https://lat.sputnikportal.rs/20240530/preti-otvorena-diktatura-brisel-na-korak-od-velike-sramote-zbog-cvrstog-stava-viktora-orbana--1172867489.html
Preti otvorena diktatura: Brisel na korak od velike sramote – zbog čvrstog stava Viktora Orbana
Preti otvorena diktatura: Brisel na korak od velike sramote – zbog čvrstog stava Viktora Orbana
Sputnik Srbija
Ako bi EU kaznila Mađarsku zbog Ukrajine tako što bi sprečila njene predstavnike da zauzmu visoke pozicije u briselskoj administraciji, bilo bi to na silu i uz... 30.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-30T22:23+0200
2024-05-30T22:23+0200
2024-05-30T22:23+0200
svet
svet
svet – politika
viktor orban
evropska unija (eu)
kazna
slobodan samardžić
aleksandar mitić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1e/1172905469_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_222c9d35a1948c2159290ccbc69e479e.jpg
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka, dr Slobodan Samardžić komentariše pisanje briselskog „Politika“, pozivajući se na neimenovane izvore iz sedišta EU, da se niz članica EU zalaže za „kažnjavanje“ Mađarske tako što bi sprečile njene predstavnike da zauzmu visoke pozicije u briselskoj administraciji.Poseban trn u oku briselskim birokratama, čini se, je aktuelni komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji. Međutim, pravi „krivac“ je politika Budimpešte prema nastojanjima Brisela da poveća podršku kijevskom režimu.Nemoguće je isključiti mađarsku iz institucija EU – osim silomPrema Samardžićevim rečima, prvo bi trebalo ispitati ko je pokrenuo inicijativu za kažnjavanje Mađarske. Jer, gledano formalno pravno, nemoguće je isključiti bilo koju državu iz organa EU. U slučaju Mađarske, radi se o srdžbi prema onima koji drugačije misle. U EU je zavladala neprirodna unisonost, kaže on.Ova država već je bila kažnjena i to finansijski – međutim, ta stvar bila je rešena kada je Budimpešta bila spremna da uloži veto na materijalnu pomoć Ukrajini – odmah joj je isplaćeno desetak milijardi evra iz evropskih fondova koji su joj pripadali.Pisanje „Politika“, ako je tačno, zvuči kao politička kazna za Budimpeštu, ali u EU ne postoji instanca koja bi takvu kaznu mogla da izrekne, ističe Samardžić.Takođe, Mađarsku je nemoguće isključiti iz Saveta ministara, osim ako se dokaže da država krši osnovna prava. Tako da svaka država mora da ima po jednog ministra u svakoj formaciji Saveta ministara.Mesta u Evropskom parlamentu mesta se dodeljuju prema stranačkim frakcijama, tako da gledano po redovnim putevima na kojima je bazirana EU, nemoguće je izolovati bilo koju državu, zaključuje Samardžić.Brisel želi da umanji mađarski uticajUz napomenu da scenario koji predstavlja „Politiko“ ne mora da bude verodostojan, dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu navodi da je za Brisel i vodeće zapadne države posebno problematično da Mađarska zadrži mesto komesara za proširenje, funkcije koju je do sada obavljao Oliver Varhelji.Vodeće članice Unije nisu toliko nezadovoljne Varheljijevim radom, koliko su nezadovoljne Orbanovim otporom, ne samo po pitanju Ukrajine, već i po drugim pitanjima. Zato nije čudno da se Mađarskoj ne da mesto komesara za proširenje.Sa druge strane, sasvim je sigurno da će briselska birokratija ići na to da se mađarska uloga u kreiranju evropske spoljne politike, a politika proširenja je njen važan element, u što je moguće višoj meri umanji.Evropske integracije nisu blokirali ni Varhelji, ni Orban, one su stale zbog nepostojanja političke volje ključnih država Unije da kandidati poput Srbije i drugih država regiona postanu članovi. Sa druge strane, odvija se proces koji je, prema Mitićevim rečima, neprihvatljiv, ali i Varhelji i Orban mu predstavljaju smetnju – Ukrajina se gura u proces evropskih integracija.Već odavno, mađarski premijer Viktor Orban protivi se proukrajinskoj politici briselske administracije, a kulminacija svega došla je ovih dana. Orban je 23. maja izjavio da se situacija u Ukrajini neće rešiti bez rusko-američkih pregovora, dan kasnije da se Evropa priprema za rat sa Rusijom i da Mađarska preispituje svoju ulogu u NATO-u, par dana posle toga da mu se diže kosa na glavi od misije NATO u Ukrajini, kao i da treba zaustaviti ratnu psihozu koja vlada u Briselu.Iz Brisela i država članica Unije koje podržavaju evropski angažman u Ukrajini i zalažu se za njegovo proširenje, na račun Mađarske stižu optužbe za opstrukciju ratnih planova. Ministarka spoljnih poslova Belgije Aja Labib rekla je da Budimpešta nastavlja da blokira vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od pet milijardi dolara. Labibova je to izjavila nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, koji, kako su preneli mediji, nije prošao bez teških reči na račun Budimpešte.Najglasniji u kritikama Mađarske je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koga je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto optužio za agresiju, nazvavši ga jednim od najratobornijih političara u EU.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240529/orban-eu-ima-moralnu-odgovornost-za-uvlacenje-ukrajine-u-sukob-bez-jasnog-plana--1172851351.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, viktor orban, evropska unija (eu), kazna, slobodan samardžić, aleksandar mitić
svet, svet – politika, viktor orban, evropska unija (eu), kazna, slobodan samardžić, aleksandar mitić
Preti otvorena diktatura: Brisel na korak od velike sramote – zbog čvrstog stava Viktora Orbana
Ako bi EU kaznila Mađarsku zbog Ukrajine tako što bi sprečila njene predstavnike da zauzmu visoke pozicije u briselskoj administraciji, bilo bi to na silu i uz kršenje zakona i ugovora EU. To bi bila velika sramota za pravni sistem EU. Ako bi se tako nešto dogodilo, EU bi se našla u situaciji koja bi pre podsećala na diktaturu, nego na demokratiju.
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka, dr Slobodan Samardžić komentariše pisanje briselskog „Politika“, pozivajući se na neimenovane izvore iz sedišta EU, da se niz članica EU zalaže za „kažnjavanje“ Mađarske tako što bi sprečile njene predstavnike da zauzmu visoke pozicije u briselskoj administraciji.
Poseban trn u oku briselskim birokratama, čini se, je aktuelni komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji. Međutim, pravi „krivac“ je politika Budimpešte prema nastojanjima Brisela da poveća podršku kijevskom režimu.
Nemoguće je isključiti mađarsku iz institucija EU – osim silom
Prema Samardžićevim rečima, prvo bi trebalo ispitati ko je pokrenuo inicijativu za kažnjavanje Mađarske. Jer, gledano formalno pravno, nemoguće je isključiti bilo koju državu iz organa EU. U slučaju Mađarske, radi se o srdžbi prema onima koji drugačije misle. U EU je zavladala neprirodna unisonost, kaže on.
„Velike i važne države diktiraju, male države slušaju i to je jedan odnos nejednakosti koji se polako prostire u EU već nekih desetak, dvanaest godina“, napominje on i dodaje da Mađarska predstavlja poseban slučaj.
Ova država već je bila kažnjena i to finansijski – međutim, ta stvar bila je rešena kada je Budimpešta bila spremna da uloži veto na materijalnu pomoć Ukrajini – odmah joj je isplaćeno desetak milijardi evra iz evropskih fondova koji su joj pripadali.
Pisanje „Politika“, ako je tačno, zvuči kao politička kazna za Budimpeštu, ali u EU ne postoji instanca koja bi takvu kaznu mogla da izrekne, ističe Samardžić.
