00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Dijalog više nije moguć – vreme je da građani Srpske kažu svoje

© Sputnik / Marijana KolakovićSrpska trobojka u Banjaluci
Srpska trobojka u Banjaluci - Sputnik Srbija, 1920, 07.06.2024
Pratite nas
Istim putem na koji je nastala BiH ima pravo i da se razdruži, referendum o nezavisnosti Republike Srpske je legitimno pravo opredeljenja jednog naroda da iznese svoj stav o nekom otvorenom pitanju. Republika Srpska je 35 godina pokušavala da sva otvorena pitanja u BiH rešava dijalogom, ali došlo se do faze kada dijalog više nije moguć.
Ovako direktor Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka Bojan Šolaja komentariše najavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će referendum o nezavisnosti Republike Srpske biti održan, ali da njegov datum tek treba da bude određen.
Dodik, podsećamo, u intervjuu za ruske medije datom na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu nije isključio ni mogućnost budućeg ujedinjenja Republike Srpske sa Srbijom.
„Bilo bi potpuno prirodno i istorijski opravdano da se zemlje u kojima većinu stanovništva čini srpski narod ujedine u jedinstvenu strukturu i zajednicu, ali to je zadatak budućih generacija i političkih odluka obe države“, rekao je on.

Referendum o nezavisnosti zato što dogovor nije moguć

Prema Šolajinim rečima, sve što se u BiH postigne razgovorima između dva entiteta i tri konstitutivna naroda, a takav je bio dogovor u Laktašima februara ove godine, neko sa strane minira i nekoj od strana naloži da se iz dogovora povuče. To, kako naš sagovornik tvrdi, znači da dogovor u BiH nije moguć.
„Moguć je samo dogovor koji će da potvrdi sve ono što zemlje kolektivnog Zapada pretpostavljaju pred BiH kao svojevrsne uslove. To znači da će to neminovno dovesti do nestanka ovakve BiH, a to može da dovede do ukidanja entiteta ili nekih mehanizama koja garantuju prava naroda u BiH“, navodi Šolaja.
Iz tih razloga, Republika Srpska samo predlaže moguće načine rešavanja otvorenih pitanja. Da li je cilj Republike Srpske da bude nezavisna ili da se ujedini sa Srbijom pitanje je za njene građane.
„Kao što je predsednik rekao, kada je pomenuo neke nove generacije to će ostati otvoreno pitanje i ideal ljudi koji žive u Republici Srpskoj sa željom da budu deo homogenog nacionalnog prostora, kao što je to nekada u suštini i bilo. Kada je pomenuo nove generacije, takođe nije precizirao datum, ali to sigurno neće da iščezne kao ideja i shodno političkim okolnostima u kojima se budemo nalazili, Republika Srpska će se kretati tim putem“, ocenjuje Šolaja.

Stranci Bosnu vode stranputicom

S druge strane, kada se govori o razdruživanju, Republika Srpska sve vreme potencira principe po kojima svi u BiH treba da zadrže visok stepen autonomije unutar nje. Ne govori se o jednostranoj i agresivnoj secesiji kako je to urađeno na Kosovu i Metohiji, dodaje on.
„Na Kosovu se desila jedna apsolutno neustavna situacija u odnosu na tadašnji ustav Srbije, da se autonomna pokrajina jednostrano povuče iz države donoseći odluku o nezavisnosti. U Republici Srpskoj nikada nije pretpostavljena takva mogućnost, niti je Republika Srpska potencirala da će se na taj način izdvajati. Srpska će to uraditi, ako uradi, isključivo utemeljeno, na osnovu pravnih mogućnosti koje stoje pred njom“, objašnjava Šolaja.
U slučaju Republike Srpske ne radi se o agresivnoj secesiji kako to žele da predstave zapadne države i bošnjačka politička elita; naprotiv, nudi se mogućnost dijaloga da se reše otvorena pitanja i BiH.
Jer, put kojim je BiH krenula uz sve pritiske sa strane, pogotovo u realizaciju spoljnopolitičkih interesa zapadnih zemalja, ne vodi ovu zemlju nigde dobro – štaviše, time se unutrašnja pitanja samo dodatno opterećena. A poenta je zapravo da se vitalna pitanja koja je trebalo rešiti odavno, reše, dodaje naš sagovornik.
Na primer, pitanje Ustavnog suda trebalo je rešiti još pre 24 godine, a ono ni do danas nije rešeno; takođe, vrše se pritisci po pitanju vlasništva nad državnom imovinom, iako Dejtonski sporazum i Ustav BiH nikada takvu vrstu nadležnosti nije dao BiH.

Ako je dogovor nemoguć, razdruživanje je odgovor

Radi se, zapravo, o razgradnji dejtonske Bosne i izgradnji jedne nove, unitarne države koja odgovora nekome sa strane, smatra naš sagovornik.
„Mi ipak želimo da imamo svoj politički stav, da gradimo svoje društvo, da funkcionišemo kao zajednica u najboljem interesu svih koji ovde žive, a u skladu sa onim što su naše politike, naši interesi. Ako je naš interes da u ovom trenutku budemo neutralni, treba da budemo neutralni, što znači da nam ne mogu nametati spoljnu politiku, da nas ne mogu gurati u procese u kojima ne želimo da učestvujemo, nego ćemo ta pitanja rešavati dijalogom i u kapacitetu u kojem je to realno“, naglašava on.
Način predlaganja i usvajanja rezolucije o Srebrenici eklatantan je primer odnosa u BiH – potpuno nezakonito, uz kršenje ustava i ignorisanje Predsedništva, jedinog tela nadležnog za vođenje spoljne politike BiH, ova rezolucija se našla na dnevnom redu Generalne skupštine UN-a.
„Upravo iz svih ovih razloga Republika Srpska predlaže način kako da, ako već ne možemo da se dogovorimo oko ovakve BiH, vidimo oko kakve možemo i, na kraju krajeva, da se mirnim putem raziđemo ako ne možemo da se ustrojimo na način da zajednički radimo“, navodi Šolaja.
Značaj toga što je Dodikova poruka poslata upravo iz Rusije, prema Šolajinim rečima je veliki. Rusija je garant Dejtonskog sporazuma i zemlja koja učestvuje u radu Saveta za primenu mira. Međutim, za razliku od zapadnih država, Rusija želi da se Dejtonski sporazum poštuje.
„Ono što je možda i paradoksalno je da je, vezano za rezoluciju o Srebrenici i stanje u BiH na pretposlednjem i poslednjem zasedanju Saveta bezbednosti, stalni predstavnik Rusije na mnogo razložniji način opservirao situaciju u BiH nego što to rade oni koji sede u Sarajevu – pri tome mislim i na strane predstavnike koji su prisutni kroz različite međunarodne organizacije i diplomatska predstavništva, ali i na političke aktere u BiH“, zaključuje Šolaja.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. - Sputnik Srbija, 1920, 07.06.2024
REGION
Dodik: Referendum o nezavisnosti Republike Srpske će biti održan, moguće ujedinjenje sa Srbijom
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala