https://lat.sputnikportal.rs/20240330/otvaranje-abramsa-sta-rusija-moze-da-nauci-proucavajuci-nokautirani-m1-1169944829.html
Otvaranje „abramsa“: Šta Rusija može da nauči proučavajući „nokautirani“ M1
Otvaranje „abramsa“: Šta Rusija može da nauči proučavajući „nokautirani“ M1
Sputnik Srbija
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak izviđača specijalnih snaga koji pregledaju „nokautirani“ ukrajinski tenk „abrams“, napušten na ničijoj zemlji u... 30.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-30T14:52+0100
2024-03-30T14:52+0100
2024-03-30T14:52+0100
vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
rusija – vojska i naoružanje
abrams (američki tenk)
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/14/1169945192_0:28:1131:664_1920x0_80_0_0_ef1416a7266ce477062623ab68f42a5a.jpg
Vojni ekspert Aleksej Leonkov otkriva šta bi Rusija mogla da nauči ako pažljivije pregleda hvaljeni američki glavni borbeni tenk.Izviđači borbene grupe Centar završili su rizičnu operaciju pregleda oštećenog glavnog borbenog tenka „abrams“, prikupljajući dokaze za analizu po komandi.„Misija je bila da se pregleda tenk da se utvrdi da li je neoštećen, da li je izgoreo ili ne, da se utvrdi njegovo naoružanje i oprema. Sve što je moglo da se uhvati u najvećoj mogućoj meri“, rekao je za Sputnjik izviđač sa šifrom „Leši“, koji je učestvovao u ovoj operaciji.Vojnik je rekao da prilazak oštećenom tenku nije bila laka stvar jer su ukrajinske trupe u neposrednoj blizini, ubilački dronovi im kruže iznad glava, a artiljerija redovno puca.Za sada, snage niti jedne od strana u sukobu ne mogu vozilima da priđu tenku.„Svaka tehnika koja bi došla da pokupi ovog „abramsa“ bi ostala tamo. To bi bilo besmisleno, pretrpeli bi nepotrebne gubitke“, objasnio je viši obaveštajac sa šifrom „Izai“, vojnik čija je kamera na kacigi zabeležila dramatične snimke unutar oštećenog „abramsa“.Do danas, četiri od 31 prilagođenog M1A1 SA glavnog borbenog tenka „abrams“ isporučenih Ukrajini su uništena, ili oštećena i napuštena, a ruski lovci na tenkove koriste kombinaciju FPV dronova i prenosivih raketnih sistema kao što je RPG-7 za gađanje ovih oklopnih borbenih vozila.Šta bi Rusija mogla dobiti proučavanjem „abramsa“?Tenkovi „abrams“ koje koristi Ukrajina su pojednostavljene, varijante „modela majmuna“ američkog glavnog borbenog tenka, sa istim dizajnom trupa i kupole, ali bez niza specijalizovane opreme, od uranijumskog oklopa i naprednih sistema za kontrolu gađanja do alata za detekciju dronova.„Možemo da identifikujemo njegove ranjivosti. Moći ćemo da razumemo kako sistem za upravljanje vatrom i cev obezbeđuju gađanje. To jest, možemo da shvatimo sve ove mehaničke [detalje]. I naravno, nakon što smo identifikovali njegove ranjivosti, izvršićemo neophodna prilagođavanja kako bi tenk mogao biti uništen korišćenjem svih vrsta protivtenkovskog oružja.“„Svaki tenk, svaki trofej se uvek proučava. Mislim da će on pre ili kasnije biti odvučen na poligon, gde će se vršiti testiranje novih topova za naše glavne borbene tenkove, kao i protivtenkovskih topova. Biće dobra meta, jer više neće biti pogodan ni za šta drugo“, objasnio je Leonkov.Ali pre toga, „svi parametri će biti snimljeni, kreiraće se 'digitalni blizanac', kako bi se kasnije ove informacije mogle, na primer, uneti u naše izviđačke sisteme,” (odnosno biblioteka fotografija koja će im omogućiti da brzo identifikuju „abramsa“ na bojnom polju).„Drugim rečima, oblast proučavanja je prilično opsežna“, rekao je Leonkov.Ruska vojska, nezavisni posmatrači, pa čak i zapadni i ukrajinski mediji, opširno su dokumentovali loše performanse „abramsa“ i drugih zapadnih glavnih borbenih tenkova kojima se upravlja u Ukrajini.U ekspozeu u Kijev Postu u utorak su NATO-ovi „veliki, skupi, teško oklopljeni” tenkovi upoređeni sa „preteškim momcima” i sugerisano je da Zapadna alijansa nikada nije ni trebalo da ih preda Ukrajini.Ratni veteran u Iraku i bivši komandant „abramsa“ Majk Ridmiler rekao je da M1 nije bio u stanju da ispuni očekivanja u Ukrajini zbog gustine jeftinih dronova na bojnom polju, što je operacije oklopnih vozila učinilo praktično nemogućim.„Ubistvo mobilnosti (pokretljivosti tenkova) poziva na pojavu roja jeftinih dronova koji mogu bacati granate i prilično brzo menjaju „ubistvo mobilnosti“ u katastrofalno ubistvo, nije potrebna artiljerija“, rekao je Ridmiler.„Angažovanja tenk-na-tenk je uvek bilo daleko ređe nego što bi verovali mnogi koji su zainteresovani za svoju branšu“, rekao je bivši britanski operater tenkova Sajmon Džonson.Osim toga, tenkovi koje je NATO poslao na istok imaju niz drugih problema, od loših performansi u lokalnoj stepi i blatom ispunjenom terenu, do nestašice delova i prekomerne potrošnje goriva, kao i problema sa mobilnošću koji proizilaze iz toga što je oklop pretežak za prelazak nekih lokalnih mostova.Shvatajući ovo, posebno nakon prošlogodišnje katastrofalne letnje kontraofanzive, ukrajinska vojska je pribegla upotrebi svojih preostalih tenkova – i NATO i sovjetskih, štedljivije i u manjem broju, često u šumovitim predelima i po lošem vremenu kako bi izbegla njihovo brzo otkrivanje i ciljanje.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vojska i naoružanje, rusija – vojska i naoružanje, abrams (američki tenk), sad
vojska i naoružanje, rusija – vojska i naoružanje, abrams (američki tenk), sad
Otvaranje „abramsa“: Šta Rusija može da nauči proučavajući „nokautirani“ M1
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak izviđača specijalnih snaga koji pregledaju „nokautirani“ ukrajinski tenk „abrams“, napušten na ničijoj zemlji u naselju Berdiči, oko 3 kilometra severoistočno od Avdejevke.
Vojni ekspert Aleksej Leonkov otkriva šta bi Rusija mogla da nauči ako pažljivije pregleda hvaljeni američki glavni borbeni tenk.
Izviđači borbene grupe Centar završili su rizičnu operaciju pregleda oštećenog glavnog borbenog tenka „abrams“, prikupljajući dokaze za analizu po komandi.
„Misija je bila da se pregleda tenk da se utvrdi da li je neoštećen, da li je izgoreo ili ne, da se utvrdi njegovo naoružanje i oprema. Sve što je moglo da se uhvati u najvećoj mogućoj meri“, rekao je za Sputnjik izviđač sa šifrom „Leši“, koji je učestvovao u ovoj operaciji.
Vojnik je rekao da prilazak oštećenom tenku nije bila laka stvar jer su ukrajinske trupe u neposrednoj blizini, ubilački dronovi im kruže iznad glava, a artiljerija redovno puca.
Za sada, snage niti jedne od strana u sukobu ne mogu vozilima da priđu tenku.
„Svaka tehnika koja bi došla da pokupi ovog „abramsa“ bi ostala tamo. To bi bilo besmisleno, pretrpeli bi nepotrebne gubitke“, objasnio je viši obaveštajac sa šifrom „Izai“, vojnik čija je kamera na kacigi zabeležila dramatične snimke unutar oštećenog „abramsa“.
Do danas, četiri od 31 prilagođenog M1A1 SA glavnog borbenog tenka „abrams“ isporučenih Ukrajini su uništena, ili oštećena i napuštena, a ruski lovci na tenkove koriste kombinaciju FPV dronova i prenosivih raketnih sistema kao što je RPG-7 za gađanje ovih oklopnih borbenih vozila.
