Nasilni NATO manevar na teritoriji Srbije – „uporište“ protiv uticaja Rusije i Kine
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Glasanjem u Parlamentarnoj skupštini NATO kojom je tzv. Kosovo uznapredovalo od statusa posmatrača do pridruženog člana pokazuje da Zapad ne odustaje od strategije da po svaku cenu potvrdi državnost srpske pokrajine, smatra diplomata Zoran Milivojević.
Parlamentarna skupština NATO danas je izglasala unapređenje statusa tzv. Kosova od posmatrača do pridruženog člana te organizacije. Tokom glasanja uzdržano je bilo 14 članica, a jedino je Mađarska bila protiv.
Šta je strategija Zapada?
Potpuno je jasno da je glasanje u Parlamentarnoj skupštini NATO jedan segment u mozaiku i strategiji zapadnih centara moći da se tzv. Kosovo po svaku cenu potvrdi kao država, kaže za Sputnjik diplomata Zoran Milivojević.
Unapređenje statusa tzv. Kosova vezano je i za strategiju proširenja NATO na Zapadni Balkana, kao i želje da tzv. Kosovo bude jedan od važnijih segmenata Zapada i da se na taj način potvrde i nove granice na Balkanu, dodaje Milivojević.
A sve to je vezano za budući rasplet oko rata u Ukrajini i oko stvaranja jednog trans-atlantskog kruga u Evropi suprotstavljenoj Rusiji, smatra Milivojević.
„Prema tome, sve ono što je ranije zacrtano na ovaj način se realizuje. Tu se, naravno ignoriše međunarodno pravo do kraja, čak i statut sopstvene organizacije, mislim na NATO, koji podrazumeva članstvo samo država. Ovo je jasan signal da će NATO i zapadne sile nastaviti strategiju realizacije tih strateških ciljeva koji imaju svoje izvorište u NATO agresiji 1999. godine, a to je stvaranje novih granica na Balkanu, proširenje NATO i stvaranje novog političkog ambijenta u celom ovom krugu. To je ključna stvar i oni će to nastaviti i potpuno će ostaviti po strani i međunarodno pravo i Rezoluciju 1244 i sve ono što je relevantno za status Kosova i sa ciljem da to realizuju“.
Pokušaj „proterivanja“ Rusije i Kine sa Balkana
Glasanje u Parlamentarnoj skupštini NATO otvara pitanje daljeg delovanja Srbije u toj organizaciji jer je naprosto neprijatno da mi budemo u istoj organizaciji i na istom nivou kao i deo naše teritorije, ističe Milivojević.
Isto pitanje koje se postavilo u vezi sa članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope postavilo se i u Parlamentarnoj skupštini NATO i ovde se došlo do granice kad je na dnevnom redu samo prijem u punopravno članstvo, dodaje Milivojević.
„I to je realizacija onih ciljeva zapadnih sila da se preko organizacija koje oni kontrolišu potvrdi kosovska državnost, nametne silom geopolitički prostor Balkana sa novim granicama sa Srbijom bez Kosova i proširenim NATO u tom smislu. To je nekakav strateški cilj, a te organizacije su Savet Evrope, NATO i Evropska unija. I upravo prema tim organizacijama ignorišući i međunarodno pravo i statute tih organizacija pokušavaju to silom da nametnu i da na taj način stvaranjem novog političkog ambijenta Srbiju pod pritiskom da nateraju da prihvati tzv. realnost“.
U globalnom kontekstu koji se otvara sada kad je jasno da imamo suprotstavljene blokove i multipolarni svet i gde Zapad gubi globalnu suprematiju i dominaciju, jasno je da se na silu formiraju nove zone uticaja, dodaje Milivojević.
Zapad je u svoju zonu uticaja programirao balkanski prostor i namerava da ga ugradi u trans-atlantsku zajednicu ne bi li na taj način definitivno zatvorio taj prostor i onemogućio uticaj i prisustvo i Ruske Federacije i Kine, smatra Milivojević.
Pukotine u „jedinstvenom Zapadu“
Prema Milivojeviću, 14 uzdržanih članica uz Mađarsku koja je glasala protiv „pridruživanja“ tzv. Kosova, pokazuje da su članice NATO podeljene, da ne postoji jedinstvo u stavu, kao i da postoje ozbiljne geopolitičke dileme za budućnost same organizacije i njenog funkcionisanja.
„Ali to je refleks i onoga što viđamo na globalnom planu. Vidimo da postoje razlike između Evropljana i Amerikanaca oko nekih stvari, da postoje rezerve kod Evropljana vezano za pokušaj da se na silu stvori jedan potpuno novi geopolitički ambijent i da postoje rezerve oko daljeg raspleta i pokušaja da se nametne jedan koncept silom, po cenu stabilnosti i bezbednosti regiona, ali i po cenu ignorisanja i međunarodnog prava ali i statuta organizacije. To je suština i to polako dolazi do izražaja. To smo videli u savetu Evrope, to vidimo i na globalnoj sceni, recimo oko pitanja Palestine u UN ili ovo poslednje što je bilo vezano za rezoluciju o Srebrenici.“
A pukotine unutar zapadnog bloka nastaju vezano i za rat u Ukrajini i za položaj Evrope o čemu je već i francuski predsednik Emanuel Makron govorio za vreme Si Đinpingove posete, zaključio je Milivojević.
Pogledajte i:
