Tri važna momenta: Šta govore otkriveni detalji o napadu terorista u Moskvi /video/
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Nije isključeno da je teroristički akt u Moskvi opipavanje pulsa ruskih specijalnih službi, a moguće je i da na Zapadu neko ima određeni dugoročni politički cilj i da mu je trebalo da se ovako nešto desi da se vidi reakcija Rusije, smatra poslanik Skupštine Srbije i vojni analitičar Milovan Drecun.
Mnogi momenti napada terorista na "Krokus siti hol", u kom je smrtno stradalo oko 140 ljudi, za Drecuna su krajnje neobični, a kao prvi on navodi ciljanu informacionu kampanju, pre svega na Zapadu, da se dokaže da Ukrajina nema veze s tim, dok je Rusija već ukazivala na mogućnost da Kijev i te kako ima veze.
Neobično je i što je Islamska država, po njegovoj oceni prilično neubedljivo, preuzela odgovornost za napad koji nema ideološki momenat, tipičan za tu terorističku organizaciju.
„Opet su na Zapadu pokušali da nam objasne kako je ogranak Islamske države - ISIS-Horasan mnogo moćan, da imaju kapacitet za izvođenje terorističkih akcija, da je sprečeno više napada koje su oni planirali, ali da pri tome koriste priučene operativce koje vrbuju negde po Evropi ili u nekim drugim zemljama i daju im naloge da izvedu terorističke akcije koje su obično neuspešne. To odmah izaziva sumnju“, kaže Drecun. On primećuje da je ovog puta izostao i manir radikalnih islamista da angažuju bombaše samoubice i da uzimaju taoce.
Tri važna detalja
S druge strane, objašnjava on, odmah se vidi da su teroristički akt izveli uvežbani ljudi, mada ne previše iskusni što pokazuje da verovatno nisu bili pripadnici nekih terorističkih grupa od ranije. Drecun pretpostavlja da je izbor takvih ljudi napravljen da bi se zameli tragovi, da oni ne padnu u oči ruskim službama bezbednosti koje imaju širok spisak ljudi identifikovanih da su pripadnici terorističkih grupa.
On skreće pažnju na dve poznate činjenice – da je jedan od terorista rekao da je išao u Tursku po neka dokumenta, pa je čudno kako je prošao nezapaženo od turske obaveštajne službe MIT, dok je drugi momenat pokušaj bega terorista prema Ukrajini i postavlja pitanje da li je to bio njihov lični izbor, ili je njima unapred rečeno da će ih tamo preuzeti.
„Ali treći element je takođe interesantan – da u Ukrajini postoji brigada dobrovoljaca Čečena i drugih sa Kavkaza i iz Centralne Azije koja se bori na strani ukrajinske vojske“, kaže Drecun i dodaje da to pokazuje da ukrajinske obaveštajne službe imaju dobre kontakte i među radikalnim islamistima.
Profesor geopolitike Srđan Perišić saglasan je da je akcija u Moskvi atipična u odnosu na prethodne koje je izvodila Islamska država, a skreće pažnju da je Zapad objavio da je to izvela ta organizacija samo par sati nakon toga. To nije u stilu Islamske države, pogotovu kako kaže za ove iz Horasana, da se predaju živi. Takođe, dodaje on, kad jedan od terorista izgovara „Alahu akbar“ on diže prst levom rukom što muslimani nikad ne rade.
„Moj je utisak da oni nisu bili pripadnici nikakve terorističke formacije, da je sve to izvedeno pod lažnom zastavom. Oni su vrbovani, regrutovani na brzinu, i ubeđen sam da je to rađeno od strane specialnih službi sa Zapada”, smatra Perišić.
Temeljno osmišljena akcija
Drecun ukazuje da je akcija precizno planirana i da ju je neko temeljno osmislio: morala je biti pripremljena čitava mreža ljudi koja će pružiti logistiku, omogućiti potrebna dokumenta, smeštaj, kontraobaveštajnu zaštitu, naoružanje, ekploziv, prevoz, izviđanje...
“Moguće je da je Islamska država zaista ta koja je regrutovala ove ljude, preko svojih operativaca i da oni su izveli akciju. Ali, da li je Islamska država bila u dogovoru sa nekim drugim, sa trećom stranom, pa su po njihovoj direktivi izveli akciju, to je sada ključno pitanje,” ističe Drecun.
Naš sagovornik iznosi još jednu pretpostavku, koju je našao iz zapadnih izvora: da je ruski FSB u poslednje vreme jako uspešno radio na otkrivanju i hapšenju proukrajinskih grupa i pojedinaca i da su toliko imali uspeha u svemu tome da je neko odlučio da ovakvom jednom akcijom pokuša da prekine lov na te proukrajinske grupe.
Na pitanje, zašto je sa Zapada odmah odbačena verzija o umešanosti Ukrajine, iako je Kijev ranije već izvršio niz terorističkih akata na određene pojedince u Rusiji, Perišić ironično primećuje da posebno u SAD misle da su svi naivni i da ne postavljaju pitanje kako to tamo ne znaju ko je digao u vazduh Severni tok ali samo sat vremena posle terorističkog akta u Moskvi znaju da to nije učinila Ukrajina.
Ipak, kako kaže, moguća je i opcija da vrh kijevskog režima nije ni upoznat s planovima za teroristički akt u Moskvi jer je kijevska policijska hunta koja vlada ovih 10 godina tim prostorom Ukrajine pod kontrolom raznih grupacija sa Zapada - jedni su pod kontrolom Pentagona, drugi pod kontrolom Stejt departmenta, treći pod kontrolom CIA, četvrti pod kontrolom američkih vojnih obaveštajnih službi, peti pod kontrolom britanske spoljne službe, šesti slušaju samo Francuze, sedmi samo Nemce…
Ispipavanje reakcije Rusije
Postoje centri CIA i drugih službi na teritoriji Ukrajine ali, nadovezuje se Drecun, moguća je varijanta da nisu SAD te koje su znale ili pomogle ovu konkretnu akciju:
“Da li je moguće da je, recimo, Ukrajina, suprotno instrukcijama koje stižu od CIA ili Pentagona ili Stejt departmenta, to uradila? I da li je moguće da ako je organizovala tako nešto da nije sama, nego na primer, sa britanskom službom ili sa nekom drugom? Nemojte zaboraviti posebne bezbednosne aranžmane koji su nedavno potpisani između Britanije i Ukrajine, između Francuske i Ukrajine, Nemačke i Ukrajine.”
Ne treba zaboraviti, kaže Drecun, ni da je nedavno iz Londona stigao predlog da se uspostavi neka tampon zona, prsten oko Kijeva, da dođe nekoliko hiljada NATO vojnika, uključujući britanske, kako bi sprečili Rusiju da zauzme Kijev.
“To odmah pokazuje koliko je teško stanje na frontu što se tiče Ukrajinaca, da se predviđa mogućnost da Rusi mogu potpuno da probiju tu odbranu. Jer praktično više nema odbrane do Kijeva. Znači da se prave neki planovi. Za realizaciju takvih planova za podizanje podrške u zapadnoj javnosti, recimo u javnosti Britanije za takve neke aktivnosti, potrebno je da se nešto desi. Setite se slučaja Račak kada je u pitanju zločinačka agresija na našu zemlju 1999. godine. Možda je neka od tih drugih zapadnih službi videla šansu u tome da nešto postigne što bi odgovaralo njihovim političkim ciljevima. Kad neko kaže, Ukrajina ne sme da bude poražena, Rusija ne sme da pobedi, treba im povod da mogu eventualno da pošalju u vojnike”, napominje Drecun uz konstataciju da je moguće da neko ima dugoročniji politički cilj i da mu je trebalo ovako nešto da se desi da se vidi reakcija Rusije.
Perišić odgovara i na pitanje da li bi Zapad, u slučaju da se ispostavi da je Kijev ovo organizovao na svoju ruku, mogao da pusti niz vodu Vladimira Zelenskog.
“To se neće desiti. Šta god da Ukrajinci urade njima će biti oprošteno, čak i ovakve grozomorne stvari. Ovo je totalni rat protiv Rusije, a vodi ga Zapad. Ne možemo ovu terorističku akciju da izdvojimo iz tog sukoba”, kaže Perišić uz zaključak da Zapad taj sukob gubi na svakom polju.
Drecun na kraju upozorava da što se više bude približavao trenutak konačnog poraza i sloma ukrajinske armije, Zapad, ako ne želi to da dozvoli, ili će krenuti putem političkih pregovora, ili će početi da preduzima neke hibridne aktivnosti koje uključuju ovakve terorističke akcije, ali i eventuanu odluku da se u Ukrajinu pošalje deo NATO vojnika.
Pogledajte i:
