odgovora Beograda i Banjaluke na te pritiske“, smatra Mitić.
Sinergija Srbije i Srpske
Zato je, po njegovom mišljenju, dobro što je postignuta sinergija Srbije i Srpske i usaglašavanje stavova po mnogo čemu, od pitanja identiteta do pitanja spoljne politike što je rezultiralo diplomatskom kontraofanzivom po pitanju rezolucije o Srebrenici.
„Sada je najvažnije kako dalje, kako sve to implementirati. Ovo jeste s jedne strane istorijski događaj, ali da li će to na kraju zaista biti zavisi od toga kako će taj dokument biti primenjen. Moramo da vidimo koliko ima i volje i hrabrosti da primenimo veći deo svega što stoji u tom dokumentu“, primećuje Mitić.
Na pitanje, šta će biti najteži zadatak od onog što je postavljeno u 49 tačaka Deklaracije, on ističe da će pre svega mnogo zavisiti od nas, a manje od drugih koji će nas svakako opstruirati.
Recimo, po pitanju identiteta sami smo krivi što smo dopustili da se na srpskim temeljima grade neki antisrpski identiteti, kao što se desilo u Crnoj Gori.
Što se tiče internacionalizacije pitanja zločina u NDH, kako se navodi u Deklaraciji, to je, kaže Mitić, važan korak ali opet se vraćamo na to zašto do toga nije došlo ranije:
„Sada u kontekstu u kom nismo geopolitički miljenici Zapada možemo da računamo na opstrukciju sa te strane ako je u pitanju internacionalizacija ovakvog jednog pitanja. Sigurno je da će doći do raznih prepreka. S druge strane, imamo važne saveznike u Savetu bezbednosti koji mogu da nam pomognu u toj internacionalizaciji. Da li će to dovesti do neke rezolucije u Generalnoj skupštini UN nadam se da je to moguće, a verujem da će to biti mukotrpan proces“.
Ogromnu ulogu u tome će, prema njegovim rečima, igrati i Republika Srpska, kao i SPC i naučna javnost.
Crvena linija mora da se drži
Kad je reč o pitanju visokog predstavnika u BiH, koje se apostrofira u jednoj od tačaka Deklaracije, Mitić je zadovoljan što više nema disonantnog stava o tome između Srbije i Srpske.
„U poslednje dve godine, na tom disonantnom stavu dosta su radili protivnici Srbije i Srpske pokušavajući da pronađu tu tačku neslaganja i to je u jednom trenutku imalo negativan uticaj na odnose Beograda i Banjaluke. Mada je bilo vrlo jasno 2022. da Rusija i Kina ne samo da ne daju legitimitet nego ni legalitet tzv. visokom predstavniku, da je on tu nelegalno, da ne predstavlja nikog osim kolektivni Zapad i da je to nešto što je apsolutno neprihvatljivo“, podseća naš sagovornik.
Sada, kako kaže, prvi put eksplicitno u Deklaraciji stoji da je Kristijan Šmit problematičan i to samim tim dovodi u pitanje sve njegove odluke i procese koji se vode protiv predsednika Srpske, a najavljuje i snažniju podršku Beograda otporu svim ilegalnim odlukama koje bi Šmit želeo da nametne i ukazuje koliko se ta institucija pretvorila u frankenštajnsku i koliko je zrela da ode na smetlište istorije.
Rakić ocenjuje da je ipak najvažnije što su Srbija i Srpska Deklaracijom postavile crvenu linija iza koje nećemo dalje — nećemo dopustiti da nas dalje gaze, nećemo više da se povlačimo.
Mitić dodaje da ta crvena linija mora da se drži jer cena koju smo dosad platili je bila ogromna, i po pitanju KiM, i po pitanju Srpske kojoj je oduzeto 90 nadležnosti i tome je trebalo stati na put, što je Deklaracijom i učinjeno.
Pogledajte i:
