00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
Specijalna operacija u Ukrajini
Sve o specijalnoj vojnoj operaciji Rusije za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

Igranje vatrom: Ko sme da napadne Rusiju

© Sputnik / Oksana Džadan / Uđi u bazu fotografijaVojne vežbe NATO-a u Letoniji
Vojne vežbe NATO-a u Letoniji - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2024
Pratite nas
Za Ukrajinu je zabrana napada zapadnim oružjem na teritoriju Rusije odavno prestala da važi, tako da su besmislene diskusije na Zapadu o ukidanju te zabrane. Ipak, takvo ponašanje određenih zapadnih zemalja se može okarakterisati kao „igranje vatrom“.
Eksperti ističu da svojim političkim izjavama zapadne zemlje žele da kompenzuju nemogućnost da preokrenu tok sukoba u korist Kijeva.
„Ukrajina neće čekati komandu ili dozvolu, oni već koriste zapadno oružje za napade na našu teritoriju. Zato ne treba čekati njihove odluke, mi treba da oslobodimo te ukrajinske regione, da stvorimo bezbednosne zone odakle dolaze pretnje, odakle nas gađaju. Mislim da na tome već i radimo“, kaže ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Oko deset evropskih zemalja je odobrilo Ukrajini da izvršava napade na rusku teritoriju: Velika Britanija, Francuska, Poljska, Švedska, Češka, Finska, Holandija i baltičke države - Litvanija, Letonija, Estonija. Međutim, ministri odbrane zemalja Evropske unije, iako su većali o ovom pitanju, nisu mogli da postignu konsenzus. Protiv su, recimo, Mađarska, Španija, Italija i druge.
Za sada samo tri zemlje snabdevaju Kijev oružjem većeg dometa: Sjedinjene Države, Francuska i Velika Britanija. Amerika je isporučila Kijevu rakete dugog dometa „atakams“. Velika Britanija – „storm šedou“, a Francuska krstareće rakete „skalp“.
Njihov domet je od 150 do 300 kilometara, što im omogućava da gađaju ciljeve na značajnoj udaljenosti od linije fronta, odnosno u dubini ruske teritorije.
Te rakete su već korišćene za gađanje ciljeva u Sevastopolju i na Krimu, koje doduše Kijev i zapadni saveznici smatraju delom Ukrajine, dok su za raketiranje Belgoroda korišćene rakete koje se lansiraju iz američkih sistema „himars“.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da „Ukrajina ima pravo“, između ostalog, i da napada vojne ciljeve na teritoriji Rusije, uz obrazloženje da „oružje koje je isporučeno Ukrajini nije više više zapadno, već ukrajinsko“. On je istakao da će se takve odluke donositi na nacionalnom nivou.

Raskol u Evropi oko gađanja ruske teritorije

Zapadni zvaničnici izjavama o napadima na rusku teritoriju destablizuju situaciju i izazivaju direktnu vojnu konfrontaciju sa Moskvom .
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da predsednik i vojska znaju mogući odgovor Rusije na napade na njenu teritoriju i preduzimaju odgovarajuće kontramere, dok je Vladimir Putin poručio da predstavnici zemalja NATO-a, posebno u Evropi, moraju biti svesni sa čime se igraju.
Očigledan je raskol u taboru ukrajinskih saveznika po ovom pitanju, a on se objašnjava činjenicom da razne zemlje različito procenjuju moguće rizike. Kao jaka komponenta odvraćanja, svakako, ostaje strah da bi upotreba takvog oružja mogla da izazove reakciju Rusije i da dovede do nepopravljive štete evropskim zemljama.
Diskusija oko ukidanja zabrane napada zapadnim oružjem na teritoriju Rusije dešava se u trenutku dok zapadni saveznici podgrevaju tenzije pretnjama o uvođenju svoje vojske u Ukrajinu i uvežbavaju izvođenje nuklearnih napada na rusku teritoriju u blizini granice. Međutim, Litovkin kaže da nema osećaj da je trenutno „vruća faza neizbežna“.
„Da je blizu – to je moguće, sve može da se desi. Ovde niko ne može ništa da garantuje, jer na Zapadu ima ‘ludih glava’ koje mogu da izazovu treći svetski rat. To je zaista tako. Ali, ipak mislim da ima više trezvenih, zdravomislećih ljudi, kojima je stalo do svog života, koji žele da žive i žele da im deca žive... Zato mislim da oni shvataju da je pokretanje trećeg svetskog rata sa nuklearnom raketnom silom kakva je Rusija, može skupo da ih košta“, kaže Litovkin.
Među zapadnim zemljama koje su odobrile Kijevu napade na Rusiju je i Kanada, a takođe je i američki predsednik Džozef Bajden dao „zeleno svetlo“.
Litovkin napominje da Sjedinjene Države koriste Ukrajinu za rat protiv Rusije, da bi oslabile i razbile Rusiju - ekonomski, finansijski, politički itd.
Osim toga, Zapad svojim izjavama pokušava da zastraši Rusiju i natera je da odustane od ostvarivanja svojih ciljeva u Ukrajini, ali to se nikada neće dogoditi, jer je za Rusiju ovo pitanje opastanka zemlje.
S druge strane, Zapad i ne može da isporuči Kijevu dovoljno oružja i da omogući svojim ukrajinskim saveznicima da se bore ravnopravno sa Rusijom, koja na frontu napreduje u svim pravcima.
Čak i zapadni eksperti priznaju da je Rusija potpuno u pravu kada kaže da će „svaki napad na svoju teritoriju s upotrebom zapadnog oružja smatrati napadom na RF te zapadne države“.
Mapa koja prikazuje Krim kao sastavni deo Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 24.05.2024
Specijalna operacija u Ukrajini
Vašington priznao da su Krim, Donjeck i Lugansk - Rusija
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala