00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Potez Amerike koji neće naškoditi Rusiji, ali će uzdrmati svet

© Sputnik / Alekseй Filippov / Uđi u bazu fotografijaSAD i Rusija
SAD i Rusija - Sputnik Srbija, 1920, 19.05.2024
Pratite nas
Američka zabrana o uvozu ruskog uranijuma neće naškoditi Rusiji, jer će ova zemlja svoj obogaćeni uranijum preusmeriti na druge zemlje, ali će taj potez Sjedinjenih Država dovesti do skoka cena na tržištu, što znači da će Amerikanci istu stvar plaćati više, ocenjuju ruski eksperti.
Osim toga, Sjedinjene Države, kao rezultat svoje zabrane, rizikuju porast cena električne energije širom zemlje u narednih godinu ili dve, dodaju stručnjaci.
Drugim rečima, zabrana uvoza uranijuma iz Rusije pogodiće SAD, dok će Rusija sprovoditi svoje projekte u drugim zemljama.
I dosadašnja praksa je pokazala da je ruska ekonomija spremna za bilo kakve potrese, sankcije i izazove i da brzo odgovara na poteškoće, čak i izvlačeći iz njih dobit. Stručnjaci veruju da će tako biti i ovog puta.

„Mislim da su obe strane zapravo spremne za ovu zabranu. Ova zabrana neće odmah stupiti na snagu, nego tek 2028. godine. Do tada će kupovina biti moguća. Najverovatnije će cena za slične proizvode porasti, pa će kupci morati da potroše dodatni novac. U ovom slučaju, kupci su vlasnici američke nuklearne infrastrukture, civilne. Ali Rusija će takođe morati da uloži napore da preusmeri svoj izvoz i posebno će raditi sa zemljama u kojima gradi nuklearne elektrane. To su zemlje poput Egipta, Turske, Irana, Kine, Indije, Bangladeša. Rusija, takođe, planira da izgradi nuklearne elektrane u Belorusiji. Tržište će biti dovoljno veliko za ‘Rosatom’ i imaće gde da isporučuje obogaćeni uranijum“, kaže Stanislav Mitrahovič, vodeći ekspert Fonda nacionalne energetske bezbednosti i naučni saradnik Finansijskog univerzitetu pri Vladi Rusije.

Rusija je najveći strani dobavljač obogaćenog uranijuma u SAD, dok se ostatak uglavnom uvozi iz Evrope. Prema podacima američkog Ministarstva energetike, Moskva je isporučivala skoro četvrtinu obogaćenog uranijuma korišćenog u više od 90 komercijalnih američkih reaktora, što znači da ruski uranijum održava američke nuklearke.
Razlog zbog kojeg SAD i dalje kupuju obogaćeni uranijum od Rusije je konkurentna cena i činjenica da postoji samo jedna fabrika u Americi koja se bavi obogaćivanjem uranijuma, ali ona pripada evropskoj kompaniji Urenco i njeni kapaciteti ne zadovoljavaju potrebe američkog tržišta.

Šta, u stvari, želi Amerika

Svojevremeno su Sjedinjene Dražve zajedno sa Sovjetskim Savezom bile među svetskim liderima po proizvodnji uranijuma. Međutim, Sporazum o kupovini obogaćenog uranijuma između Rusije i SAD, nakon raspada Sovjetskog Saveza, omogućio je Moskvi da preuzme polovinu globalnog tržišta, dok su SAD u potpunosti prestale da se bave obogaćivanjem uranijuma.
U tom trenutku taj ugovor nije sasvim odgovarao Rusiji, jer je cena ruskog goriva bila niska, ali je on na mnogo načina doveo do propadanja američke industrije, pošto su američke nuklearne elektrane počele da kupuju jeftino rusko gorivo, a svoje fabrike da zatvaraju.
„Istorijski gledano, u Americi je postojala proizvodnja obogaćenog uranijuma, kao što je postojala i proizvodnja retkih metala i civilnih brodova. Mnogo toga je bilo u Americi. Međutim, tokom perioda globalizacije oni su od toga odustali, jer su smatrali da je lakše kupiti u drugim zemljama i da će tako naneti manju štetu životnoj sredini. Sada je period sankcionih ratova, posredničkih ratova i svakojakih drugih sukoba, a u toku je i deglobalizacija. Odnosno, svi pokušavaju da budu nezavisni od svojih bivših partnera. Zato Amerika sada pokušava da sama napravi obogaćeni uranijum i da ponovo proizvodi retke metale. Shodno tome, u ovome vide šansu da oduzmu priliku svom bivšem partneru tj. Rusiji da zaradi novac. Ali, kao što sam rekao, Rusija ima i druge partnere u ovoj oblasti i to je sasvim očigledno“, kaže Mitrahovič.
Međutim, Zakon o zabrani uvoza ruskog uranijuma, koji je potpisao američki predsednik Džozef Bajden, ima rupu ili „prozor mogućnosti“, jer će u naredne skoro četiri godine, do januara 2028., američko Ministarstvo energetike moći „u izuzetnim slučajevima“ da izdaje dozvole za uvoz iz Rusije i to ako nema drugih izvora snabdevanja, ili ako su takve nabavke u „nacionalnom interesu“.
Kompanija „Centrus enerdži“ već je najavila da će podneti zahtev za takvu dozvolu, a eksperti su sigurni da će i druge kompanije iskoristiti tu rupu u zakonu, kako bi stabilizovali buduće skokove cena na tržištu električne energije u zemlji, ali i zato što bi izgradnja novog lanca snabdevanja obogaćenim uranijumom potrajala godinama.
„Kao što sam rekao, za obnavljanje proizvodnje obogaćenog uranijuma u Americi je potrebno vreme. To se ne može učiniti brzo. I dok obnavljaju sopstvenu proizvodnju, nabavljaće robu iz Rusije“, ističe Mitrahovič.
Govoreći o posledicama američke odluke Mitrahovič kaže da će, osim poskupljenja, ona uticati i na „smanjenje stepena povezanosti svetske ekonomije“.
„Tržište će biti manje globalno povezano za slične proizvode. Odnosno, od kasnih osamdesetih, pa do 2010. živeli smo u periodu globalne ekonomije, kada se roba široke potrošnje mogla kupiti bilo gde u svetu, ako izuzmemo neke vojne proizvode. A onda je postalo jasno da je to opasno i da moramo sami to da proizvodimo, kako ne bismo došli u situaciju da isporuke budu prekinute. Tako svi u različitim zemljama sveta, uključujući i Ameriku ponovo pokušavaju da rade sami. Tržište će biti manje globalizovano i, najverovatnije, ako svaki blok zemalja bude pravio za sebe ‘osetljive’ vrste robe, onda će cena ovog proizvoda biti veća i biće manje mogućnosti za kupovinu na tržištu. Ja ovo nazivam smanjenjem stepena povezanosti svetske ekonomije. Ali to je bilo neizbežno s obzirom na pokušaje Zapada da vodi sankcione ratove i da se bavi drugim sličnim stvarima“, kaže ekspert.
Moskva ocenjuje da je teško biti konkurent ruskoj nuklearnoj industriji, jednoj od najnaprednijih u svetu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je dodao da Amerikanci, čim prestanu da budu konkurentni, ne prezaju ni od čega, uključujući i mere koje udaraju na sve norme i principe međunarodne trgovine. Kako je zaključio, tu se samo radi o nelojalnoj konkurenciji.
Kontejner sa heksafluoridom osiromašenog uranijuma   - Sputnik Srbija, 1920, 20.04.2024
RUSIJA
Najveći kupci ruskog uranijuma – Amerika i Kina
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala