Đorđu Matiću uručena nagrada „Momo Kapor“: Bilo je mnogo slavnijih laureata, ali srećnijeg nije
© Tanjug / Marko ĐokovićĐorđe Matić
© Tanjug / Marko Đoković
Pratite nas
Nagrada za književnost „Momo Kapor“ uručena je danas piscu Đorđu Matiću za roman „Nitokuda s ljubavlju“na svečanosti u Skupštini grada Beograda.
Predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Momčilo Momo Kapor“ akademik Matija Bećković uručio je Matiću plaketu od srebra sa motivom školice, a novčani iznos od 250.000 dinara direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste banke Aleksandra Kosanović Strižak.
Matić je zahvalio žiriju istakavši da mu nagrada „Momo Kapor“ predstavlja „beskrajnu čast i zadovoljstvo“ i primetio da je „ovde bilo mnogo slavnijih laureata, ali srećnijeg i radosnijeg nije bilo“.
Laureat je rekao da do sada nije dobio „ni pohvalu za pismeni rad u školi“, ali smatra da je nagrada „Momo Kapor“ njega čekala u trenutku kada se navršava 40 godina od kada je objavio svoj prvi tekst - recenziju koncerta dva zagrebačka benda:
„U ono vreme za mene su postojala trojica ljudi koji nisu bili rokeri, ali smo ih tako doživljavali. Jedan je bio Arsen Dedić (1938-2015), drugi Igor Mandić (1939-2022), a treći Kapor. Momu nisam poznavao lično, ali je njegova književnost oduvek sa mnom“.
© Tanjug / Marko ĐokovićĐorđu Matiću uručena nagrada „Momo Kapor“
Đorđu Matiću uručena nagrada „Momo Kapor“
© Tanjug / Marko Đoković
Prvi Matićev roman „Niotkuda s ljubavlju“ koji je između ostalog i posveta njegovom rodnom Zagrebu, objavljen 2021. u Hrvatskoj a prošle godine i u Srbiji, naišao je na veliko interesovanje čitalaca od Vardara do Triglava.
„Bilo je vreme da Zagreb dobije jedan roman takve vrste, posebno od čoveka koji je tolike godine bio emigrant. Roman je dobio veliku pažnju iz najboljih književnih, odnosno šire kulturnih razloga, pošto donosim zlatno vreme zagrebačkog novog vala i kulture spajajući to sa tradicijama Zagreba, Hrvatske, odnosno Jugoslavije. Najveća čast koju sam doživeo je što je legendarni Igor Mandić pred smrt napisao jedan panegirik od teksta o romanu. Mislim da mu je to poslednji tekst književne kritike“, rekao je Matić ranije za Sputnjik.
Zadovoljan i prijemom romana i u Srbiji ali i na širem području nekadašnje SFRJ do sad je održao oko 20 promocija od Vardara do Triglava:
„Bez obzira na daljinu i sve podele koje smo imali u međuvremenu, ljudi odlično hvataju reference, razumeju o čemu se tu radi iako je knjiga u nekim elementima vrlo zagrebačka. Svugde je različita publika, ali ljudi hvataju iste stvari, iste reference ali ih različito tumače. Oduševilo me koliko se ljudi seća nekih pojmova i ličnosti koje sam stavio u roman za koje nisam mislio da će ih se sećati“.
© Tanjug / Marko ĐokovićProsečan čitalac ne bi našao sličnosti u Kaporovim i Matićevim delima, ali su oba pre svega duboko odani svojoj kulturi
Prosečan čitalac ne bi našao sličnosti u Kaporovim i Matićevim delima, ali su oba pre svega duboko odani svojoj kulturi
© Tanjug / Marko Đoković
Odluku da nagrada „Momo Kapor“ pripadne Matiću jednoglasno je doneo žiri u kome su bili Muharem Bazdulj, Radmila Stanković i Vule Žurić, koji je ocenio da prosečan čitalac ne bi našao sličnosti u Kaporovim i Matićevim delima, ali su oba pre svega duboko odani svojoj kulturi:
„Ta kultura se u najvećoj meri preklapa i kroz visoku kulturu i kroz ono što bismo mogli nazvati kulturom svakodnevnog života. Matić je veliki deo života proveo u egzilu, Kapor (1937-2010) je bio svetski putnik. Nisu bili ‘provincijalci’, ali nisu bili ni naličje istog novčića - naivni adoratori svega tuđeg i dalekog“.
Svečanosti kojom je obeležen i dan Kaporovog rođenja, prisustvovali su njegova supruga Ljiljana Kapor, članovi žirija i brojni prijatelji pisca i slikara.
Pogledajte i: