Srpsko nacionalno blago koje zasenjuje strance – od turista do svetskih pop zvezda
© Momir Vladisavljević, ustupio Narodni muzej Srbije
Pratite nas
Zaljubljenici u umetnost hrle u muzeje u Beču, Parizu, Moskvi i drugim metropolama, željni da vide remek-dela velikana likovnog stvaralaštva. Neki, najčešće stranci, zaprepaste se, međutim, kada otkriju vrednu kolekciju Narodnog muzeja u Beogradu, koji uz bisere srpske i jugoslovenske umetnosti, čuva i dela svetskih majstora, poput Rubensa ili Pikasa.
Zbirku strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu čini 1.100 slikarskih i skulptorskih dela, nastalih od 14. do 20. veka, među kojima su radovi italijanskih majstora poput Karpača, Tintoreta, zatim dela Brojgela ili Rubensa, kao i radovi velikih imena evropske likovne umetnosti 19. i 20. veka, poput Kamija Koroa, Edgara Dega, Kloda Monea, Ogista Renoara, Pola Gonea, Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Vasilija Kandinskog, Marka Šagala.
Crtež kao srž svakog umetničkog dela
Evropska moderna umetnost predstavljena je i u okviru Zbirke crteža i grafika stranih umetnika, koja obuhvata više od 2.500 radova, nastalih od 16. veka do danas. Deo tog blaga predstavljen je na izložbi „Telo i prostori“, priređenoj povodom 180 godina postojanja Narodnog muzeja Srbije.
Do 25. avgusta žitelji i gosti srpske prestonice u prilici su da, pored stalne postavke, pogledaju i poseban izbor crteža najvećih imena evropske moderne umetnosti, od kojih su neki prikazani po prvi put.
„Imena je mnogo, a među njima su umetnici počev od Kamija Koroa, odnosno francuske barbizonske škole, preko francuskih impresionista i postimpresionista, do umetnika ruske i evropske avangarde, kao i umetnika koji su pripadali drugim školama, nemačkoj, bugarskoj, italijanskoj, i koji su manje poznati široj javnosti“, kaže u razgovoru za Sputnjik autorka izložbe Dragana Kovačić.
Prema njenim rečima, izložba je specifična upravo po tome što je u njenom središtu crtež, kao polazna tačka svakog umetničkog dela, prva misao, odnosno ideja iz koje se rađa umetnikova vizija, ali i kao celovito umetničko delo koje svedoči o vremenu i društvenim okolnostima u kojima je nastao.
Vinsent Van Gog, Pisac za stolom, 1882-1883.
© Veljko Ilić, ustupio Narodni muzej Srbije
Među izloženim delima su crteži koji su sada prvi put pred publikom, kao i mnogi koji decenijama nisu bili izlagani.
„Neki radovi nisu prikazani već 70 godina, recimo, crtež Vinsenta Van Goga, koji je videla publika širom sveta, ali ne i ovde. Pošto je Narodni muzej dugo bio zatvoren, nismo mogli da ga prikažemo. Crtež Kamija Koroa, koji je dobijen na poklon od Milice Zorić Čolaković, nije bio izložen od 1950. godine. Pisaroovi crteži, takođe, 40 godina nisu bili prikazani“, navodi Dragana Kovačić.
Prvi put će biti prikazani crtež nemačkog umetnika Adolfa Mencla, koji je, kako navodi naša sagovornica, kupljen posle Drugog svetskog rata od privatnog kolekcionara.
„Imamo i jedan veliki, monumentalni rad, zaista velikih dimenzija, crtež holandskih umetnika Edvarda Jurasa, reč je o sceni 'Smrt kralja Jorama'. Kada ga pogledate, ne možete da verujete da to nije slika, već samo crtež. Imamo i jedan crtež ispod kojeg smo stavili znak pitanja, jer nismo sigurni ko je autor. To je poklon našeg uglednog kostimografa Aleksandra Joksimovića, na njemu je jedan zastrašeni Pjero. Utvrdili smo da je autor najverovatnije italijanski umetnik Karlo Pelegrini. On je, takođe, prvi put pred našom publikom“, napominje Dragana Kovačić.
Šta je Brajana Ferija zaprepastilo u Narodnom muzeju
Prema rečima Dragane Kovačić, na kolekciju strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu najviše reaguju stranci, koji su iznenađeni njenim sadržajem, prevashodno zbog imena autora čija su dela zastupljena u njoj.
„Kada smo otvorili muzej, čuveni pop pevač Brajan Feri je bio kod nas u muzeju. On je ostao bez teksta kada je video našu kolekciju avangardne umetnosti. Toj kolekciji pripada, recimo, 'Kompozicija 2' Pita Mondrijana, prva njegova slika koja se našla u nekoj muzejskoj zbirci, a nama je stigla na poklon grada Amsterdama“, navodi Dragana Kovačić.
Ona napominje da Narodni muzej poseduje i mnogo dela, naročito starije umetnosti, koja zahtevaju dug proces konzervacije i restauracije, na čemu muzejski atelje predano radi.
„Čak su i mnoge naše kolege zapanjene našom stranom kolekcijom, a poslednji primer bili su muzealci iz Antverpena. Videli su delo flamanskog umetnika iz 16. veka Martena de Vosa, pred kojim su zanemeli. Reč je o zaista velikom, produktivnom umetniku s kraja 16. veka iz Antverpena. Čuvamo njegovo delo 'Adam i Eva' iz ciklusa 'Postanje sveta'. To je delo velikih dimenzija i nadam se da će uskoro biti završena konzervacija i da će publika moći da ga vidi. Uvek je to tako, ne očekuju to od naše kolekcije moderne umetnosti. Ipak smo mi za njih uvek bili provincija, a da se u jednoj provinciji nađe bogatstvo strane evropske umetnosti, to se zaista od nas ne očekuje“, kaže naša sagovornica uz ironiju.
Pablo Pikaso, Enterijer sa tri figure, 1926.
© Veljko Ilić, ustupio Narodni muzej Srbije
Kako su remek-dela svetske umetnosti stigla do „provincije“
Kada je reč o nastajanju zbirke dela strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu sve je počelo, kako kaže naša sagovornica, od Mihajla Valtrovića koji je bio na čelu te institucije krajem 19. i početkom 20. veka.
„Po obrazovanju je bio arheolog, ali je bio čovek zaista ogromnih, širokih vidika, izuzetno napredan, prosvećen. On je uspostavio kontakt s mladim umetnikom, Slovakom Bertoldom Lipajem, koji je bio državljanin Austrougarske, a boravio uglavnom u Severnoj Italiji, u Trstu. Bertold Lipaj je tokom nekoliko godina uspeo da u Beču, od raznih donatora, prikupi kolekciju evropskih umetnika starijeg perioda, 17. i 18. veka. Bertold Lipaj je uspostavio veze s bečkim bankarima i nekoliko uglednih biznismena je na poklon poslalo vredna dela. Tada su ovde stigle i neke grafike koje su sada poznate samo na osnovu spiskova iz arhive, pošto je muzej bio veoma oštećen tokom Prvog svetskog rata, 1914. godine“, navodi Dragana Kovačić.
Blago koje danas poseduje Narodni muzej u Beogradu stiglo nam je, napominje ona, zahvaljujući otvorenosti naših ljudi, mladih intelektualaca, prema Evropi.
„Iz takvih kontakata nam je stigla i zbirka Eriha Šlomovića, koja je i najveća kada je reč o modernoj umetnosti, ali nije jedina. Erih Šlomović je potekao s Dorćola, velika mu je želja bila da ode u Pariz, gde je uspostavio kontakt s Ambroazom Volarom. Šlomovič je bio svestan šta ima da donese u Beograd uoči Drugog svetskog rata i nije želeo da to završi u nekoj drugoj zemlji, iako je bilo bezbednije za sama dela. On je to sačuvao u Beogradu, ali je tragično stradao kao žrtva nacističkog terora. Jedno vreme je bio van Beograda, ali je razotkriven kao Jevrejin i on, njegov otac i brat su poginuli. Kasnije je ta zbirka imala svoj put, neki njeni delovi su danas u tami, ali je ona konačno 1949. godine završila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda i predata na čuvanje Narodnom muzeju. Mi i dan-danas označavamo radove koji potiču iz te kolekcije, čuvajući tako poštovanje prema Erihu Šlomoviću“, kaže Dragana Kovačić.
Iz kontakata s evropskim umetnicima nastala je i zbirka „Zenit“ Ljubomira Micića, koja je predata Narodnom muzeju i Narodnoj biblioteci Srbije 1981. godine, a koja sadrži vredna dela evropske avangarde. Vredna je i kolekcija Rastka Petrovića, zahvaljujući kome danas možemo da vidimo crteže Pita Mondrijana, Maksa Ernsta ili Žana Koktoa.
