Maske su konačno pale: Metod Zapada je - terorizam
© Foto : Youtube/CGTN na russkom/Printscreen
Pratite nas
Zapadne zemlje obustavljaju istragu o sabotaži gasovoda Severni tok da se ne bi došlo do nalogodavaca. Maske su nakon ovoga pale, a terorizam je postao metod za realizaciju geopolitičkih ciljeva zapadnih centara moći, koji su veći i od država.
Ovako dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci Predrag Ćeranić komentariše za Sputnjik vest da je Generalno tužilaštvo Rusije uputilo Vašingtonu i Berlinu ponovljeni zahtev za istragu terorističkih napada na gasovode Severni tok 1 i 2.
Novi zahtev za istragu rusko tužilaštvo uputilo je i nadležnim organima Francuske i Kipra.
Centri moći koji su nekad iznad tih država koje treba da sprovedu istragu o terorizmu, često su bahati, a pogotovo kada je odnos prema Rusiji u pitanju. Istrage o sabotaži Severnog toka 1 i 2 se prekidaju i obustavljaju, da se ne bi došlo do nalogodavaca.
Međunarodna konvencija o borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma, kao i uopšte međunarodno pravo, kako ističe Ćeranić, više ne postoje.
On tvrdnju da zapadne zemlje podržavaju, iniciraju ili finansiraju međunarodni terorizam ocenjuje kao realnu i tačnu.
Terorizam je shvaćen kao efikasno sredstvo kažnjavanja targetirane zemlje kako bi se ili promenila vlast, ili postigli neki drugi politički ciljevi, konstatuje Ćeranić.
Ko koči istragu o sabotaži Severnog toka?
Prema rečima Ćeranića, SAD, Nemačka, Francuska i Kipar su potpisnice Međunarodne konvencije o borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma, a istovremeno izbegavaju da ispune obaveze po pitanju saradnje sa Rusijom.
Otvaranje vojnih ili policijskih istraga, kaže on, dovodi ih u rizik i da neki savesni inspektori koji žele da „isteraju stvari na čistac“ zaista i dođu do nalogodavca, odnosno do istine, koja je različita od onog kako se zvanično predstavlja. Naš sagovornik podseća na sve laži koje su plasirane oko napada na Severni tok, poput onih da su sabotažu izveli Ukrajinci. Čitavu stvar je obesmislio, objašnjava Ćeranić, predsednik Rusije sa dva pitanja – ko je to tehnički mogao da uradi i kome je to u interesu.
Dakle bahatost i stigmatizacija Rusije njima daju za pravo da se tako ponašaju, odnosno da obustave sve istrage, a paradokaslno označe Rusiju kao terorističku državu itd. Pogledajte samo ponašanje prema Rusiji od početka Specijalne vojne operacije – gašenje ruskih medija, ruskih škola i svega onoga šta upućuje na jednu viševekovnu civilizaciju i kulturu.
Sponzori terorizma
© Sputnik / Vitalij Podvicki
Rusija je, kaže on, prinuđena da se sama snalazi i sprovodi sopstvenu istragu u onoj meri u kojoj je to moguće, a moguće je samo na njenoj teritoriji. Sve što je izvan teritorije Rusije nije izvodljivo bez podrške zemlje koja bi mogla imati više informacija.
Definicija terorizma
Ćeranić objašnjava da u teoriji fenomena terorizma preovlađuje gledište da postoje dve vrste terorizma. Jedan je onaj koji se dešava uz podršku zapadnih centara moći i neke bolje organizovane obaveštajne službe, a drugi je posledičan i do njega dolazi kada „domaći zaluđenici“, ne posmatrajući širi kontekst, ili želeći da ga iskoriste, na svoju ruku preduzmu određene akcije.
Sve napade koji su vezani za Rusiju, uključujući i ove koji se tiču Severnog toka 1 i 2, Ćeranić svrstava u prvu kategoriju terorističkih napada, odnosno u one koji su sprovedeni uz međunarodnu asistenciju. Sa druge strane, poređenja radi, terorističke napade u, na primer, Bosni i Hercegovini, smestio bi u drugu kategoriju, odnosno napade koji su počinili pomenuti „domaći zaluđenici“.
Sve ovo šta se dešavalo vezano za Rusiju, a u kontekstu terorističkih napada, nije bilo moguće izvesti bez aktivnog učešća „sa strane“. Mislim da su ih Ukrajinci i pohvalili nakon napada na Dariju Duginu, na Vladlena Tatarskog, pa i na Zahara Prilepina. Ukrajina sama nema tako moćnu organizaciju, niti tako jaku obaveštajnu podršku, da tu vrstu napada samostalno sprovede, bez podrške neke od zapadnih službi koje su kadre da to izvedu, uveren je Ćeranić.
Naš sagovornik zaključuje da je terorizam, kako ga shvataju određeni centri moći na Zapadu, način za realizaciju njihovih političkih i geopolitičkih ciljeva, a u cilju izazivanja straha i panike, kako bi se onaj protiv koga je terorizam usmeren naterao na drugačiji vid ponašanja.
Pogledajte i:
