https://lat.sputnikportal.rs/20240608/ogromne-guske-lutale-drevnom-australijom-dzinovi-visi-od-dva-metra--foto-1173320760.html
Ogromne guske lutale drevnom Australijom: Džinovi viši od dva metra /foto/
Ogromne guske lutale drevnom Australijom: Džinovi viši od dva metra /foto/
Sputnik Srbija
Naučnici su konačno otkrili kako je izgledala džinovska guska koja je lutala drevnom Australijom. Za Genyornis newtoni zna se već dugo. Reč je o vrsti koja je... 08.06.2024, Sputnik Srbija
2024-06-08T20:23+0200
2024-06-08T20:23+0200
2024-06-08T20:40+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
paleontologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/08/1173321025_1:0:3640:2047_1920x0_80_0_0_89ea2fa4e86fc693e1c280327a731624.jpg
Podsećala je na današnje guske, samo što je bila neuporedivo veća, piše „Sajens alert“.Naime, ona je dostigla visinu od 2,25 metara i imala je do 230 kilograma. Paleontolozi su nedavno otkrili skoro celu lobanju ove neobične ptice.Kako kažu, to je tek druga lobanja koja je do sada pronađen a koja je pripadala ovoj vrsti. Koristeći prvu, stručnjaci su dokumentovali postojanje džinovske guske 1913. godine, ali je ta lobanja bila u užasnom stanju. Sada može da se vidi kako je izgledala prvi put.Genyornis newtoni je imala masivnu lobanju i veliku vilicu. Kljun je podsećao na današnju australijsku dugonogu gusku.„Imala je pokretnu gornju vilicu poput papagaja, ali koja je imala oblik one guščije i snažan ugriz“, rekla je paleontolog Fibi Mekinerni sa Univerziteta Flinders u Australiji.„Mogla je da drobi meko bilje i voće na nepcu. Novopronađena lobanja nam je pomogla da sastavimo slagalicu. To pokazuje da je to, jednostavno rečeno, ogromna vrsta guske“, dodala je ona.Naučnici su skenirali fosil i napravili detaljnu trodimenzionalnu rekonstrukciju kako bi utvrdili kako je ova vrsta izgledala.„Ušni kanal je bio zaštićen od vode kada bi Genyornis zaronila, a njeno grlo je bilo zaštićeno strukturom kljuna. Oblik kljuna pokazuje da je to bio vešt hvatač vodenih biljaka“, objašnjava paleontolog Džejkob Blokland sa Univerziteta Flinders.Ovo bi moglo da objasni zašto je vrsta izumrla jer su njena slatkovodna staništa u međuvremenu postala slana, pri čemu se ekosistem dramatično promenio.Istraživanje pod nazivom „Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae“, objavljeno je u časopisu „Historical Biology“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, paleontologija, društvo
nauka i tehnologija, paleontologija, društvo
Ogromne guske lutale drevnom Australijom: Džinovi viši od dva metra /foto/
20:23 08.06.2024 (Osveženo: 20:40 08.06.2024) Naučnici su konačno otkrili kako je izgledala džinovska guska koja je lutala drevnom Australijom. Za Genyornis newtoni zna se već dugo. Reč je o vrsti koja je izumrla pre nekih 45.000 godina, a prvi put je opisana 1913. godine.
Podsećala je na današnje guske, samo što je bila neuporedivo veća,
piše „Sajens alert“.
Naime, ona je dostigla visinu od 2,25 metara i imala je do 230 kilograma. Paleontolozi su nedavno otkrili skoro celu lobanju ove neobične ptice.
Kako kažu, to je tek druga lobanja koja je do sada pronađen a koja je pripadala ovoj vrsti. Koristeći prvu, stručnjaci su dokumentovali postojanje džinovske guske 1913. godine, ali je ta lobanja bila u užasnom stanju. Sada može da se vidi kako je izgledala prvi put.
Genyornis newtoni je imala masivnu lobanju i veliku vilicu. Kljun je podsećao na današnju australijsku dugonogu gusku.
„Imala je pokretnu gornju vilicu poput papagaja, ali koja je imala oblik one guščije i snažan ugriz“, rekla je paleontolog Fibi Mekinerni sa Univerziteta Flinders u Australiji.
„Mogla je da drobi meko bilje i voće na nepcu. Novopronađena lobanja nam je pomogla da sastavimo slagalicu. To pokazuje da je to, jednostavno rečeno, ogromna vrsta guske“, dodala je ona.
Naučnici su skenirali fosil i napravili detaljnu trodimenzionalnu rekonstrukciju kako bi utvrdili kako je ova vrsta izgledala.
„Ušni kanal je bio zaštićen od vode kada bi Genyornis zaronila, a njeno grlo je bilo zaštićeno strukturom kljuna. Oblik kljuna pokazuje da je to bio vešt hvatač vodenih biljaka“, objašnjava paleontolog Džejkob Blokland sa Univerziteta Flinders.
Ovo bi moglo da objasni zašto je vrsta izumrla jer su njena slatkovodna staništa u međuvremenu postala slana, pri čemu se ekosistem dramatično promenio.
Istraživanje pod nazivom „Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae“,
objavljeno je u časopisu „Historical Biology“.