„Jedini takav slučaj je da Evropski savet dođe do zaključka i utvrdi da se u nekoj od članica krše osnovna prava, pa on može da izrekne kaznu kvalifikovanom većinom. To ovde očigledno nije slučaj. Što se tiče mesta u institucijama EU, neke stvari su garantovane osnivačkim ugovorom. Recimo, članstvo u komisiji. Svaka država mora imati nekog komesara i niko ne može nikakvom odlukom da to onemogući, budući da je to ugovorna obaveza“, objašnjava on.
Takođe, Mađarsku je nemoguće isključiti iz Saveta ministara, osim ako se dokaže da država krši osnovna prava. Tako da svaka država mora da ima po jednog ministra u svakoj formaciji Saveta ministara.
Mesta u Evropskom parlamentu mesta se dodeljuju prema stranačkim frakcijama, tako da gledano po redovnim putevima na kojima je bazirana EU, nemoguće je izolovati bilo koju državu, zaključuje Samardžić.
Brisel želi da umanji mađarski uticaj
Uz napomenu da scenario koji predstavlja „Politiko“ ne mora da bude verodostojan, dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu navodi da je za Brisel i vodeće zapadne države posebno problematično da Mađarska zadrži mesto komesara za proširenje, funkcije koju je do sada obavljao Oliver Varhelji.
Vodeće članice Unije nisu toliko nezadovoljne Varheljijevim radom, koliko su nezadovoljne Orbanovim otporom, ne samo po pitanju Ukrajine, već i po drugim pitanjima. Zato nije čudno da se Mađarskoj ne da mesto komesara za proširenje.
„Ako Mađarska na tom mestu bude insistirala, to će dovesti do ozbiljnog sukoba na relaciji Brisel-Budimpešta. To će biti posebno teško pitanje, s obzirom da će Mađarska predsedavati EU tokom formiranja nove Evropske komisije, nakon nastupajućih izbora za Evropski parlament“, ističe Mitić i dodaje da sve to otežava šanse da se Mađarska u potpunosti izbaci iz igre.
Sa druge strane, sasvim je sigurno da će briselska birokratija ići na to da se mađarska uloga u kreiranju evropske spoljne politike, a politika proširenja je njen važan element, u što je moguće višoj meri umanji.
Evropske integracije nisu blokirali ni Varhelji, ni Orban, one su stale zbog nepostojanja političke volje ključnih država Unije da kandidati poput Srbije i drugih država regiona postanu članovi. Sa druge strane, odvija se proces koji je, prema Mitićevim rečima, neprihvatljiv, ali i Varhelji i Orban mu predstavljaju smetnju – Ukrajina se gura u proces evropskih integracija.
„U Briselu će se sasvim sigurno tražiti način da se od Varheljija i Orbana napravi neka vrsta krivaca za usporavanje evropskih integracija, pogotovo kada su u pitanju zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, ali, u suštini, to nema nikakvog smisla. Ono do čega će to dovesti je još veća konfrontacija sa Budimpeštom“, zaključuje on.
Već odavno, mađarski premijer Viktor Orban protivi se proukrajinskoj politici briselske administracije, a kulminacija svega došla je ovih dana. Orban je 23. maja izjavio da se situacija u Ukrajini neće rešiti bez rusko-američkih pregovora, dan kasnije da se Evropa priprema za rat sa Rusijom i da Mađarska preispituje svoju ulogu u NATO-u, par dana posle toga da mu se diže kosa na glavi od misije NATO u Ukrajini, kao i da treba zaustaviti ratnu psihozu koja vlada u Briselu.
Iz Brisela i država članica Unije koje podržavaju evropski angažman u Ukrajini i zalažu se za njegovo proširenje, na račun Mađarske stižu optužbe za opstrukciju ratnih planova. Ministarka spoljnih poslova Belgije Aja Labib rekla je da Budimpešta nastavlja da blokira vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od pet milijardi dolara. Labibova je to izjavila nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, koji, kako su preneli mediji, nije prošao bez teških reči na račun Budimpešte.
Najglasniji u kritikama Mađarske je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koga je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto optužio za agresiju, nazvavši ga jednim od najratobornijih političara u EU.
