00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Neočekivano otkriće: Na samo 1,9 svetlosnih godina od Zemlje skriva se ogromna crna rupa

Crna rupa - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2024
Pratite nas
Kosmički gledano samo „na korak“ od nas, astronomi su došli do neverovatnog otkrića - ušuškana u sazvežđu Akvila, samo 1,9 svetlosnih godina daleko od Zemlje, nalazi se crna rupa zapanjujućih razmera.
Sa neverovatnom, čak 33 puta većom masom od Sunca, Gaja BH3 je najmasovnija crna rupa zvezdane mase ikada identifikovana u našoj galaksiji. Ono što je posebno intrigantno je njena skromna priroda i tiho kruženje oko zvezde pratioca, bez privlačenja pažnje na sebe.
„To je vrsta otkrića koje se desi jednom u životu naučnika“, primećuje astronom Paskvale Panuco iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i član organizacije Gaja, prenosi Sajens alert.
Crne rupe zvezdane mase, nastale iz ostataka eksplozija supernove masivnih zvezda, obično su oko 65 puta veće od mase Sunca. Uprkos procenama koje sugerišu da bi ih u Mlečnom putu moglo biti do 100 miliona, one su i dalje neuhvatljive zbog nedostatka vidljive svetlosne emisije.
Astronomi se oslanjaju na indirektne metode da razotkriju ove kosmičke enigme, često posmatrajući neobična kretanja obližnjih zvezda uhvaćenih u gravitacionu zamku crne rupe. Gaja, svemirska opservatorija koja precizno mapira zvezde Mlečnog puta, igra ključnu ulogu u toj potrazi.
Od 2013. godine do danas Gajina precizna merenja pružaju neprocenjiv uvid u univerzum. Iako se četvrto objavljivanje podataka još čeka, otkriće Gaje BH3 bilo je previše značajno da bi se prećutalo, što je navelo astronome da objave svoja otkrića pre roka, što je i učinjeno objavljivanjem istraživanja u časopisu Astronomi & Astrofiziks.
Binarni sistem koji se sastoji od Gaja BH3 i njegove prateće zvezde nudi tragove o poreklu crne rupe. Posebne karakteristike zvezde, uključujući njenu starost i elementarni sastav, sugerišu složenu kosmičku istoriju koja je kulminirala stvaranjem supermasivne crne rupe.
Modeli sugerišu da je niska metalnost zvezde igrala ključnu ulogu u njenoj evoluciji, otvarajući put za stvaranje crne rupe tako neverovatnih proporcija.
Dok astronomi željno iščekuju dalja otkrića iz predstojećih izdanja podataka, otkriće Gaja BH3 služi kao primamljiv pregled kosmičkih čuda koja tek treba da se otkriju.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala