https://lat.sputnikportal.rs/20240501/u-federaciji-bih-na-snagu-stupila-smitova-nametnuta-izmena-ustava-1171684847.html
U Federaciji BiH na snagu stupila Šmitova nametnuta izmena Ustava
U Federaciji BiH na snagu stupila Šmitova nametnuta izmena Ustava
Sputnik Srbija
U Federaciji BiH danas su stupile na snagu izmene Ustava tog entiteta koje je 27. aprila nametnuo Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog... 01.05.2024, Sputnik Srbija
2024-05-01T16:31+0200
2024-05-01T16:31+0200
2024-05-01T16:31+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
federacija bih
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/03/1128053412_0:0:2981:1677_1920x0_80_0_0_4fb5901b91ce26b223ef7e827490259b.jpg
Nametnute izmene nisu odmah stupile na snagu, već je kao rok određen 1. maj ove godine, ukoliko Parlament FBiH ne donese sam potrebne izmene.Nametnutim izmenama Šmita u aprilu prošle godine na 24 sata je suspendovan Ustav FBiH što je omogućilo formiranje federalne Vlade, ali i deo koji je trebalo da spreči mogućnost imenovanja Vlade FBiH što je bio slučaj u mandatu od 2018. do 2022. godine, piše Kliks.Nametnuta odredba u Ustavu FBiH omogućiće da jedan od potpredsednika, ako se u prva dva kruga ne postigne saglasnost predsednika i oba potpredsednika, može biti preglasan prilikom imenovanja vlade, uz jedan bitan uslov. A, to je da, ukoliko bi se to dogodilo preglasani potpredsednik može uložiti veto na tu odluku.U tom slučaju odluku o imenovanju Vlade bez potpisa jednog od potpredsednika morao bi potvrditi ne samo Predstavnički dom kao u prva dva kruga, već i Dom naroda većinskim glasanjem.Najvažnije je da protiv ne bi smelo biti 3/5 delegata (14 od 23) ni u jednom klubu konstitutivnih naroda u ovom domu.To je zapravo i najveća promena, jer bi stranci/koaliciji koja bi želela da zakoči imenovanje vlade kroz klubove konstitutivnih naroda trebalo umesto ranijih 13, 14 delegata. Time će onoj stranci koja „brani“ veto biti izazovno naći tih 14 delegata koji će u datom trenutku morati da glasaju protiv imenovanja Vlade.Neće, naime, biti dovoljno da 3/5 delegata ne glasa za imenovanje, već oni moraju glasati protiv da bi veto opstao.U slučaju da ni tada ne uspe imenovanje Vlade ponovo bi se tražila saglasnost predsednika i oba potpredsednika. Ukoliko Vlada opet ne bi bila imenovana Parlament Federacije i kantonalne skupštine će biti raspuštene.Nakon toga biće raspisani prevremeni izbori za Predstavnički dom i za kantonalne skupštine.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
federacija bih
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), federacija bih
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), federacija bih
U Federaciji BiH na snagu stupila Šmitova nametnuta izmena Ustava
U Federaciji BiH danas su stupile na snagu izmene Ustava tog entiteta koje je 27. aprila nametnuo Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika.
Nametnute izmene nisu odmah stupile na snagu, već je kao rok određen 1. maj ove godine, ukoliko Parlament FBiH ne donese sam potrebne izmene.
Nametnutim izmenama Šmita u aprilu prošle godine na 24 sata je suspendovan Ustav FBiH što je omogućilo formiranje federalne Vlade, ali i deo koji je trebalo da spreči mogućnost imenovanja Vlade FBiH što je bio slučaj u mandatu od 2018. do 2022. godine,
piše Kliks.
Nametnuta odredba u Ustavu FBiH omogućiće da jedan od potpredsednika, ako se u prva dva kruga ne postigne saglasnost predsednika i oba potpredsednika, može biti preglasan prilikom imenovanja vlade, uz jedan bitan uslov. A, to je da, ukoliko bi se to dogodilo preglasani potpredsednik može uložiti veto na tu odluku.
U tom slučaju odluku o imenovanju Vlade bez potpisa jednog od potpredsednika morao bi potvrditi ne samo Predstavnički dom kao u prva dva kruga, već i Dom naroda većinskim glasanjem.
Najvažnije je da protiv ne bi smelo biti 3/5 delegata (14 od 23) ni u jednom klubu konstitutivnih naroda u ovom domu.
To je zapravo i najveća promena, jer bi stranci/koaliciji koja bi želela da zakoči imenovanje vlade kroz klubove konstitutivnih naroda trebalo umesto ranijih 13, 14 delegata. Time će onoj stranci koja „brani“ veto biti izazovno naći tih 14 delegata koji će u datom trenutku morati da glasaju protiv imenovanja Vlade.
Neće, naime, biti dovoljno da 3/5 delegata ne glasa za imenovanje, već oni moraju glasati protiv da bi veto opstao.
U slučaju da ni tada ne uspe imenovanje Vlade ponovo bi se tražila saglasnost predsednika i oba potpredsednika. Ukoliko Vlada opet ne bi bila imenovana Parlament Federacije i kantonalne skupštine će biti raspuštene.
Nakon toga biće raspisani prevremeni izbori za Predstavnički dom i za kantonalne skupštine.