Šta bi Rusija mogla dobiti proučavanjem „abramsa“?
Tenkovi „abrams“ koje koristi Ukrajina su pojednostavljene, varijante „modela majmuna“ američkog glavnog borbenog tenka, sa istim dizajnom trupa i kupole, ali bez niza specijalizovane opreme, od uranijumskog oklopa i naprednih sistema za kontrolu gađanja do alata za detekciju dronova.
„Šta će nam dati ovaj tenk? Pre svega, možemo da proučimo njegov trup, kupolu, sve ove sisteme“,
rekao je za Sputnjik vojni ekspert iz Moskve Aleksej Leonkov.
„Možemo da identifikujemo njegove ranjivosti. Moći ćemo da razumemo kako sistem za upravljanje vatrom i cev obezbeđuju gađanje. To jest, možemo da shvatimo sve ove mehaničke [detalje]. I naravno, nakon što smo identifikovali njegove ranjivosti, izvršićemo neophodna prilagođavanja kako bi tenk mogao biti uništen korišćenjem svih vrsta protivtenkovskog oružja.“
„Svaki tenk, svaki trofej se uvek proučava. Mislim da će on pre ili kasnije biti odvučen na poligon, gde će se vršiti testiranje novih topova za naše glavne borbene tenkove, kao i protivtenkovskih topova. Biće dobra meta, jer više neće biti pogodan ni za šta drugo“, objasnio je Leonkov.
Ali pre toga, „svi parametri će biti snimljeni, kreiraće se 'digitalni blizanac', kako bi se kasnije ove informacije mogle, na primer, uneti u naše izviđačke sisteme,” (odnosno biblioteka fotografija koja će im omogućiti da brzo identifikuju „abramsa“ na bojnom polju).
„Drugim rečima, oblast proučavanja je prilično opsežna“, rekao je Leonkov.
Ruska vojska, nezavisni posmatrači, pa čak i zapadni i ukrajinski mediji, opširno su dokumentovali loše performanse „abramsa“ i drugih zapadnih glavnih borbenih tenkova kojima se upravlja u Ukrajini.
U ekspozeu u Kijev Postu u utorak su NATO-ovi „veliki, skupi, teško oklopljeni” tenkovi upoređeni sa „preteškim momcima” i sugerisano je da Zapadna alijansa nikada nije ni trebalo da ih preda Ukrajini.
Ratni veteran u Iraku i bivši komandant „abramsa“ Majk Ridmiler rekao je da M1 nije bio u stanju da ispuni očekivanja u Ukrajini zbog gustine jeftinih dronova na bojnom polju, što je operacije oklopnih vozila učinilo praktično nemogućim.
„Ubistvo mobilnosti (pokretljivosti tenkova) poziva na pojavu roja jeftinih dronova koji mogu bacati granate i prilično brzo menjaju „ubistvo mobilnosti“ u katastrofalno ubistvo, nije potrebna artiljerija“, rekao je Ridmiler.
„Angažovanja tenk-na-tenk je uvek bilo daleko ređe nego što bi verovali mnogi koji su zainteresovani za svoju branšu“, rekao je bivši britanski operater tenkova Sajmon Džonson.
„Samo treba da pogledate podatke iz severozapadne Evrope 1944. Jom Kipur i Pustinjska oluja su bile male anomalije, ali to je diktirao teren. Mislim da je greška zapadnih lidera bila pretpostavka da bi poklanjanje nekoliko naših vozila omogućilo Ukrajini da se prošeta kroz ruske linije.“
Osim toga, tenkovi koje je NATO poslao na istok imaju niz drugih problema, od loših performansi u lokalnoj stepi i blatom ispunjenom terenu, do nestašice delova i prekomerne potrošnje goriva, kao i problema sa mobilnošću koji proizilaze iz toga što je oklop pretežak za prelazak nekih lokalnih mostova.
Shvatajući ovo, posebno nakon prošlogodišnje katastrofalne letnje kontraofanzive, ukrajinska vojska je pribegla upotrebi svojih preostalih tenkova – i NATO i sovjetskih, štedljivije i u manjem broju, često u šumovitim predelima i po lošem vremenu kako bi izbegla njihovo brzo otkrivanje i ciljanje.
