00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Šef čuvene ruske opere: Svetom zavladali bezumlje i izopačenost - uzdam se u Rusiju! /video/

© Arhiva MadlenianumaRuski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov
Ruski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov - Sputnik Srbija, 1920, 16.04.2024
Pratite nas
Svi ratovi nekada počnu i nekada se završe. Uveren sam da ćemo naći snagu da razumemo svog neprijatelja, a i on nas. Moramo se suprotstaviti bezumlju koje je nastalo jer je neko pomislio da može sve, a da drugi ne mogu ništa. Verujem, ipak, da Rusija neće dozvoliti svetu da utone u potpunu izopačenost, kaže za Sputnjik reditelj Jurij Aleksandrov.
Dobro znan beogradskoj publici, umetnički rukovodilac Opere Sankt Peterburga Jurij Aleksandrov, ponovo je doputovao u srpsku prestonicu povodom koncerta „Svetski operski hitovi“ koji će 17. aprila biti održan u Opera-teatru „Madlenianum“ u Zemunu.
Solisti Opere Sankt Peterburga izvešće najpopularnije arije i duete iz opera Verdija, Donicetija, Rosinija, Bizea, Mocarta, Rahmanjinova i drugih kompozitora, pod dirigentskim vođstvom Maksima Valjkova.
Pred beogradskom publikom nastupiće solisti Larisa Pominova, Sofija Nekrasova, Valerij Kaula, Aleksej Pašijev, Evgenije Kravčenko i Vladislav Mazankin. Gosti iz Rusije prethodno su, prvi put, nastupili i pred publikom iz Banjaluke.
„Reč je o najpoznatijoj svetskoj muzici, mada će se čuti i ponešto iz naših poslednjih premijera. Recimo, postavili smo Bizeovu operu 'Ivan Grozni' i pesma Bulgarina je veoma efektna. Ona će u izvođenju Larise Pominove odlično zvučati. Sve u svemu, to je poklon publici - ono što obično poslužuju kao dezert. Karte su rasprodate za pet dana, što znači da nas se sećaju, a to je veoma važno. Čovek se odlikuje upravo sećanjem. A mi imamo veliku istoriju prijateljstva, razumevanje među narodima i među pozorištima“, kaže Aleksandrov u razgovoru za Sputnjik.
Vi to zovete narodnom diplomatijom? Da li ona funkcioniše danas?
- Funkcioniše, posebno u ovim teškim vremenima, jer se mi suprotstavljamo profesionalnim političarima koji onemogućavaju prijateljstvo naroda. To je istina. I zbog toga je naš dolazak veoma važan. Država nas je uvek slala na ne baš lagane turneje, u Estoniju, Poljsku, Letoniju. I tamo imamo veoma mnogo prijatelja. Nažalost, sada se situacija ozbiljno promenila, ali uveren sam da će sve to biti završeno. Svi ratovi nekada počnu i nekada se završe. I uveren sam da ćemo ipak naći u sebi snagu da razumemo svog neprijatelja, a i neprijatelj mora razumeti nas. I moramo postići konsenzus. A muzika i teatar daju mogućnost da se zbližimo i da malo porazmislimo o duši.
Imate li kontakte s kolegama iz Evrope, iz evropskih gradova u kojima ste nastupali?
- Veoma mnogo. Oni su užasnuti. Užasnuti su zbog onoga što se događa, ne razumeju to. Ja sam u Poljskoj postavio Mocartovu operu „Otmica iz saraja“, s istaknutim poljskim umetnikom Pavelom Dovžickim. On ne razume zbog čega se to događa, odakle je sve to došlo... Ali, mi razumemo odakle je došlo. I s tim nešto treba činiti. I zbog toga ja insistiram na najtežim gostovanjima jer je to takođe misija našeg teatra. Naš teatar nije samo pozornica, nego i škola. Škola profesionalizma, estetizma, ali i građanska škola. Jer kod nas su veoma mladi izvođači. I, naravno, njihov mozak još nije nabaždaren na probleme. Oni žive za muziku, za nekakve svoje želje. A razumeti situaciju i imati nekakav građanski stav veoma je važno. Zbog toga ja sve vreme radim s njima i u tom smislu. I to daje rezultat.
A kako ovo vreme utiče na te mlade ljude? Vidite li razliku među umetnicima koji su počinjali pre 10 ili 20 godina i ovim današnjim? I to ne samo u smislu rata i svih promena koje se događaju na društvenom planu, nego i ako se imaju u vidu tehnološke promene. Kako sve to utiče na mlade ljude?
- Mi još nismo stigli do veštačke inteligencije, hvala bogu! Ipak, inteligencija se veoma teško osvaja. Vokalista je pre svega glas. A mnogi imaju pomalo usko shvatanje: ako ima glasa, sve je u redu. Danas se sve promenilo. Publika se pomenila. Više joj nije dovoljan samo glas. Ona želi inteligentnu predstavu. Predstavu koja će je dirnuti, uzbuditi. Koja će izazvati nekakvu reakciju, suze - usled kontakta s nečim velikim. A danas se, naravno, promenila i umetnička sredina. Umetnici su postali mnogo pokretniji. U glavi imaju kompjuter. Dok su se pevači ranije dugo razvlačili, sada je talentovanom čoveku dovoljno reći dve reči i on odmah razume i ide u neophodnom pravcu. Potrebno je vaspitavati mlade ljude, jer naše pozorište i jeste sazdano na ogromnom radu. Pred svaku predstavu, čak i pred one koje su na repertoaru 20 godina, mi imamo rediteljsku probu, pevačku probu, orkestarsku probu, a potom izlazak na scenu, svaka predstava je kao ispit. Novi pevači razumeju koliko je to ozbiljan rad. Mnogi su naučili da prosto počnu da pevaju, a to se često događa u našem žanru. To devalvira neke vrednosti.
