https://lat.sputnikportal.rs/20240406/nato-clan-5-i-solcovanje-olafa-solca-da-li-ce-nemacka-ostaviti-francusku-na-cedilu-u-ukrajini-1170788520.html
NATO član 5 i „šolcovanje“ Olafa Šolca: Da li će Nemačka ostaviti Francusku na cedilu u Ukrajini
NATO član 5 i „šolcovanje“ Olafa Šolca: Da li će Nemačka ostaviti Francusku na cedilu u Ukrajini
Sputnik Srbija
Zbog greške računovodstva Bundestaga poslanike nemačkog parlamenta je 1. aprila dočekala neprijatna šala: plate za mart kasne. Ali je zato tačno na vreme... 06.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-06T22:35+0200
2024-04-06T22:35+0200
2024-04-06T22:35+0200
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
rusija
nato
ukrajina
emanuel makron
olaf šolc
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/05/1170789580_0:68:3073:1796_1920x0_80_0_0_e13054e00b89fe04e3aebf162dbba471.jpg
To je, izgleda, odgovor nemačkog kancelara Olafa Šolca na pretnje francuskog predsednika Emanuela Makrona upućene predsedniku Rusije Vladimiru Putinu o slanju vojske u rat koji NATO protiv njega vodi preko Ukrajine. I to je ono što će Ana Palasio, bivša španska ministarka spoljnih poslova koja je sad i više od toga, prezrivo nazvati šolcovanjem…Srce paktaFamozni član 5 Povelje Severnoatlantskog saveza, elem, NATO opisuje kao „samo srce“ pakta koje „povezuje njegove članove, obavezuje ih da brane jedni druge i uspostavlja duh solidarnosti unutar alijanse“ – tako što kaže da se „oružani napad na jednu ili više njih (…) ima smatrati napadom na sve njih“ pa one stoga treba i da priskoče u pomoć „onako kako nađu za shodno, uključujući i upotrebu oružane sile“. Te su Severna Makedonija ili Estonija u obavezi da brane, na primer, i Veliku Britaniju, Bugarsku ili pomenutu Francusku.Upravo taj je detalj sad i naročito aktuelizovan nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron pripretio slanjem svoje vojske u Ukrajinu da ratuje protiv Rusije i pokušao da postavi svoje crvene linije oko Kijeva i Odese, da bi zatim na državnoj televiziji čak počeli da razrađuju i planove o raspoređivanju francuskih snaga duž Dnjepra ili na granici Ukrajine i Belorusije. Dok je, znatno ozbiljnije, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin opomenuo da Francuska već i priprema kontingent snaga za slanje u Ukrajinu, koji bi u početnoj fazi činilo oko 2.000 vojnika, da bi nekoliko dana kasnije portparolka Ministarska spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova obavestila rusku i svetsku javnost da će već tokom ovog meseca, aprila, u tu svrhu biti spreman prvi kontingent koga će činiti 1.500 francuskih vojnika za rat protiv Rusije.Kao da su zaboravili šta je bilo s prethodnim kontingentom, a upravo je ovih dana, krajem marta, obeleženo 210 godina od ulaska ruskih trupa u Pariz pošto je invazija Napoleona Bonaparte završila u kontra smeru…Izveštaj BundestagaIz svih tih razloga je poslanica opozicione Alternative za Nemačku (AfD) Beatriks fon Storč i postavila pitanje nadležnim službama Bundestaga o obavezama Nemačke prema Francuskoj u slučaju njene direktne vojne avanture u Ukrajini. Odgovor ne predstavlja samo pravno tumačenje člana 5 Povelje NATO-a, već liči i na politički stav vladajuće koalicije, imajući u vidu kako je izveštaj brže-bolje preventivno dojavljen medijima i pre nego što je formalno predstavljen samim članovima Bundestaga.Ključna rečenica: „Ako se vojska NATO članice uključi u kolektivnu samoodbranu u korist Ukrajine u postojećem konfliktu (Rusije i Ukrajine), i bude napadnuta od strane druge učesnice u konfliktu tokom borbi u zoni konflikta, onda to ne predstavlja slučaj obuhvaćen članom 5 Povelje NATO-a.“Prostije rečeno, Nemačka neće (direktno) u rat protiv Rusije kao što mašta francuski predsednik. I zato i ne čudi nezadovoljno gunđanje duboke (NATO) države u liku Španjolke Ane Palasio koja je špansko Ministarstvo inostranih poslova zamenila pozicijama, pored ostalih, u upravi kompanije pokojne Madlen Olbrajt („Olbrajt Stounbridž grup“) i u glavnom NATO tink-tenku, Atlantskom savetu u čijem bordu direktora uz nju sedi i nekolicina bivših direktora CIA.Zamerke Ane PalasioSa tog mesta, dakle, Ana Palasio ukazuje na termin šolcovanje koji znači „iskazivanje dobrih namera samo da bi se potom pronašao bilo kakav zamislivi izgovor kako bi se odložilo ili sprečilo sprovođenje (tih namera)“.„Šolcovanjem niko nije pogođen više od Ukrajine“, piše Palasio i ukazuje na primere tenkova „leopard 2“, koji su isporučeni tek posle dugog odlaganja, i „taurus“ raketa dugog dometa koje (još) nisu isporučene. A pritom iz Nemačke stižu i zabrinjavajuće vesti da kompanija koja ih proizvodi, MBDA, više neće da ih proizvodi jer ih vlada nije ni poručila.Otuda i optužba Ane Palasio i duboke države iz koje dolazi: „Šolcov glavni prioritet je, izgleda, da izbegne eskalaciju konflikta – a naročito direktnu konfrontaciju NATO-a i Rusije“.Pa u tom smislu i treba razumeti zaključak Bundestaga o Članu 5 i Francuskoj kao sasvim logičan. Tim pre što je čak i Ana Palasio morala da primeti da čak 61 odsto Nemaca podržava Šolca u odbijanju isporuke „taurusa“ Ukrajini, i to je jedino u čemu ima podršku jer ga inače podržava samo 17 odsto Nemaca i najnepopularniji je otkako se sprovode takva istraživanja.Zašto Šolc odbija da se pridruži Makronu protiv Putina? Šta uopšte hoće i može Emanuel Makron? I kako će reagovati NATO, a kako Rusija?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i narodni poslanik, i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije:Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, nato, ukrajina, emanuel makron, olaf šolc, analize i mišljenja, komentari i analitika
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, nato, ukrajina, emanuel makron, olaf šolc, analize i mišljenja, komentari i analitika
NATO član 5 i „šolcovanje“ Olafa Šolca: Da li će Nemačka ostaviti Francusku na cedilu u Ukrajini
Zbog greške računovodstva Bundestaga poslanike nemačkog parlamenta je 1. aprila dočekala neprijatna šala: plate za mart kasne. Ali je zato tačno na vreme izveštaj ekspertske komisije Bundestaga o obavezama Nemačke prema Francuskoj u Ukrajini po članu 5 Povelje NATO-a procurio u medije – da stavi do znanja da se takve obaveze smatraju nepostojećim.
To je, izgleda, odgovor nemačkog kancelara Olafa Šolca na pretnje francuskog predsednika Emanuela Makrona upućene predsedniku Rusije Vladimiru Putinu o slanju vojske u rat koji NATO protiv njega vodi preko Ukrajine. I to je ono što će Ana Palasio, bivša španska ministarka spoljnih poslova koja je sad i više od toga, prezrivo nazvati šolcovanjem…
Famozni član 5 Povelje Severnoatlantskog saveza, elem, NATO opisuje kao „samo srce“ pakta koje „povezuje njegove članove, obavezuje ih da brane jedni druge i uspostavlja duh solidarnosti unutar alijanse“ – tako što kaže da se „oružani napad na jednu ili više njih (…) ima smatrati napadom na sve njih“ pa one stoga treba i da priskoče u pomoć „onako kako nađu za shodno, uključujući i upotrebu oružane sile“. Te su Severna Makedonija ili Estonija u obavezi da brane, na primer, i Veliku Britaniju, Bugarsku ili pomenutu Francusku.
Upravo taj je detalj sad i naročito aktuelizovan nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron pripretio slanjem svoje vojske u Ukrajinu da ratuje protiv Rusije i pokušao da postavi svoje crvene linije oko Kijeva i Odese, da bi zatim na državnoj televiziji čak počeli da razrađuju i planove o raspoređivanju francuskih snaga duž Dnjepra ili na granici Ukrajine i Belorusije.
Dok je, znatno ozbiljnije, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin opomenuo da Francuska već i priprema kontingent snaga za slanje u Ukrajinu, koji bi u početnoj fazi činilo oko 2.000 vojnika, da bi nekoliko dana kasnije portparolka Ministarska spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova obavestila rusku i svetsku javnost da će već tokom ovog meseca, aprila, u tu svrhu biti spreman prvi kontingent koga će činiti 1.500 francuskih vojnika za rat protiv Rusije.
Kao da su zaboravili šta je bilo s prethodnim kontingentom, a upravo je ovih dana, krajem marta, obeleženo 210 godina od ulaska ruskih trupa u Pariz pošto je invazija Napoleona Bonaparte završila u kontra smeru…
Iz svih tih razloga je poslanica opozicione Alternative za Nemačku (AfD) Beatriks fon Storč i postavila pitanje nadležnim službama Bundestaga o obavezama Nemačke prema Francuskoj u slučaju njene direktne vojne avanture u Ukrajini. Odgovor ne predstavlja samo pravno tumačenje člana 5 Povelje NATO-a, već liči i na politički stav vladajuće koalicije, imajući u vidu kako je izveštaj brže-bolje preventivno dojavljen medijima i pre nego što je formalno predstavljen samim članovima Bundestaga.
Ključna rečenica: „Ako se vojska NATO članice uključi u kolektivnu samoodbranu u korist Ukrajine u postojećem konfliktu (Rusije i Ukrajine), i bude napadnuta od strane druge učesnice u konfliktu tokom borbi u zoni konflikta, onda to ne predstavlja slučaj obuhvaćen članom 5 Povelje NATO-a.“
Prostije rečeno, Nemačka neće (direktno) u rat protiv Rusije kao što mašta francuski predsednik. I zato i ne čudi nezadovoljno gunđanje duboke (NATO) države u liku Španjolke Ane Palasio koja je špansko Ministarstvo inostranih poslova zamenila pozicijama, pored ostalih, u upravi kompanije pokojne Madlen Olbrajt („Olbrajt Stounbridž grup“) i u glavnom NATO tink-tenku, Atlantskom savetu u čijem bordu direktora uz nju sedi i nekolicina bivših direktora CIA.
Sa tog mesta, dakle, Ana Palasio ukazuje na termin šolcovanje koji znači „iskazivanje dobrih namera samo da bi se potom pronašao bilo kakav zamislivi izgovor kako bi se odložilo ili sprečilo sprovođenje (tih namera)“.
„Šolcovanjem niko nije pogođen više od Ukrajine“, piše Palasio i ukazuje na primere tenkova „leopard 2“, koji su isporučeni tek posle dugog odlaganja, i „taurus“ raketa dugog dometa koje (još) nisu isporučene. A pritom iz Nemačke stižu i zabrinjavajuće vesti da kompanija koja ih proizvodi, MBDA, više neće da ih proizvodi jer ih vlada nije ni poručila.
Otuda i optužba Ane Palasio i duboke države iz koje dolazi: „Šolcov glavni prioritet je, izgleda, da izbegne eskalaciju konflikta – a naročito direktnu konfrontaciju NATO-a i Rusije“.
Pa u tom smislu i treba razumeti zaključak Bundestaga o Članu 5 i Francuskoj kao sasvim logičan. Tim pre što je čak i Ana Palasio morala da primeti da čak 61 odsto Nemaca podržava Šolca u odbijanju isporuke „taurusa“ Ukrajini, i to je jedino u čemu ima podršku jer ga inače podržava samo 17 odsto Nemaca i najnepopularniji je otkako se sprovode takva istraživanja.
Zašto Šolc odbija da se pridruži Makronu protiv Putina? Šta uopšte hoće i može Emanuel Makron? I kako će reagovati NATO, a kako Rusija?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma i narodni poslanik, i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije:
