https://lat.sputnikportal.rs/20240403/opasne-igre-sarajeva-hoce-li-nato-da-okupira-brcko-i-da-presece-srpsku-1170693039.html
Opasne igre Sarajeva: Hoće li NATO da okupira Brčko i da preseče Srpsku
Opasne igre Sarajeva: Hoće li NATO da okupira Brčko i da preseče Srpsku
Sputnik Srbija
Zahtevom da NATO stacionira trupe u Brčkom, Denis Zvizdić širi međunacionalnu mržnju u BiH i podstiče sukobe na mestima gde sukoba nema. Bošnjačkoj političkoj... 03.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-03T21:37+0200
2024-04-03T21:37+0200
2024-04-03T21:40+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/16/1167960261_0:159:3073:1888_1920x0_80_0_0_ad28a2c25e9d52e96cfac382190e2e70.jpg
Ovako politički analitičar iz Banjaluke, Anđelko Kozomara komentariše zahtev zamenika predsednika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića na raspoređivanje NATO trupa u Brčko distriktu. Na taj način, prema Zvizdićevom shvatanju, Republika Srpska bila bi podeljena na dva dela i onemogućena u navodnim pokušajima da se otcepi od BiH.Osim toga, Zvizdić je pozvao i snage Eufora na „frekventniju prisutnost“ u povratničkim mestima na istoku Republike Srpske kao odgovor, kako je rekao, na „Dodikove ratnohuškačke ideje o getoiziranju Bošnjaka na 25 odsto teritorije BiH i secesiji Republike Srpske“.Paradžemati su problem, a ne SrpskaObaveštajne službe članica NATO i drugih država registrovale su sto sedam paradžemata (muslimanskih zajednica koje deluju van sistema Islamske zajednice BiH i koje su po pravilu izuzetno fundamentalističke) na teritoriji BiH u kojima se obučavaju ekstremisti. Zvizdić, međutim, opasnost vidi u Republici Srpskoj, što dovoljno govori o njegovom zalaganju za mir i stabilnost države, navodi Kozomara.Jedan od najpoznatijih paradžemata nalazi se upravo u blizini Brčkog, u selu Maoča – Zvizdiću nije palo na pamet da tamo poziva strane trupe, dodaje on.Nije prvi put da je Zvizdić pozvao na NATO intervenciju u BiH. Ovaj bosanskohercegovački političar, nekada visoki funkcioner SDA, a danas stranke „Narod i pravda“ posebno se ističe u zahtevima da NATO stacionira trupe u Brčko distriktu kao branu od navodnih secesionističkih ambicija Republike Srpske.To što je istupio iz SDA i prešao u stranku koja sebe deklariše kao „građansku“, Zvizdić nije postao manje militant. Štaviše, on je uvek važio za kopiju Bakira Izetbegovića i, kao i nekadašnji mu partijski šef, traži da mir u BiH zavodi tuđa ruka, kaže Kozomara.Prazne želje bošnjačkih političaraMeđu bošnjačkim strankama i strankama koje se deklarišu kao „građanske“ nema razlike, što se tiče stava prema Republici Srpskoj, kaže banjalučki novinar Davor Stanković; radikalne stavove slične Zvizdićevim dele i bošnjački član Predsedništva BiH, Denis Bećirović i ministar odbrane Zukan Helez, obojica funkcioneri „građanskog“ SDP-a, podseća on.Prema njegovim rečima, radi se o praznim željama bošnjačkih političara, ali indikativno je to što, kad god su političari u BiH blizu dogovora, pronađe se razlog za eskalaciju i razlog da se Srbi proglase remetilačkim faktorom.„Po svemu sudeći, izgleda da je cilj učvršćivanje američkog uticaja na Balkanu, u smislu globalnih tektonskih poremećaja. Sada gledaju da zadrže one sfere uticaja na koje mogu da polažu prividna prava“, objašnjava Stanković.Sa NATO se nikad ne znaPrema sadašnjem odnosu snaga, kao i prema onome što se govori u Euforu, nema mogućnosti da NATO poveća svoje snage u BiH, pogotovo da ih poveća na jednoj lokaciji, kaže Kozomara.Međutim, i ako bi NATO i „poslušao“ Denisa Zvizdića, ništa spektakularno se ne bi dogodilo, dodaje Kozomara – protok ljudi i roba išao bi normalno – jedino što bi se videlo veće prisustvo okupacionih vojnika.Distrikt Brčko formalno je pod zajedničkom upravom oba entiteta kao kondominijum, ali sa vlastitim institucijama. Distrikt je proglašen 2000., godinu dana nakon međunarodne arbitraže, s obzirom da je opština bila predmet međuentitetskog spora nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.Distrikt je proglašen na celoj teritoriji opštine Brčko, tako što je 48 odsto opštine pripalo Republici Srpskoj (uključujući i grad Brčko), a 52 odsto Federaciji BiH.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs)
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs)
Opasne igre Sarajeva: Hoće li NATO da okupira Brčko i da preseče Srpsku
21:37 03.04.2024 (Osveženo: 21:40 03.04.2024) Zahtevom da NATO stacionira trupe u Brčkom, Denis Zvizdić širi međunacionalnu mržnju u BiH i podstiče sukobe na mestima gde sukoba nema. Bošnjačkoj političkoj eliti na pamet ne pada da pozove na raspoređivanje vojnika tamo gde je to potrebno, na primer u blizini mesta gde se obučavaju islamski ekstremisti.
Ovako politički analitičar iz Banjaluke, Anđelko Kozomara komentariše zahtev zamenika predsednika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denisa Zvizdića na raspoređivanje NATO trupa u Brčko distriktu. Na taj način, prema Zvizdićevom shvatanju, Republika Srpska bila bi podeljena na dva dela i onemogućena u navodnim pokušajima da se otcepi od BiH.
Osim toga, Zvizdić je pozvao i snage Eufora na „frekventniju prisutnost“ u povratničkim mestima na istoku Republike Srpske kao odgovor, kako je rekao, na „Dodikove ratnohuškačke ideje o getoiziranju Bošnjaka na 25 odsto teritorije BiH i secesiji Republike Srpske“.
Paradžemati su problem, a ne Srpska
Obaveštajne službe članica NATO i drugih država registrovale su sto sedam paradžemata (muslimanskih zajednica koje deluju van sistema Islamske zajednice BiH i koje su po pravilu izuzetno fundamentalističke) na teritoriji BiH u kojima se obučavaju ekstremisti. Zvizdić, međutim, opasnost vidi u Republici Srpskoj, što dovoljno govori o njegovom zalaganju za mir i stabilnost države, navodi Kozomara.
„On time želi da javnosti da do znanja da se sprema nekakvo čudo, nemiri u BiH koje bi izazvali Republika Srpska i njeno političko rukovodstvo. To je toliko providno“, konstatuje on.
Jedan od najpoznatijih paradžemata nalazi se upravo u blizini Brčkog, u selu Maoča – Zvizdiću nije palo na pamet da tamo poziva strane trupe, dodaje on.
Nije prvi put da je Zvizdić pozvao na NATO intervenciju u BiH. Ovaj bosanskohercegovački političar, nekada visoki funkcioner SDA, a danas stranke „Narod i pravda“ posebno se ističe u zahtevima da NATO stacionira trupe u Brčko distriktu kao branu od navodnih secesionističkih ambicija Republike Srpske.
To što je istupio iz SDA i prešao u stranku koja sebe deklariše kao „građansku“, Zvizdić nije postao manje militant. Štaviše, on je uvek važio za kopiju Bakira Izetbegovića i, kao i nekadašnji mu partijski šef, traži da mir u BiH zavodi tuđa ruka, kaže Kozomara.
Prazne želje bošnjačkih političara
Među bošnjačkim strankama i strankama koje se deklarišu kao „građanske“ nema razlike, što se tiče stava prema Republici Srpskoj, kaže banjalučki novinar Davor Stanković; radikalne stavove slične Zvizdićevim dele i bošnjački član Predsedništva BiH, Denis Bećirović i ministar odbrane Zukan Helez, obojica funkcioneri „građanskog“ SDP-a, podseća on.
„Što se tiče pozivanja NATO snaga u Brčko, na to smo već nekako navikli. Mislim da takve izjave imaju efekta samo za dnevnopolitičke poene u njihovom glasačkom telu“, smatra on.
Prema njegovim rečima, radi se o praznim željama bošnjačkih političara, ali indikativno je to što, kad god su političari u BiH blizu dogovora, pronađe se razlog za eskalaciju i razlog da se Srbi proglase remetilačkim faktorom.
„Po svemu sudeći, izgleda da je cilj učvršćivanje američkog uticaja na Balkanu, u smislu globalnih tektonskih poremećaja. Sada gledaju da zadrže one sfere uticaja na koje mogu da polažu prividna prava“, objašnjava Stanković.
Prema sadašnjem odnosu snaga, kao i prema onome što se govori u Euforu, nema mogućnosti da NATO poveća svoje snage u BiH, pogotovo da ih poveća na jednoj lokaciji, kaže Kozomara.
„Međutim, znamo kakva je zapadna alijansa. Ona je nepredvidiva i njihovi postupci nikada ne mogu da se procenjuju sa sigurnošću. Mogu da odluke promene preko noći i pojačaju prisustvo u BiH. Pre pet dana, američki špijunski avion krstario je upravo područjem Brčkog – ko zna šta su nadgledali, snimali i izviđali. Dakle, sve se može očekivati“, ističe on.
Međutim, i ako bi NATO i „poslušao“ Denisa Zvizdića, ništa spektakularno se ne bi dogodilo, dodaje Kozomara – protok ljudi i roba išao bi normalno – jedino što bi se videlo veće prisustvo okupacionih vojnika.
Distrikt Brčko formalno je pod zajedničkom upravom oba entiteta kao kondominijum, ali sa vlastitim institucijama. Distrikt je proglašen 2000., godinu dana nakon međunarodne arbitraže, s obzirom da je opština bila predmet međuentitetskog spora nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Distrikt je proglašen na celoj teritoriji opštine Brčko, tako što je 48 odsto opštine pripalo Republici Srpskoj (uključujući i grad Brčko), a 52 odsto Federaciji BiH.