Ovo vam je šesti put da dolazite u Beograd, a u Banjaluci ste pre dva dana nastupali prvi put. Kakvi su Vam utisci iz tog grada i s tog gostovanja i da li je bilo reči o nekoj budućoj saradnji?
- Video sam tamo izuzetnu publiku. Aplaudirali su nam stojeći. Naši umetnici su se veoma trudili i to se publici dopalo. Saradnju je pokrenulo rukovodstvo teatra i veoma mnogo su govorili o tome da bi želeli da naprave muzičko pozorište. Ja sam im rekao da ću im pomoći, mada mi je jasno da je to veoma teško, veoma skupo, veoma naporno i čak u nekom smislu nezahvalno. Jer, da bi se dobio ozbiljan rezultat potrebno je uložiti veoma mnogo napora. Odjednom se ništa ne može postići. Ali sve što mogu da učinim da pomognem – učiniću, jer publika to očekuje. Obećali smo da ćemo im biti prijatelji.
A što se tiče vaših budućih planova, pored novog zdanja kojim proširujete svoj izvođački prostor, šta novo spremate kada je reč o predstavama i možemo li vam se nadati na jesen, na primer?
- Možda, to zavisi od Boga, ali i od rukovodstva. Ako se oni dogovore, Andreja Rackov i Evgenije Sergejevič, meni će biti zadovoljstvo. Ja se ovde osećam dobro. Ograničio sam broj svojih režija jer imam veoma mnogo toga da radim u pozorištu. Ipak, naš poslednji rad je bio vrlo zapažen. Opera Hajnriha Maršnera „Vampir“, ne izvodi se nigde u Evropi. To je bio omiljeni Betovenov učenik. Napisao je predivnu operu, veoma savremenu. Tema vampirizma danas je veoma popularna. Ipak, veoma je složeno napisana.
Kako birate te predstave? Sećamo se „Fausta“ Šarla Gunoa kog ste izvodili ovde u Beogradu, bilo je i drugih predstava. Zbog čega „Vampir“, „Ivan Grozni“, „Faust“? Da li to diktira vreme?
- „Ivan Grozni“ je ruska tema. I veoma je interesantna ta opera, jer se Ivan Grozni obično tumači kao razvratni starac s grbavim nosom. A ovo je opera o mladom Ivanu Groznom. O zaljubljenom čoveku, zaljubljenom do ludila u devojku koju je ukrao s Kavkaza. Priča je izmišljena, ali je veoma pogodna za operu. I ima masovne scene, horske deonice, a sve to ostavlja izuzetan utisak. Možda ćemo je dovesti i izvesti je ovde. I „Vampira“ bismo veoma voleli da prikažemo. Veoma smo zadovoljni tim radom. Ja zahtevam da umetnici pevaju na svim jezicima. Britna pevamo na engleskom, italijansku operu na italijanskom, francusku na francuskom, nemačku na nemačkom. Zato što to razvija njihov intelekt. Sasvim nedavno smo postavili operu „Elektra“ Riharda Štrausa. I to je veoma važno, da mladi umetnici vladaju svim pravcima. To je osnovni zadatak, jer dobar glas je ono što je dao Gospod. A sve ostalo je – rad, rad, rad.
Kada ste bili ovde 2021. godine rekli ste da se narod plaši rata. I on se, nažalost, dogodio. Kako vidite ovo vreme, ovaj trenutak?
- Činimo sve da bude bolje. Činimo sve. Jer mislim da je danas potrebno suprotstaviti se bezumlju.
A u čemu je suština tog bezumlja? Zašto se to pojavilo?
- Pojavilo se zbog toga što je sve dozvoljeno. Znate, neko je pomislio da može sve, a drugi ne mogu ništa. To je ona zlosretna zlatna milijarda o kojoj govore. Ja bih se, verovatno, našao u toj zlatnoj milijardi, ali meni ona nije potrebna. Moja publika je mnogo šira. Zbog toga se, naravno, vodi rat, ali to čak i nije rat za teritorije nego za prevlast. Nužna je vladavina. Nužan je diktat. Kod mene u teatru takođe vlada diktatura. Ja sam diktator, ali dobrovoljni. Nikoga ne primoravam da radi sa mnom. Ako vam nije interesantno sa mnom, ceo svet je pred vama. Opremljeni ste, talentovani ste, možete kuda hoćete. Samo napred. A kada mi kolege kažu da je neko otišao u Metropoliten, u Marijinski teatar, ja kažem da je to sreća jer oni ne padaju nego uzleću. Zadatak je da im se da snaga, krila, kako bi otišli dalje. U talentu oni ne oskudevaju. Zbog toga se moramo boriti protiv ovog nasilja koje je posledica potrebe da se vlada. Teatar koji danas radi već 36 godina tek u poslednjih šest, sedam godina daje one rezultate koje sam postavio kada sam počinjao. To je veoma teška istorija. Mnogi nisu izdržali, mnogi su odustali, jer postoji plafon koji se mora probiti svojom glavom. Ili puzati kao rob. Mislim da Rusija ipak neće dozvoliti svetu da utone u potpunu izopačenost. Ja ipak verujem u pravoslavlje.
Ruski reditelj Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere Sankt Peterburga - Sputnik Srbija, 1920, 24.06.2021
Jurij Aleksandrov: Ne damo svoju rusku dušu u ime stomaka! /video/
Ruski pozorišni reditelj Jurij Aleksandrov - Sputnik Srbija, 1920, 14.11.2020
Diplomatija je umrla, svi strahuju od rata
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala